Wednesday, September 15, 2021

Тајне звука кретања и стварања



Тајне звука и кретања кроз Свемир су тајне са разлогом али свака тајна има свој час. Промисао је хтела да један такав час буде сада.


Једном у трену без времена зби се разговор човека и бога. 

Србин и Бог говорише без речи а са свим значењима, сликама и речима. Речи без речи и глас без гласа. 


Човек - ...значи ли то да је звук нешто што покреће?

Бог - да, више него што можеш да замислиш сада. Звук је фреквенција, вибрација, резонанца и жива команда како да се енергије у свемиру покрећу и обликују. 

Правилним редоследом малих звукова се ствара свеобухватнији звук као слог као што неколико слова чини реч, тако је неколико малих нота чине звучни слог или звучну реч.

Она се пуни енергијом мисли и намере онога ко ју је створио и према намери ствараоца одашиља команду околним енергијама да се обликују по вољи ствараоца. 

Ствараоц је свако ко зна ово. 


Намера је све. 


У људском смислу први ниво је језик и он покреће силе. Чист језик је неопходан због чистог организовања и поретка малих звукова који потом образују реч а затим и реченицу која је у ствари продужени код израза - свакога.


Постоје две разине језика, свакодневни људски и ванвременски Човек-Творац-Живот језик. Тај други захтева изузетну прецизност у појави у облику звука. Прецизност је једноставно незаменљива јер се њом постиже правилан код који покреће све. 


Човек - то значи да су Магови били они који знају тај језик? 


Бог - да али не зна га сваки Маг потпуно а и оно што знају су изузетно мале количине правих Човек-Творац-Живот језичких вредности или још боље речено, звучних вредности вишег реда. 


И то већином користе да праве "чуда" док стварност је да тек знају мало више од обичног човека. Некада на Земљи се чувао след свега и закономерност звука тачних резонанци. Такозвани Жреци, Волхови, Магови и Алхемичари су имали виша знања.


Могли су научити друге тим звуковним редоследима, да их изговарају, могли су такође да помоћу специјалних фрула одсвирају посебне низове звука који би отварали просторно временске пролазе и који би стварали свет по њиховој вољи. Да би се путовало кроз Свемир или кроз временске капије, мора се знати језик Човек-Творац-Живот нивоа а он је све само не људски језик.

 Некада сама музика прича ономе ко разуме. 

Свака команда или код је одређени низ звучних записа који покрећу све. Изузетно је било важно да се звучни низ или звучна нит, секвенца правилно изговоре уколико се било на највећем нивоу. Није деловало кад није био изворни човечији глас. Само боја и дух онога ко изговара низ дају моћ коду да покрене живот. 


Када се путује свемиром на овај начин, особе које покрећу звуком бродове, су у потпуној хармонији. Сви производе исти звуковни слог по слог без разлике и тиме се увећава моћ вишеструко. 


Један покрене слог звука за почетак путовања и даје координате, други стабилизује првог на дуже стазе, трећи даје сигурност у простору да се не судари са небеским телима, четврти даје пуноћу да снага не слаби предходним звучним секвенцама, пети отвара просторно временску капију и омогућава да она траје колико је потребно, шести одређује општу разину и фреквенцију брода који треба да стигне на одредиште, седми попуњава слогове ради кретања кроз Свемир а да при покрету скупља се енергија из целог стварања око њих. Осми се брине о здрављу свих, девети одређује дубину тона којом се пролази кроз разне материјалне елементе Свемира јер ако је тон у неслагању са простором око себе, може се десити да се брод истопи у трену јер нема праве услове да постоји.


Као што видиш, звук је увек прецизна ствар. 


Човек - ко би онда могао и како учити тај виши звук? 


Бог - они који имају слуха за то. То се унапред не открива свима због заштите самог процеса. 


Они који су донели ово знање на Земљу пре много векова су га усавршили на другим звездано планетарним системима. На Земљи су увидели да је потребно седам генерација тачног преноса звука од Жреца до Жреца и Волха до Волха. 

Седам генерација је било потребно да би се прецизна секвенца како се прави звук вишег реда - пренела. Кроз процес од седам генерација преноса звука се урезивао у свест чист и тачан звук који покреће све. 


Зато је чистоћа језика важна. Не због људске културе већ због ове узвишене технологије. Говор је технологија. Ако би се изговор тог вишег језика променио у једној речи 0.1% то онда не би била иста реч или звук.


Говор вишег реда је Говор Бога који ствара јер свака реч је звук који има правилне слогове који покрећу живот. 


Ако је рецимо један језик овакав или онакав, скоро је немогуће наћи државу на свету која има један стандардизовани језик којим сви апсолутно причају. Углавном су то дијалекти локалних језика. 


То значи да нико не може чак ни основни људски језик тачно звуковно говорити. Камоли живи језик Бога. 


