Ко има очи нека види

 Никад није толико лоше колико изгледа. Потребно је да се види. 

"Ко има очи - нека види"

Сви имају очи али не виде сви. Потребна је жива вода духа да се спере скрама. Живу воду даје Бог. 

Али Бог не мари за црквене молитве, ритуале и остало. Не мари ни за личне покушаје да се пречицом дође до резултата. Бог није у религији. Није ни у семинарима. Нема га ни у духовним техникама. Није ни у праксама. Нећеш га наћи ни у филозофији, ни у мудролијама, ни у Свемиру, ни у Звездама, ни у икаквим замишљеним представама.

Бог чује само чисто срце. Бог је Дух. Изван свега и у свему, како му се хоће. Може да буде и у свему горе наведеном. Можеш га наћи у вери и цркви и праксама и религијама.

Можеш и у молитви.

Бог мож' да бидне ал' не мора да значи.

Бог је слобода, светли кад се мрачи.

У теби је и мени и у свему видном и невидном  а опет скоро нико га не види, осећа, чује. 

Зато што им нешто срце трује. 

Зато што се џара посред срца у сред недара.

Е том нечему невидљиво-неухватљивом стани за врат! Не дај му да ти тмину утка у душу.

Јер ти ниси од мрака него од плама!

Гори у теби огањ а не тама.

Тихо. Тихуј док се не зачује један Славуј.

Док не чујеш глас у себи и около.

Док не видиш на небу коло.

Ту се род Небески игра са Звездама...

Небеска Србија

 Америка је овоземљско царство.

Русија је овоземаљска империја.
Кина је нешто између.
Србија је непролазна мисао о слави које нема, која је била и отишла у вечност.

А сви је носимо у срцу...А ње нема.
Одакле нам та Србија небеска?
Она није од Лазара, она је старија јер се ње Лазар сетио после пуно векова предања које је он као владар знао.

Његов син Стефан је користио древни календар и имао знања која су древна за све горе наведене империје и царства.

Из угла народа који већином не зна, много је лоше све. Свуда.
Из угла оних који имају увиде у древност и вечност, све је добро јер се човек развија и пролази кроз фазе.

Мудрост је и знање како то овде и сада применити а остати жив у сваком смислу, јер предати се очају значи живети смрт.

Слава Србије се не види у свету, стога је и нема. Слава Србије се види на небу које долази на земљу. Небеска Србија је одлучила да дође на Земљу.

Како ће се оваплотити - то она одлучује.
Ко си ти, то твоја душа одлучује.
Ко има уши нека чује.

Отресите прашину са својих небеских пасоша.

Дух је Васкрс

Шта је Дух у схватању и појави међу људима?

 Огромна већина, неких 99% свих који су осетили неку промену код себе у духовним пољима а пожелели да то професионално деле другима су искључиво теоретичари. Пракса - скоро непостојећа.

Као прво, дух нема цену и то што ти дух да дао ти је БЕСПЛАТНО. Надахнуће долази одозго јер препознаје доброту или неку другу врлину у теби и слободно улази у твоје биће и вине те у небеса код Бога макар на један трен.

То искуство се никада не заборавља. Не може да се купи. Не може да се прода.

Ево на пример сада је у току Васкршњи празник у Православном свету, прошле недеље био код Католичког и осталог (ко поштује) света. Слави се победа над смрћу Божијег Сина.

И сходно томе, у односу на овај пост - шта је Божији Син урадио једном ушавши у јеврејски храм? Избацио силом мењаче новца и рекао да су направили или да праве "разбојничку пећину од дома његовог Оца".

Дакле, увек има људи који би да праве новац на духовности. Људи су склони да попусте паразитизму па где ћеш лакше и уверљивије него на духовност јер је она насушна потреба Човека.

Дух је нематеријална појава. Дух долази и одлази коме и где хоће.

Ако дух изабере да те надахне а ти си банту црнац и ловиш у Африци у Савани да прехраниш децу - испуниће те. Ма ко да си на овој Земљи и коју представу имаш о вишем смислу живота - тај ВИШИ смисао живота бира и ради шта хоће, а не ти. 

Ако хоћеш да будеш као Бог мора и пракса сем теорије. Нема семинара и пречица. Нема цркве и паљења свећа, нема љубљења икона и свештеника, нема џамија и мула, нема будистичког монаха и храмова и таоистичких ствари, нема Ватикана и свих могућих секти и пракси и вештина и јоге и Хинду акробација и научних ствари.

Немааа. 

Мора пракса. Мора да се живи врлина а да се ради против мана. Јер Бог је највећи практичар. Цео Свемир створен у пракси да се искаже дух и ко зна шта још. 

Да резимирам. Ради шта хоћеш, имаш слободну вољу. Али ако хоћеш у више сфере, карта се не купује или продаје. Нема преваре. Дух све зна. 

Јер Дух је нераздвојни део Творца...

Чудовиште

 Свематеријално постојање долази из духа. Тело покреће душа или искра духа.

Свемир је све свет или Све Мир духа.
Сва могућа оваплоћења која дух има или може су Свемир.

Ако се играмо мало значењем речи - а шта је игра него Божије стање - онда хајде да видимо шта је сила која преображава.

Чудовиште - чудо в иште - чудо велико иште. Само слово В значи Вједи или "говори знање". Дакле реч чудовиште које означава једну појаву јаке негативне енергије у разним облицима - је у ствари позив за помоћ! Скривени на отвореном позив за помоћ духа некоме.

