Sunday, April 4, 2021

Песма од векова






 Ах...

Средотоком реке вечне плови једна барка,

носи ковчег прошлости снене.

Самар калпак и сабљу димискију,

пехар сребра дијамантом крашен. 


Небо пева песму од векова 

кад се коло стаде под Гором играти

све су виле сишле са брегова 

заиграле коло са дјевама. 


Незна с' која лепше гласе има

да ли бела вила облакиња, 

да ли сјајна дјева чар србкиња 

а сва чељад мирно стала и у срцу запевала. 


Мисли нижу славу сад до славе.

Негде у долини све су срећне главе

што су мудрост мудру мудро мудровале.

што језиком ватре поведале. 


Мал' је Бреза до обале река

које могу напојит' јунака 

водом својом ретком као сузе

које душе сјајне пред Творцем сад лију. 


Ах...

Средотоком барка плови брже.

Рог говори гласно, коњ у долу рже,

у ковчегу јоште једно благо.

Живот кристал сјакти срцу драго.






Wednesday, March 24, 2021

Сунце сја!







 Измаглица, сутон, зрела ноћ, киселе јабуке и вишње на старом столу. 

То су само мисли несрећно извучене из креденца времена, слике дају невине. 

Запах устајалих идеја се не лечи промајом нових мисли већ свежим мирисом пролећног јутра. 

Чајем од нане преливеним преко медених тврдих колача које је родила једна љубав. 

Не треба ти скок кроз време да излечиш ране од векова, нити магија белог Орла - не.

Змај ватром говори а ти говориш силом живота, о - роде мој, сећаш ли се?

Зарони дубоко после скока у језеро тмине. Ваздух задржи и Сунца зрак... Ти пламени сад! 

И кад видиш страх ти га поздрави од мене и захвали за садржај боли намењени. 

Али му и реци да нема места за скитаче галактичке и њихове омаје страшне. 

Последњи бели хлеб се испекао, деца домаћина весело ишчекују док напољу је плач и шкргут зуба... 

Ускоро их неће више бити сем у сећању деце зоре Божије. Сунце сја! 




Monday, March 8, 2021

Ако лаже Коза - Енглези не лажу

 


Када се неко бави потпуним брисањем прошлости, разлог је само један. Рат против онога коме се прошлост брише, борба да се запати заборав те да се данас све релативизује. Када се то деси, човек је збуњен и лакше прихвата идеје и намере непријатеља.

Ово је једна од најстаријих тактика противника Човека. Човек њима представља Творца у настајању и то никако не смеју дозволити. Зато је борба свеобухватна против човечанства.

Све што видите у званичној историји је врло вероватно цензурисана верзија истине у бољем случају а потпуна лаж у горем. 

Ево свежег примера који ми се открио. Званично се каже да је кукуруз настао у Мексику и да га је Колумбо донео крајем 15 века у Европу. Међутим цензорима из Ватикана некад промакне нешто те им је овде промакла чињеница велика као љути медвед. 

Магна Карта је документ или нека врста устава Енглеске из 1215 године и у њој гле чуда пише да се не сме КУКУРУЗ отимати људима. 


Значи Европа има кукуруз 3 века пре Колумба.

Да ли је сад мало јасније зашто се толико труде да се избрише сећање и прошлост Срба и свих осталих? 


Пар питања: 


1. Против кога смо се борили на Косову ономад?

2. Кога смо поразили толико да су вековима после уједињени да нас сатру?

3. За шта су звонила звона на Нотр Даму-за узбуну или славу? 


Има још прегршт питања.

Одговоре знају Звездани Срби. Отворите очи, непријатељ не спава. Истина побеђује. Ево пар слика и линк из Магна Карте:

https://www.bl.uk/magna-carta/articles/magna-carta-english-translation




Tuesday, March 2, 2021

Црна магија и Бела спознаја

 



Једног дана ћеш се пробудити и рећи - Доста. 


И неће бити вриска нити ларме већ ће твоја одлука одјекивати кроз универзум. Тада ће се по први пут тамни уплашити јер ће одједном постати свесни да се управо Свемир обликује тобом. Црна магија је била и још је као копрена бачена на све. Сред бела дана цео свет је омађијан њом да не види и не чује поред очију и разума.


Ко једном спозна ово - вео магије нестаје. 