Ако север државе неке каже рецимо реч хлеб а југ каже леба, већ нема редоследа звукова те стога иако се север и југ разумеју, не могу да стварају вишим језиком јер немају исти звук јер иако се зна да је хлеб и леба исто, звук тих речи у изговору није исти. 


Човек- сад ми није јасно где идемо у овоме... 


Бог - истина ослобађа. 


Дакле Жреци и остали који имаху задатак преноса знања су пали. Неки од њих. Нису желели да се преноси тачна звучна секвенца те стога су почели да касапе изворни древни језик Човека. 

Стварањем нових језика и нових изговора се сакрио смисао звучних моћи. Онда када су жреци били на страни светла, они су до најситнијих детаља преносили језик и сваки жрец или маг је потпуно истоветно говорио као и они пре њега сем боје гласа. Знали су чак и боју да усагласе у једну по потреби. 


После седам генерација потпуно тачних резонанци сваке речи или низа свиране музике, памћење је било тачно и потпуно и знање је било заокружена ствар ове технологије звука. 


Када су тамни магови и жреци одлучили да то крију за себе и нетачно преносили знања, изгубљен је редослед. Више се није путовало свемиром на тај начин нити више стварало тако. 


Себични магови су тиме себе уздизали како они знају да чине "чуда" а други не. Јер су изговарањем одређених фраза стварали чуда или једноставно манипулисали свет око њих, свет енергија.


Жеља за моћи квари знање јер знање је моћ. 


Језик Човек-Творац-Живот је језик стварања и свака му реч јесте искра светла која даје живот. Песмом једног који зна овај језик се обликоваше брда и долине а песмом многих у јединству - планете. 


Најприближније нешто чистоти овога да би схватио су класична музичка дела која имају ригорозна правила како се свирају без одступања и једне ноте. После неколико векова због тачности записа се може одсвирати композиција.


Тиме се може тек заголицати потенцијал звука језика Човек-Творац-Живот -а. 


Човек - ... 


Бог - ... 


Бог- иди кажи вољеном бићу да га волиш. Кажи са чистим мислима и срцем и јасно језиком који имаш. И ту ћеш видети и назрети како изгледа виши језик Свемира, шта тај звук изазове у теби и другоме и како одмах и директно мења свет у теби и другом а потом и около. 


Ту видиш прве мале кораке ка учењу живог језика Творца. 


Човек - слава! 


Бог - права.








Wednesday, September 8, 2021

Тренутак истине

 




Тренутак истине 



Ко је икада видео пахуљицу у свој својој слави, видео је свету геометрију живота. Њена тежина је незнатна али ипак једна таква може слетети детету на нос и својим својствима му променити свест на трен. 


Тас правде и истине је увек у равнотежи. Али чак и незнатна тежина једне пахуљице може превагнути на страну истине у случају да лаж и обмана жестоко притискају тас правде. 


Довољна је једна мала истина и све је решено. Довољна је скоро потпуно небитна мала истина, лака као пахуља зимске ноћи под светлом месеца. Довољна је да промени све. 


Тренутак истине је лични преображај. Тада свет и све застане на трен, безвремени час истине када унутрашњи вид постане све. Када се бива између светова јаве и снова. Између прав-а и нав-а, између свега. Неки могу назвати то средњим светом или средњом земљом (да, да) а неки могу назвати полугом свемира. 


Тесла је рекао "дајте ме ослонац и померићу Земљу". 


То је безвременост. То је вечност. То је безсмртност (не и бес смртност за оне које знају). То је бит и то је бити. То је трен када си додирнуо лице Бога. То је трен кад ниси више мушкарац или жена. То је час када јеси, када осетиш да си све што јесте. Да си дух и тело и земља и вода и ваздух и ватра и етар... 


То је сушт. 


У том тренутку истине ти одлучујеш и према тој одлуци се свемир што у теби што напољу - саобразује са твојом одлуком и вољом. 


Тренутак истине је најчистији јер он доноси светло. 

Као у оној причи о Царевом новом оделу. 

Кројачи судбине су омађијали Цара. Потом Цар, дубоко под магијом других а имајући моћ владања, преноси програм на све око њега и под страхом од Цара, сви слушају. 


Сада је Цар главни црни маг. Он господари свима и сви немо и послушно игноришу своје очи из страха, игноришу своја чула и савест. Чак иду то тога у смишљању нових слојева илузије и омаје како му је то ново одело прелепо. 

Прича се наставља до неслућених размера а Кројачи судбине се смеју и односе вреће злата. Лудило достиже врхунац када је главна парада. Сви гледају Цара, ћуте и "диве" се новом оделу, самокритикују и самоцензуришу сваки покушај свести да им каже истину. 


Шта се онда дешава? 


Истина видећи да су сви под магијом и контролом из далека, одлучује да пронађе најчистије срце.

