Sunday, June 17, 2018

Значењска вредност гласова

Да ли неки гласови могу сами по себи сугерисати неко значење, врло је спорно и о томе се доста расправљало.

У Платоновом дијалогу '' Кратил '', Сократ приписује гласовима одређену гласовну вредност, па је по њему глас Р, инструмент за изражавање кретања. Едгар Алан По говори у ''Филозофији композиције'', да је Е најважнији самогласник, а Р најбогатији сугласник. Рембо је у свом сонету ''Самогласници'', сваком вокалу приписао одређену колористичку вредност, па је тако: А црно, Е бело, И црвено, О плаво, У зелено. Научници , почев од Де Сосира, сматрају да је веза између звука и значења произвољна.
У песничком језику значајну улогу имају говорни елементи (гласови, гласовни састави), помоћу којих се дочаравају слике, звуци и покрети у природи. Ослушните речи као што су: брз, мрк, жубор, шумор ... и осетићете неку оштрину или рескост у њима. Све се то највише крије у истакнутом гласу Р, који у прве две речи има функцију вокалног Р. Насупрот томе речи као што су: леп, бол...су нежне, меке, осећајне, а свему томе доприносе дужина вокала О и Е и сугласник Л.

Слично томе и одређени самогласници ниских и високих тонова утичу на наша стања и расположења. Речи са вокалима А или У изражавају тупа, суморна стања ( бука, мука...). То су вокали ниских тонова. Супротно томе, вокали Е и О уводе нас у весело расположење ( ведро, небо, звезде...). То су вокали високих тонова.
Освестите у говору, а посебно у писаној комуникацији којим гласовима ћете давати предност и на којим вибрацијама душе. Све постаје запис који происходи из мисли, мисао из идеје, идеја од Творца у суштинској хармонији стварања.



1 comment:

  1. Светлосна формула, Спасоје Влајић

    ReplyDelete

Note: Only a member of this blog may post a comment.