Древни Морнари Духа

Увек пред свитање када бесни ноћна олуја, ковитла се и у нама. Одјеци беса олује покрећу нешто у човеку, заврте мисли које знају да паралишу неприродним страхом. Тада је потребна унутрашња вера да ће све бити у реду и да ће олуја проћи. Невреме доноси промену.

Живимо сада усред једног таквог невремена. Страхови расту, бука све јача а са њом и опадање човечности међу свима. 

Али и то ће проћи, шта год да остане после, остаће. Оно што је у нама, ако је здраво - живеће. 

Ми смо богови у настајању. Сваког дана се помало будимо ка својој правој природи. Падамо, разбијамо се, састављамо се али никада не стајемо. Силе таме би да нас користе у недоглед...али то тако не бива. Када дође час, човек се пробуди и одбаци страх. Одбаци непријатеља. Одбаци све што су му били окови. Одбаци све. Пригрли живот у најчистијем смислу. 

Свест, намера, вера, љубав и јединство са Творцем се живи. Није више теорија и мисаона вежба. 

До тога ће доћи. Све иде томе. Јер ми смо древни морнари духа. Духа Светога. Искре које се буде. Живот који јесте.

 Ако видиш пламене језике на небу,

упамти то у костима својим.

Забележи нечујни крик и ужас,

остани миран - у духу Божијем стоји.

И то ће проћи.

Живот ће наћи начина.

А ти гледај како чудесна рука Божија

мења потку овога света и односи.

Како постаља платно небеса и доноси.

Како ветар се вечности чује...

Живот ће бити!

Јер Живот увек јесте.

Био је, биће, ту је.