Проналази га у дечаку који седи на раменима свог оца (који и даље послушно као и сви ћути) и дечак викне из душе: 


"ЦАР ЈЕ ГО!" 


У том часу је тренутак истине. У том безвременом биту, енергијом маленом и лаком као пахуља и бело перо, истина нежно пробуди све. Преко детета коме је чисто срце. 


Она је тада све.




Зато да би истина дошла радо у твој дом, да би те нашла и уклонила све лажи и зло, да би ти помогла у свему и да буде свето све... 


Ради на себи. Ради на себи. Ради на себи. 


Да ти чиста буде душа, да дух веда и да чисто буде срце. 


Можеш ти то Србине. Јер ти јеси од небеске сорте. 







Saturday, August 28, 2021

Светло што снива

 



Зове нас море...

Утихну птице чаробнице

ма само ли мисао о томе дође.


Чекање векова 

у нашој крви

песме без певања.


Искре што не гасну

врело живота 

воља изнад свега.


Нада коју деца имају

наш чини будним 

сред омаме палих. 


Живот нас зове

на све просторе 

где пасу дивљи коњи славни. 


Зове нас дух

зову нас зоре

кроз Етар једра дижемо.


Сила се претапа кроз нас

сред срца зов 

из душе искона глас.


Зову нас Горе

и небеске луче горе,

над Океаном Звезда стихови роморе.


Мисао, нада, луча и бол

страх и језа, осмех и зној

Љубав и моћ, истина жива.


Зове нас вечна песма

кроз све што бива

А ми...ми јесмо Светло што снива.










Monday, August 16, 2021

Утва Златокрила

Из петних жила

црпи се мед.

Из сржних сила

долази вед.


Само тихо и скоро нечујно...као када Ладине стопе пређу преко маховине спокојно. И видиш само одсјај светла где она хода, обрисе њених босих ногу а прилику не...не, не виде очи Богињу јер оне су неопране. 


Трк! 


Воде живе донеси 

рукама пуним воље захвати.

Очи отвори 

полако испери. 


Е сад,

нигде се неће звати незвани гост.

Нигде се неће наћи ватрени круг сред белога језера где понекад, понекад плови утва златокрила.

Ма једно перце да ти је њено!

Ал мора дано бити искрено, тихо, намењено. 


Из прса бије светло

кад чује се хум живота.

Из духа иде знање,

из душе лепота.


Ево ти камен. Од њега биће грумен кремен. Не питај како. Жива у злато и сребро у живо светло. Равијојлин златни прах бисера.

Мало воље, љубави и осмеха...

И стиха... 


Чек да Сунце сине!

Месецу речи не даруј

нек се око сада вине,

нек пева Миљанин Славуј.


И шта би са златопрахом у ово доба тмине? Да ли ти стопа путем златоправа ходи? Можда дух сред свег мрака те води?

Волиш ли живот и воли ли он тебе? 

Да ли за лет користиш ћилим или ћебе?

Или можда облацима владаш јер тако је то... 


Где спава зло?

Где му је корен а где траг?

Ко је твоме срцу драг? 


Сунца зрак?

Поглед благ? 


Да, да. 

Да, даааа 


Бит по бит док не постане битно.

Игра ми срце. Броји ситно.




Tuesday, August 10, 2021

Љубав у доба смрти



У најцрњим данима има увек један трачак наде о бољем свету што унутра што споља.

Када се изгуби смисао, онда влада црна мисао.

Зато и ова стихореч. Да дирне тамо где се анђели боје ходити.








Шта је љубав - чује се ехо

пита се сваки човек и онај који то није, јер чуо је о њој. 


Можда је само привид јаре Сунца 

или тихи спокој... 


Ко ће га знати - кажу летње врућине у људима. Нико не зна где је то нешто у грудима. 


Али како ће слеп видети светло?

Како ће глув чути глас? 


Љубав је ватра света.

Љубав је Створитељ што дела. 


А ко смо ми но деца ватре живе?

Рођени сред свега а ни из чега...

Сред врела живота што врило вазда 

Кап у којој је васцели океан.


Чуј, говорим теби. 


Ако не знаш ко си и где срце ти бије 

ако све јесте и када ништа није 

тад чуј душом и духом најбоље вести,

што брује ти суштином у пуној свести.

Љубав је оно што јеси, 

зато воли, воли и види шта ће да се деси.




Monday, July 26, 2021

Дрво света





Једном би, да Один ћутећ' сиђе у подземље, кад је свет био млад, кад су руне судбине певале нечујно. 


Тад се заче мисао и спев,

о вечној зори што зри у недрима.

Њише се одговор на ветру судбине. 


Трагом висина кроз дубине тешке 

срцем кроз тло и муљ тамни 

залогај хлеба спремног од старине

те гутљај вина, што дух крепи сјајни. 


Дуг је пут.