Сви око тебе су омајани. Сви. Чини су бачене на свет. 


Зато поглед у Сунце сада! Упиј моћ звезде и погледај унутрашњим оком на унутрашње Сунце и мрену са очију скини.

Она више нема снагу јер ти си Сунца син и бела кћер Звезде живота.


Устани. Живи.






Немам више речи за тебе.

Узео сам последњу кап истине

из велике боце небеске

и утолио жеђ, не своју. 


Стихотворе разни а да и не знаш за то.

Светове навлаче преко очију,

да заборавиш како те је мајка дојила

и место млека ти давала истину. 


Занемари мисли што се роје 

и питања густа као Тајга Руска

заустави дах на трен.

Да чујеш како куца срце. 


Копрена је тихо навучена свима.

Омаја која свебићу гаси сне.

На белини дана та огромна плима

Црна Магија бачена на све. 


Да мреш на живо

а да мислиш како живот диван је...

Да љубиш и ствараш и срца дираш 

а све да иде у црне одаје. 


Касно је, касно је, касно...је.

Глас као ехо негде у ума празнини,

велики холови што чувају блага твоја

су спремни да буду похарани. 


Песник је једном добио истину 

да тврд је орах воћка чудновата.

Из те све-мирне хале живота 

никада не гасне пламен и лепота. 


Она те буди нежно и смело.

Она те љуби у мокро чело.

Она ти снове баштама рајским води.

Она те грли, она те воли. 


Јер лепота је ћерка Љубави.

Додир њен потпуно оздрави.

Глас јој је нечија песма и 

сред планине кад жуборе потоци. 


Она је прошла мисао о будућем

У дворишту твојем стара чесма...

што неко је постави ту. 

Севап је...да имају деца воду сву. 


Истина је друга ћерка Љубави.

Она сред тебе пламен разгори 

толико јако да сводове небеске пали

и све омаје тера у бездан на јави. 


А Љубав?

То је Творца моћ.

Не да се описати нит ичим везати.

Не можеш од ње никуда бежати. 


Она је сред Јаре Јарила,

Сунца живота - за све марила.

Она скида ту свеопшту копрену.

Она лечи душу рањену. 


И пред очима свих што виде.

уклања црну магију свима.

Она те буди да будан будеш 

Да коначно једно са Творцем... 


Да прогледа око и... 


Ма шта да ти кажем више,

Гледај - живот у теби би!

Monday, February 15, 2021

Уписана светлост

 Када погледаш дубоко и кад осетиш оно што на површини не изгледа како изгледа, почињеш да увиђаш јединствени систем рада или енергетског кола сваке особе. 


Ту се сад открива много тога. Многи неприпремљени за ово искуство побегну главом без обзира у сумрак страха јер оно што је одједном постало видљиво може срушити представу о томе ко стоји преко пута тебе. Човек или...?


Када очи виде звездостих,

Дух тад вагри радости!

Све се види све се зна

ко где суштом припада.


Ова стварност је таква да постаје све теже се кретати кроз њу у пуном смислу, не само телесно. Као када пробаш да стојиш у базену дубине до рамена и пробаш да потрчиш. 


Временом су се у енергетском простору око нас наталожили многоструки слојеви хаотичне енергије, тешке вибрације страха, безнађа, мржње и таме. 


Све је теже ићи напред. 


Често је чак и немогуће јер се не види орјентир где, када и како. Бука у нама и око нас има само један задатак и циљ - да нас спречи да упалимо унутрашњу светлост. 


Она је уписана вишим законима и бићима у сваког човека као унутрашња ватра која разгорева и држи искру живота у непрекидном пламену. Без ње ми не постојимо. Она је главна награда или плен тамним свестима јер изгубивши везу са Творцем - извором живота, они су се окренули крађи и отимању искри животне енергије од других. 


Посебну вредност за њих представљају искре пробуђених. Оних који живе и који виде. 


Такође они су и стравична опасност по тамне свести јер их могу уништити или одстранити. 


Сада траје ко зна која већ битка у великом рату тамних свести против светлих свести. 


Све око нас нам указује који је час битке и шта иде следеће. Велика моћ непријатеља је у омаји, илузији а најпре у страху. 


Они избегавају отворену борбу јер немају шта да траже против Човека Светла.

Зато свака могућа прљава игра и борба је на дневном реду. Свака могућа. Никако ово не заборавити. 


