Додирни лепотом душу ближњега свог
Неће знати, додирну га Бог.
Пусти Бога да те светлом такне
Да оловну кишу и сенке размакне.
Нека те буди јутром светла зрак
Ватре неугасле вечити плам.
Додирни лепотом Човека
Пробуди тихо у њему Бога...
Ритам свемира тихује гласно
Успаване стихове призива јасно
Из заборављеног света -
У Вечност!
У времену очигледне магије, када све изгледа против тебе, живети се мора.
Живети се мора је то је твоје неотуђиво право од Бога. Ти си искра оденута у месо, кости и крв. Ти си слика Бога у материјалном свету. Жива истина која хода. Неко би да ти то заборавиш и да живиш житијем роба. Да следиш утваре и омаје црних умова који сијају лажним светлом које не греје душу.
Хладно светло је крик охлађеног срца што давно одбаци Створитеља.
Онај који је умро и оживео за човека је волео и воли искрено. Он је твој истински род. Звездани род.
Његово порекло је све сем онога што му наденоше. Гомилу прича, програма и сценарија му наденоше и од суште истине лаж оденули тим хладним светлом и зло учинише.
Хладно светло не греје...
Упамти то!
Ватра ватру препознаје.