А време чека, не знаш ни где ти дах гори.

Где те сан у јави води и где дуси преварне 

шапућу песме... 


Да.


Извор је знања негде у арци живота.

Ипак, не веруј сваком жрецу што реч открива.

Јер на одру живом само искра бива

она што сушт ти носи. 


Пламте руне кад се прстом пређе

горе мисли а са њима ум.

Све је лако као речи песме,

ко горскога потока шум. 


Даровао знања Один беше, некад давно пре но што наста стих.

Перун га је погледао јарко, муњом светлом руне покренуо тих. 


Ко га види тај сан на јави живи. 


Под кореном љута гуја спава.

Нит је жива нити права.

Она јесте твој васцели страх. 


Светлу - дан.

Тами - мрак.



Плодове вечне даје дрво живота,

Злата јабуке са сребрним листом.

Дал' су речи вредне божјег гласа

или чуда да казују све? 


Сунцу - сјај 

Песми - сне.







Wednesday, June 23, 2021

Бели Орао

 Ах...

Како тече река времена а у њој острво заборава. 


Купају се виле поморкиње ал' ни једна тло то стопом не дотаче. 


Вели једна од старине реч да је дјева снила и уснила, санак њезин којег се не сећа, слику јасну што очи не виде, песму славе коју језик не зна. 


Чим видела ту и остала. 


Као кип од белог мрамора обасјан сјајем небројених звезда на поноћном небу вечности. 


Све је тихо тамо где је она.

Само очи њене сјакте лучом живом и мрак ништине вавек растерују. 


Бруј је многих гласова све јачи,

многа душа би да такне њене руке беле и мермерне,

да поседи поред ногу њених и да гледа океане звездане. 


Али намах стопа стане, заборава крик остане. Нит је има нити ће је бити, већ далеко у прошлости нити...њене као струне мире.


Ко ли може дјеву пробудити?

Да ли она вечним санком спава 

ил' је једна што веда у мору тишине? 


Ах!

Како тече река заборава...

У њој време се сакрило, као орлић под орлицом мајком.

Јоште мало сада да почине да му зрачак Сунца мал' крила ошине... 


Тада неће неба бити доста.

Хуче јата далеких светова, орлић беше а Орао поста!

Ветар ствара кад крилима маше и тад свет се бели врли сит весели... 


Како не би? 


Кад се види сјајни Оро Бели.










Wednesday, June 16, 2021

Машина против Човека

 





Пишући о прошлости Толкин је у своју причу коју је назвао митом, уткао многе истине које живе вечно, раније сам писао о његовом пореклу и осталим везама са нама а сада бих о једном детаљу о коме се не чује баш често. Наиме, он тај детаљ стално провлачи кроз свој рад а од огромног је значаја за сваког освешћеног човека.



Има један део у коме Толкин прича о давно прошлим временима везаним за њих ту и тада из првог лица кроз Елронда на "савету Елрондовом". У једном трену се Фродо потпуно изненади и одушеви те каже Елронду у стилу - па ви сте били тамо? Прича је наравно прича али Толкин је овде нешто заиста дивно рекао о прошлости. Наиме Елронд у причи је Вилењак који већ у тренутку радње живи много хиљада година и говори о догађајима где је и он тада био. За њега је прошлост итекако жива и директно утиче на садашњост. 


За друге не. Они већином нису Вилењаци и не живе толико дуго или су тек неколико векова стари као неки од присутних Вилењака док је он у том трену преко 6 хиљада година стар. Једини старији од њега у причи су Кирдан и Галадријела. 


Дакле за већину прошлост је отишла...сем за онога који ће постати краљ касније.

Арагорн иако човек који ће касније умрети, носи у себи и својој крви сећање на славну прошлост свог рода. То му помаже да издржи надљудске напоре те касније оствари победу упркос свему. 


Овај пример нам говори како велики умови попут једног Толкина знају за важност сећања на прошлост и не предавања забораву, славе и свега шта је било јер то може одржати дух у времену кушње данас. Данас када се све релативизује и сматра за непотребно овакав приступ је неопходан јер Саурон као лик из књиге није тек тако настао. 


Тај архетип је дубоко присутна сила у свету око нас, сила која би да све подјарми у службу машине. Сила која ствара машину звану прстен моћи којом би да контролише душе и бића.


Такве ствари су покушаване до дан данас у различитим облицима. Помињали су се прстенови неких моћи чак и у овој квази историји. Наравно доста тога је везано за три силе, Соломонов прстен, Ватикански и онај који је у поседу Енглеске круне. 

Шта су ти артифакти данас, званично се не зна па се чак и сумња у веродостојност истих. Међутим једно је заједничко, да ли они имали моћ или не, око њих се стварала омаја да владају да би се могло покорити све око њих. 


Машина...

Технологија која се ствара да буде продужена алатка у контроли човека. 

Њу покреће страх као гориво.