Уписана светлост је наша бакља која нас води кроз мрак и ка пољима светих дрвета живота у Све-Миру. 


Уписана светлост је наша душа и дух и све оно што нас радује у љубави и животу.

Уписана је "прстом ватре" невидљивим пером, белим зраком ватре, моћи која нема крај, сиђилом живота. 


Изнад и испод свих и свега, стоји твоја стаза златоправа којом идеш ка свом пламену живота. 


Нека ти је пут благословљен. Нека би ти стопе лагано крочиле, нека би свест била испуњена живим искрама.

И кад дођеш пламену свом поново, рукама захвати те умиј своје лице у њему. Узми пехар од чистог светла и наточи га у пламену те испиј наискап. Крочи у пламен и допусти да те окупа потпуно док не постанеш пламен сам. 


Затим иди и живи. Твори. Буди. Воли.

Ведај.




Thursday, February 4, 2021

Душе глас

 Да ли смо знали тајну када смо отворили очи на овој Земљи?

Да ли се суза истине задржала у оку твом или је отишла тлу да га обожена испуни и оплоди животом вечности? 


Да ли смо знали колико боли стане у срце и на длан, те лагано склизне као коцка леда што се топи? 


Све је само трен у вечности а ја онај који удише и издише животну маглу стварања и дах ватре живе. 


Све ово сада је припрема врлине у нама. Она се лагано бруси годинама, целог овоземаљског бивства, као кристал који ће једног дана синути звезданим сјајем. 


Сва моћ је у нама. Моћ Творца јер смо његова деца, наследници свега. Све Мира. 


Све имамо али оно што нас чини достојнима божанства су наше врлине исклесане у живи кристал наше небеско звездане потке.  

Оне су живописно убележене у сам дух одакле се никада не могу обрисати. 


Оне нас чине боговима, децом Творца живота. Када стекнеш врлине, онда се отвара моћ.

Никако пре. Ако се покуша пре, уништи се пут вечности брзоплетим корацима и нанесе штета коју некада пуно нараштаја исправља. 


Оно што радимо сада одјекује у вечности. 


Цео живот је изградња наше суштинске етике вечности. Како ћемо сутра добити наше моћи по праву ако нисмо стабилни као особе?

Како ћеш сутра стварати Звезде ако не знаш бринути о детету?

Како ћеш играти пламеном живота и чудеса стварати ако не знаш са светост и вредност живота у свом његовом оваплоћењу? 


Вечна игра живота је таква. Живот нема крај. 


Сада и овде наши избори, одлуке, ставови и дела изграђују или не наше врлине. 


Ако заћутим пред лажи данас како ће ме истина сутра дочекати?

Ако затворим очи, шта ће ми их отворити? 


Ако страху дам повода да ми кроји живот сада, несрећа и немани ће ми живот водити сутра а глад неутољива биће духа.


Ако су нам преци гинули и крв свету дали за слободу и живот наш и животе рода нашега и имали крилатицу "за крст часни и слободу златну", ко смо ми ако се не боримо за децу нашу и њихову децу сутра? 


Коме је дражи залогај хлеба и тренутни спас сада - неголи гутљај истине и живота, тај се неће најести и мира наћи. Све ће му се одузети, низ ветар расејати и име му нестати. 


Имена славних су у нашој крви записана и горе кроз нас, да могу изашли би и поново мач узели те зло отерали. 


Долази позив сваком од нас. Свакога ће позвати душа да дела према потреби.

Чуј душе глас. Чуј духа зов. 


Буди, види, ведај. 






Sunday, January 3, 2021

Е па сад!



Кад мисао жива вољна јесте родити се - њојзи нема ко да мрске бране постави сад све! 


И кад се ко ватром окупа знај да тада једино чист је. 


Раса стара и прастара, звезданим стазама ходила и путе величанства стварала! 


Њена мала прћија - на Ери земљи светој Звезданог Србина, ево чека жедна ватре свете. 


Путир дајем теби земљо света!

Испиј вина од небеске сорте. 


Оно ће ти крв оснажити, соколити душе попаднуле. Вапе оне за слаткијем пламеном живота. 


Нека буде!

Оре се небеса...

Нека буде!

Певају сва деца... 


Нека буде свети плам живота!

Нека буде - јер зове лепота.