Нешто поста лоша појава, негативна, зла. Доби име чудовиште. А то је позив ствараоцима духа чистог да оцеле, изцеле, зацеле то. Јер то нешто "чудо иште". Када је то чудо? Само ако је Божанско знање - велико В (вједи, веди, веда - зна божанско право знање и примењује га).

Дакле позив ствараоцима:

Чудовиште

Чудо В Иште (чудо ведајуће иште).
Ко је дао ово генијално име и позив ствараоцима, анђелима и свима? Ко зна тајни симбол и сиђил језика? Ко твори кад год збори?

Свевишњи - и упути позив да се то нешто излечи, обаспе духом љубави те зацели (постане савршено опет) и рече "то треба чудо љубави да зацели - чудо веда иште, иште духа иште чудо. Чудовиште".

Ко схвати ево само на малом примеру о чему зборим, нека је благослов на њима.

Срб је код живота а србски је језик знања богова и пут ка Богу. 

Бела Вила

Искри јаром свети Огањ

твоје речи вазда крепи

сред долине од милине

вода тече што све лечи.

На тој води стопе њене

површином меко ходе,

мири смиље и босиље

то су живе Вилин Воде.

Ако чујеш нежне гласе

који лако небо росе

видиш ли и белу звезду

и те њене ноге босе?

Немој страху срце дати

јер она те љуби, воли.

За душу се твоју брине

и за те се Богу моли...

А молитва песма жива!

Не може се другим доћи

пред престоље величанства

и капије божје моћи.

Скини скраму и одбаци таму

јер ти јеси Божје дете

Бела Вила бело светло

Очи њене јесу свете.

Послушај ми гласе сада

јер ме зове ветар млади

да појездим васељеном

Божје дело да се ради.

Кад год иште срце твоје

са извора живе силе

ти се сети и напоји

Огњем живим Беле Виле.

Сјај из сржи

 

У време промене, највише се бориш против сенки. Оне су скоро па невидљиве, знају живот да униште док не остане прах и пепео. Њих и утицај њихов на време препознати јер без тога ћеш залудне битке водити.

Али знај! 

Ако се суочиш са њима - са својим страхом ћеш се у коштац порвати. Нема већег непријатеља него страха вођеног сенкама.

Оне немају имена, резона, мишљења. Већ само глад, неутољиву и гласну, ужасно јасну. 

Не чекај, док њих не уклониш - нема напретка.

Kуда је ишла мисао твоја?

 О часном роду и напаћеној земљи

има ли разлога за сузе непријатељу и да је Сунце брига за то?

Знам. Осећам. Не разуме ме свест која ти води ум сада...јер она вазда умује, влада...али никад ти неће дати мира јер лепше је пити сока од немира.

Да ли си некад у тихо доба ноћно,

крајичком духовног ока спазио

обрисе оних који владају

твојим бићем, умом и сном?

Да ли си попут путника у возу случајно,

чуо разговор њихов - тих сенки,

сивих омаја - црних појава

како сикћу језиком глади и море сред море сада?

Не, немој се плашити.

Ти си Сунца Син. Ти си Божја Кћи!

Сенке се плаше тебе - упамти!

И шта год их снашло сада и вајкада

твој један свести поглед вредан-

вечно мења све.

Мисли ти нису твоје.

Речи ти не теку к'о слап.

Песма ти није душе пој.

Дело ти никад рад твој.

Само онда када биваш.

Само када будан сниваш.

Само када волиш јер тако треба.

Јер шта ће Сунце но да свима да хлеба...

Сијај Роде.

Вазда кроз тебе иду живе воде. 

Вилин Пут

      Има једна стаза, више горја и обзорја, где се дивот птице гнезде, изнад стена где Орлови старих Краљева својим путевима језде. Мал'се чини оку неком да то види само маглу, кад кад иглице од Бора а некад прах од мрамора...ко ће знати шта се клати сад то у Лугу дубокоме.

 Неукима само шушти поток, не дај Боже да он прича, не. Уму многом двери јесу затворене. Али опет, неком птице јасније нег мајке певе. Неком Међед као стари Ђед прича причу, везе слику. Неком Липа, Храст и Бреза јесу веће мудрих подно вечерњаче, врла вита Јела посестрима а Буква тета стара, крије љубав сред недара - ономе ко снове сније.

Ко их снива посред Јаве док високо лети кроз светове Прав-е...

Дунавом до Нава. А од Нава стаза права, посред душе, духа света. 

Има једна стаза...

Шумом иде док је очи виде, а кад стану она плану попут жар птице лечилице, небу хита, искре роји. Та наједном - нема пута већ шипражје и грмови. Трње, грање и тресови.

Шума крије своје тајне.

Она јесте нешто што нема своју песму а да не пева са њом сваки живи створ. Она прима само срца чиста. Предуго се ваља тмина посред душа на Земљици. Стога Она пази, мудрује, чува Пут.

Јер Пут је за Путника стазе духа. Стазе Огња. Некад ноћу кад све мине, његов злаћак сјај тад сине, белим прахом посут јесте.

Кад длановима прах тај узмеш, све се звезде у њем' расијају, као да ти песму своју преко светла распојају.

Народ Звезда њиме ходи. 

И кад лети и кад трчи. Када плови и кад броди. 

Да ли ти је срце стало од помисли да би икад њоме ходио? Зов не мирује. Јер срце зна да Вилин народ и Човек су једно. Један свет један дар.