Такође страх који се наменски баца на човека и човечанство ради покушаја да се свеобухватно зароби те буде "корисно". 


Какав је свет око нас већином сада?

Једна велика машина. 


Али машина је ствар. Она је мртва без онога ко је покреће. 

Стога битка из Толкинове визије никада није престала. Ко је покретао машину из Толкинове приче? Саурон - а он није био човек, већ биће из такозваног анђеоског реда пре пада. 

Биће које није телесне природе. 


Ко данас покреће машину?

Није битно име (а можда и јесте), машину паразита покрећу суштине или бића која нису човек. 


Чувај оно што носиш у крви јер то је живот твој. То је оно што се тражи у вечној борби против Човека као наследника свега.

Искра у теби, душа, дух, ватра света. Чувај то. Више од свега, чувај себе. 


Ти ниси само тело. 


У теби је извор живота.






Thursday, May 20, 2021

Потреба човека

  Ако си икад тражио нешто о чему не знаш да говориш, о чему не можеш користити сликовита објашњења, чије висине и дубине само наслућујеш тихим откуцајима свог срца у тишини ноћи - онда си осетио неугасиву вољу и потребу човека. 

Та потреба је већа од глади и жеђи. Она зна да разгори унутрашњост и све у теби док не пронађеш макар и зрно онога за чим жудиш. 

Глад духа или вечна, неуништива истина и воља да се буде путевима духа ка Творцу и једноти са животом. 

Понеко је успео на јави да из духа донесе у материју непатворено и чисто. Или пак да изворну мисао духа створи у материји као завршену, заокружену појаву или ствар. 

Знање - из духа у материју је Алхемија а знање из материје у дух и обратно по вољи је Звездарење.

Потреба човека

Жеља векова, неутољена глад за новим пространствима, мисао која гори у уму испуњеним само једном сликом - вечности. 

Скривене одаје што чувају тајне што дођоше са звезда. Делови целине која у својој слави душу помера и дух храбри. 

Ватре које распаљују, греју, уништавају. Покретне слике, двојници што корачају Сунцем у златним одорама и пурпурним кристалима на челу. 

Вид који види дубоко и далеко. Простране одаје у којима се без померања путује, живи кипови који стоје а говоре и крећу се попут духа. 

Искре које читају мисли те творе облике звезданог сјаја, платна по којима приче играју док очи тихо ведају.

Слови Речи Божије.

Само једна од порука што лебде око нас.

Чекају на један трен, прави час...

Кад спремна је сушт да чује духа глас.










Friday, May 7, 2021

Где је Род наш







 Где је род наш...где је Сунце у грудима нашим које гори изнад ватри овог света?

Где су млади лавови што играше коло данима док су рујне зоре будиле небеска сећања? 

Где је памтивек? Где је наук и наум прича о вечности утканој у крв живу расне жене Србске што живим грудима поји чедо своје.

Где је њена снага и живо сећање на знање без почетка и краја? 

Где је блистави ум и свето појање бардова, тих народних приповедача и гуслара вилинским струнама? Где су зоре и ржући пастуви у дивљинама иза сеоских кућа у којима тихо вечерњи огањ певуши? 

Где је снага младих јунака што балване носе голим рукама са веселим руменим лицима? Што певају тако да и горе са њима певају одзвоном духа и радости непатворене, чисте, сјајне. 

Где су руке тих Богиња дјева вила Србских које плету приче животне и светошћу лепоте своје дах отимају сваком ко види и зна.

Које дух дају очима отвореним и срцима што капају љубављу место воде.

Где су ђедови рода мојега који све приче и знање знају те вазда их радосно дају деци која срцима слушају? Што брком левим намигну а обрвом левом знак тајни дају и одмах се све зна.

Где је Род мој?

Којим снима спава док беси се ваљају попут плиме која потапа све? 









Где је Род наш? 

Испод велова омаје и црне тајне спознаје. 

Изнад врхова зелених јела, далеко горе на древном Северу, где Звезда једна вечно сја. Где пута до њ' видно нема.

Јер пут је златоправа пут којим мора ићи сушт твоја ако се дух у теби ускомеша и ватре се живе зажели. 

До Рода нашега правиш га сам

Али не бој се, долази дан.

Ниси сам и ниси сама. 


Пролази ноћ и вечна тама а твоје срце се буди и зна, да јеси вечан и јеси вечна.

Бог и Богиња што сањају свој сан. 


Род те гледа, смеши се док те тихо вавјеков благосиља...






Wednesday, April 21, 2021

Стихије су покренуте

 Час је буке. 


У буци не чујеш себе, чујеш само забуну, нелагоду и хаос. Немаш јасну слику шта се дешава.

