Пут у средиште себе

Путовао и путујем стазом коју не зна људска свест похарана страхом

Облици таме и светла

Речи без премца којих се не можеш сетити после

Испијена лица духова која ти прете

И свилене бубе...

Ткање свесвести узима све здраво за готово и ништа није истина док не схватиш да све је истина

Лаж не постоји

Не може

Јер све се оваплоти што се искаже па и онај ко лаже,

ствара све то из тамних одаја срца свог...

Он није Бог.

Али јесте бог који чини чини, зачињава стварност горким плодовима воље мрака

Нема лажи а тиме ни Оца ње.

Јер Он не лаже.

Ипак, не веруј његовог визији тебе.

Не веруј његовог причи о теби - није вас иста мајка родила нити иста дојка дојила светим млеком истине...

Ходао сам стазом бола која је крварила под ногама мојим и умало поверовах да не постојим.

Све је лаж.

Све је лаж ако дозволиш.

И све је истина ако је осетиш.

Лаж може да постоји ако јој дозволиш да у теби бди. Да ври, да бива и отима место светој искри у теби.

Истина је оно што те пробуди и каже да искра светли!

Сјакти!

Она је Истина.

Ходао сам звезданим ливадама где духови светла не спавају. Где извори воде живе поје све што дишу светло.

И гле!

Ту сам нешто стек'о.

Нешто сам добио што је одувек било моје

...а заборавио...

Лаж је заборав...

Заборав да знаш ко си - те поверујеш њој.

Лаж те облачи а Истина свлачи.

Ја се не стидим бити го. Волим трчати наг преко сребрног језера беле соли ка обали жада где расту дрвета живота.

Гле!

Није само једно!

Шумадија је!

Шумадија небеска пуна искри светла.

Творац се нешто смешка док прилазим опрезно...

А чега да се плашим кад гледам у Оца?

Љубави без смрти? Живота?

Не...

Ето, ако су ти усне жедне, ево...

Росе животне дајем, сакупих је како капа са златних плодова белог Дрвета Живота.

Слава Творцу - све пева! Нечујно бучно Арија сева,

Као Муња сред небеса бела...