У поплави хаоса, човек се пита зашто све ово. Зашто сад се ларма диже, увек је ње било заједно са играчима таме али зашто оволики хаос баш сада? Свет се ускомешао разним болима а изгледа да је тренутак истине из некадашње шале стигао. "Још само и ваздух да наплате..." - доживесмо и то.

Пази како се шалиш... 


У припреми је јавност да се покуша са огромном обманом у вези ванземаљског живота. Ми знамо да он постоји али нико на групном нивоу нема заједничко схватање шта то уопште значи. 


Сви сф филмови и књиге, стрипови и дела су последњих 70 година и више полако припремали садашњу колективну свест на могућност коју није схватала.

Међутим, то се у ствари ради да би се затро траг у нашем заједничком сећању на нашу звездану прошлост. 


Нико нема чврсте доказе о томе јер је много тога уништено ратовима и катастрофама. Много тога је и сакривено од јавности. Фрагмент овде и део онде се понекад појави у народу који сведочи о невероватној прошлости нашег рода. Фреске у Милешеви, житије Краља Милутина и још списа су ти неки делићи које данас имамо поред мноштва надахнутих песама и дела. Постоје живи људи са сећањима на све то. Међутим, самих материјалних доказа скоро да уопште нема а где се и нађу, одмах се војска умеша и забрана да се о томе говори је на снази. 


Оно што видим је да се непријатељ спрема на последњи ударац, цео свет се напрегао. 


Нека свако у себи у својој души изнађе истину и звездане записе. 

Повежи се са својим духом и душом, мани се свега што те од рођења кодира да радиш све - само да душу и дух не слушаш не.


Стихије су покренуте.

Благо које они желе није у технологији, она је скретање пажње. 


Благо си ти пробуђени.





Sunday, April 4, 2021

Песма од векова






 Ах...

Средотоком реке вечне плови једна барка,

носи ковчег прошлости снене.

Самар калпак и сабљу димискију,

пехар сребра дијамантом крашен. 


Небо пева песму од векова 

кад се коло стаде под Гором играти

све су виле сишле са брегова 

заиграле коло са дјевама. 


Незна с' која лепше гласе има

да ли бела вила облакиња, 

да ли сјајна дјева чар србкиња 

а сва чељад мирно стала и у срцу запевала. 


Мисли нижу славу сад до славе.

Негде у долини све су срећне главе

што су мудрост мудру мудро мудровале.

што језиком ватре поведале. 


Мал' је Бреза до обале река

које могу напојит' јунака 

водом својом ретком као сузе

које душе сјајне пред Творцем сад лију. 


Ах...

Средотоком барка плови брже.

Рог говори гласно, коњ у долу рже,

у ковчегу јоште једно благо.

Живот кристал сјакти срцу драго.






Wednesday, March 24, 2021

Сунце сја!







 Измаглица, сутон, зрела ноћ, киселе јабуке и вишње на старом столу. 

То су само мисли несрећно извучене из креденца времена, слике дају невине. 

Запах устајалих идеја се не лечи промајом нових мисли већ свежим мирисом пролећног јутра. 

Чајем од нане преливеним преко медених тврдих колача које је родила једна љубав. 

Не треба ти скок кроз време да излечиш ране од векова, нити магија белог Орла - не.

Змај ватром говори а ти говориш силом живота, о - роде мој, сећаш ли се?

Зарони дубоко после скока у језеро тмине. Ваздух задржи и Сунца зрак... Ти пламени сад! 

И кад видиш страх ти га поздрави од мене и захвали за садржај боли намењени. 

Али му и реци да нема места за скитаче галактичке и њихове омаје страшне. 

Последњи бели хлеб се испекао, деца домаћина весело ишчекују док напољу је плач и шкргут зуба... 

Ускоро их неће више бити сем у сећању деце зоре Божије. Сунце сја! 




Monday, March 8, 2021

Ако лаже Коза - Енглези не лажу

 


Када се неко бави потпуним брисањем прошлости, разлог је само један. Рат против онога коме се прошлост брише, борба да се запати заборав те да се данас све релативизује. Када се то деси, човек је збуњен и лакше прихвата идеје и намере непријатеља.

Ово је једна од најстаријих тактика противника Човека. Човек њима представља Творца у настајању и то никако не смеју дозволити. Зато је борба свеобухватна против човечанства.

Све што видите у званичној историји је врло вероватно цензурисана верзија истине у бољем случају а потпуна лаж у горем. 

Ево свежег примера који ми се открио. Званично се каже да је кукуруз настао у Мексику и да га је Колумбо донео крајем 15 века у Европу. Међутим цензорима из Ватикана некад промакне нешто те им је овде промакла чињеница велика као љути медвед. 

Магна Карта је документ или нека врста устава Енглеске из 1215 године и у њој гле чуда пише да се не сме КУКУРУЗ отимати људима. 


Значи Европа има кукуруз 3 века пре Колумба.

Да ли је сад мало јасније зашто се толико труде да се избрише сећање и прошлост Срба и свих осталих? 


Пар питања: 


1. Против кога смо се борили на Косову ономад?

2. Кога смо поразили толико да су вековима после уједињени да нас сатру?

3. За шта су звонила звона на Нотр Даму-за узбуну или славу? 


Има још прегршт питања.

Одговоре знају Звездани Срби. Отворите очи, непријатељ не спава. Истина побеђује. Ево пар слика и линк из Магна Карте:

https://www.bl.uk/magna-carta/articles/magna-carta-english-translation




Tuesday, March 2, 2021

Црна магија и Бела спознаја

 



Једног дана ћеш се пробудити и рећи - Доста. 


И неће бити вриска нити ларме већ ће твоја одлука одјекивати кроз универзум. Тада ће се по први пут тамни уплашити јер ће одједном постати свесни да се управо Свемир обликује тобом. Црна магија је била и још је као копрена бачена на све. Сред бела дана цео свет је омађијан њом да не види и не чује поред очију и разума.


Ко једном спозна ово - вео магије нестаје. 

Сви око тебе су омајани. Сви. Чини су бачене на свет. 


Зато поглед у Сунце сада! Упиј моћ звезде и погледај унутрашњим оком на унутрашње Сунце и мрену са очију скини.

Она више нема снагу јер ти си Сунца син и бела кћер Звезде живота.


Устани. Живи.






Немам више речи за тебе.

Узео сам последњу кап истине

из велике боце небеске

и утолио жеђ, не своју. 


Стихотворе разни а да и не знаш за то.

Светове навлаче преко очију,

да заборавиш како те је мајка дојила

и место млека ти давала истину. 


Занемари мисли што се роје 

и питања густа као Тајга Руска

заустави дах на трен.

Да чујеш како куца срце. 


Копрена је тихо навучена свима.

Омаја која свебићу гаси сне.

На белини дана та огромна плима

Црна Магија бачена на све. 


Да мреш на живо

а да мислиш како живот диван је...

Да љубиш и ствараш и срца дираш 

а све да иде у црне одаје. 


Касно је, касно је, касно...је.

Глас као ехо негде у ума празнини,

велики холови што чувају блага твоја

су спремни да буду похарани. 


Песник је једном добио истину 

да тврд је орах воћка чудновата.

Из те све-мирне хале живота 

никада не гасне пламен и лепота. 


Она те буди нежно и смело.

Она те љуби у мокро чело.

Она ти снове баштама рајским води.

Она те грли, она те воли. 


Јер лепота је ћерка Љубави.

Додир њен потпуно оздрави.

Глас јој је нечија песма и 

сред планине кад жуборе потоци. 


Она је прошла мисао о будућем

У дворишту твојем стара чесма...

што неко је постави ту. 

Севап је...да имају деца воду сву. 


Истина је друга ћерка Љубави.

Она сред тебе пламен разгори 

толико јако да сводове небеске пали

и све омаје тера у бездан на јави. 


А Љубав?

То је Творца моћ.

Не да се описати нит ичим везати.

Не можеш од ње никуда бежати. 


Она је сред Јаре Јарила,

Сунца живота - за све марила.

Она скида ту свеопшту копрену.

Она лечи душу рањену. 


И пред очима свих што виде.

уклања црну магију свима.

Она те буди да будан будеш 

Да коначно једно са Творцем... 


Да прогледа око и... 


Ма шта да ти кажем више,

Гледај - живот у теби би!

Monday, February 15, 2021

Уписана светлост

 Када погледаш дубоко и кад осетиш оно што на површини не изгледа како изгледа, почињеш да увиђаш јединствени систем рада или енергетског кола сваке особе. 


Ту се сад открива много тога. Многи неприпремљени за ово искуство побегну главом без обзира у сумрак страха јер оно што је одједном постало видљиво може срушити представу о томе ко стоји преко пута тебе. Човек или...?


Када очи виде звездостих,

Дух тад вагри радости!

Све се види све се зна

ко где суштом припада.


Ова стварност је таква да постаје све теже се кретати кроз њу у пуном смислу, не само телесно. Као када пробаш да стојиш у базену дубине до рамена и пробаш да потрчиш. 


Временом су се у енергетском простору око нас наталожили многоструки слојеви хаотичне енергије, тешке вибрације страха, безнађа, мржње и таме. 


Све је теже ићи напред. 


Често је чак и немогуће јер се не види орјентир где, када и како. Бука у нама и око нас има само један задатак и циљ - да нас спречи да упалимо унутрашњу светлост. 


Она је уписана вишим законима и бићима у сваког човека као унутрашња ватра која разгорева и држи искру живота у непрекидном пламену. Без ње ми не постојимо. Она је главна награда или плен тамним свестима јер изгубивши везу са Творцем - извором живота, они су се окренули крађи и отимању искри животне енергије од других. 


Посебну вредност за њих представљају искре пробуђених. Оних који живе и који виде. 


Такође они су и стравична опасност по тамне свести јер их могу уништити или одстранити. 


Сада траје ко зна која већ битка у великом рату тамних свести против светлих свести. 


Све око нас нам указује који је час битке и шта иде следеће. Велика моћ непријатеља је у омаји, илузији а најпре у страху. 


Они избегавају отворену борбу јер немају шта да траже против Човека Светла.

Зато свака могућа прљава игра и борба је на дневном реду. Свака могућа. Никако ово не заборавити. 


Уписана светлост је наша бакља која нас води кроз мрак и ка пољима светих дрвета живота у Све-Миру. 


Уписана светлост је наша душа и дух и све оно што нас радује у љубави и животу.

Уписана је "прстом ватре" невидљивим пером, белим зраком ватре, моћи која нема крај, сиђилом живота. 


Изнад и испод свих и свега, стоји твоја стаза златоправа којом идеш ка свом пламену живота. 


Нека ти је пут благословљен. Нека би ти стопе лагано крочиле, нека би свест била испуњена живим искрама.

И кад дођеш пламену свом поново, рукама захвати те умиј своје лице у њему. Узми пехар од чистог светла и наточи га у пламену те испиј наискап. Крочи у пламен и допусти да те окупа потпуно док не постанеш пламен сам. 


Затим иди и живи. Твори. Буди. Воли.

Ведај.




Thursday, February 4, 2021

Душе глас

 Да ли смо знали тајну када смо отворили очи на овој Земљи?

Да ли се суза истине задржала у оку твом или је отишла тлу да га обожена испуни и оплоди животом вечности? 


Да ли смо знали колико боли стане у срце и на длан, те лагано склизне као коцка леда што се топи? 


Све је само трен у вечности а ја онај који удише и издише животну маглу стварања и дах ватре живе. 


Све ово сада је припрема врлине у нама. Она се лагано бруси годинама, целог овоземаљског бивства, као кристал који ће једног дана синути звезданим сјајем. 


Сва моћ је у нама. Моћ Творца јер смо његова деца, наследници свега. Све Мира. 


Све имамо али оно што нас чини достојнима божанства су наше врлине исклесане у живи кристал наше небеско звездане потке.  

Оне су живописно убележене у сам дух одакле се никада не могу обрисати. 


Оне нас чине боговима, децом Творца живота. Када стекнеш врлине, онда се отвара моћ.

Никако пре. Ако се покуша пре, уништи се пут вечности брзоплетим корацима и нанесе штета коју некада пуно нараштаја исправља. 


Оно што радимо сада одјекује у вечности. 


Цео живот је изградња наше суштинске етике вечности. Како ћемо сутра добити наше моћи по праву ако нисмо стабилни као особе?

Како ћеш сутра стварати Звезде ако не знаш бринути о детету?

Како ћеш играти пламеном живота и чудеса стварати ако не знаш са светост и вредност живота у свом његовом оваплоћењу? 


Вечна игра живота је таква. Живот нема крај. 


Сада и овде наши избори, одлуке, ставови и дела изграђују или не наше врлине. 


Ако заћутим пред лажи данас како ће ме истина сутра дочекати?

Ако затворим очи, шта ће ми их отворити? 


Ако страху дам повода да ми кроји живот сада, несрећа и немани ће ми живот водити сутра а глад неутољива биће духа.


Ако су нам преци гинули и крв свету дали за слободу и живот наш и животе рода нашега и имали крилатицу "за крст часни и слободу златну", ко смо ми ако се не боримо за децу нашу и њихову децу сутра? 


Коме је дражи залогај хлеба и тренутни спас сада - неголи гутљај истине и живота, тај се неће најести и мира наћи. Све ће му се одузети, низ ветар расејати и име му нестати. 


Имена славних су у нашој крви записана и горе кроз нас, да могу изашли би и поново мач узели те зло отерали. 


Долази позив сваком од нас. Свакога ће позвати душа да дела према потреби.

Чуј душе глас. Чуј духа зов. 


Буди, види, ведај. 






Sunday, January 3, 2021

Е па сад!



Кад мисао жива вољна јесте родити се - њојзи нема ко да мрске бране постави сад све! 


И кад се ко ватром окупа знај да тада једино чист је. 


Раса стара и прастара, звезданим стазама ходила и путе величанства стварала! 


Њена мала прћија - на Ери земљи светој Звезданог Србина, ево чека жедна ватре свете. 


Путир дајем теби земљо света!

Испиј вина од небеске сорте. 


Оно ће ти крв оснажити, соколити душе попаднуле. Вапе оне за слаткијем пламеном живота. 


Нека буде!

Оре се небеса...

Нека буде!

Певају сва деца... 


Нека буде свети плам живота!

Нека буде - јер зове лепота.