Saturday, March 24, 2018

Србин - Човек Звезданог Рода

 Време...

Једна реч и термин али говори толико тога. Тешко је рећи много тога у кратим записима о роду нашему. Песме су зато најбољи начин преноса нечега толико свеобухватног и великог што опет не дозвољава себе обелоданити у километрима исписаних страница. Мисао о себи као делу Створитеља, као о оваплоћеном божанству на овој планети носи сваки Србин који је свестан.

Нису сви свесни. На жалост или опет кроз провиђење, свако долази до својег личног освешћења у свој час. Не пре, не после. Залуд покушаји да се силом то убрза. Једини начин или пут убрзаног развоја је свесни контакт са суштином живота...а она је у свима нама.
То је веза Божанског у Човеку, искра живе ватре која је неприметна већини а без које не би постојали. Род наш најсветији је био од почетка времена и простора. Оваплотио се у материјалном свету да би Створитељ живота искусио све. Ми смо Створитељ који живи свуда а опет и своји сопствени. Бића са суштином свете ватре а опет своји.

Ако пратимо сушти звук Срба, дубоко слушајући - долазимо на извор стварања. Сушти звук Срба је наш језик којим се данас служимо али и све његове разноврсне гране у виду осталих језика којима се служе наша браћа и сестре широм планете који себе називају Руси, Пољаци, Чеси, Белоруси и тд... Сви који СЛОВЕ или говоре су наш Род. Али нису сви свесни тога...
Модерни Европски језици су дошли од нашег прастарог Рода на овој планети. Сви остали језици такође. Звучним утврђивањем се дошло до ових закључака. Звук не лаже и доказа има за ову истину свуда, кога занима нека крене у то истраживање дубље и без предрасуда. Сада и овде пут иде у другом смеру.

Дошавши на извор стварања, свесни Србин, Раса, Род, Човек - увиђа ко је.
Једнота са Творцем изазива страхопоштовање али пре свега Љубав. Управо Љубав преузима тренутак спознаје и онде где је био страх од сазнања величанствености истине, полако претапа у страхопоштовање а потом у поштовање, затим у разумевање, затим у мир, затим у спознање, затим у мудрост, затим у радост до на самом крају у сферу или сверу саме Љубави.
Тада се схвати шта је Љубав и да она чини све ово.
Тада човек постаје Човек. Једно са Творцем и живо оваплоћење свете Ватре.








Такав Човек живи, слови, слави, роди, ради, бива, биће, истрајава, истинује, наставља, носи...види, веда...

Такав човек је Србин. Пуно а мало је Срба.





Нема дела ове планете где неки Србин није допринео узашашћу исте. Свако од ових светлих и светих суштина је послат провиђењем на разне делове ове планете да би се равномерно развијала кроз своје потенцијале. Матица наша или тајносаним песничким збором - Рода је наша земља Србија. Звана је и Расија или Раска или Рашка. Упркос свим напорима да је неко сврста негде, она није тамо где су границе модерних држава. И јесте и није, зависи од тебе ко си.


Можеш бити Србин а можеш бити и Рус или Француз или Навахо Индијанац...ако је време дошло за тебе ти онда постајеш Човек и Род, будиш у себи свету ватру, разбуђујеш пламенове истине и знања ван схватања овог света и многих светова!
У теби се буди Србин Звезданог Рода.











Wednesday, March 14, 2018

Артанија - земља светих Срба звезданог кова





Ту под ногама нашим а скривена од свих сем од оних прозорљива срца. Она крије тајне небеса и саме земље. Крије технологије напретка света. Најбоље речено је у ствари да она ништа не крије него чува. Ал` залуд мислити да ћеш нешто ископати силниче насилниче. Залуд ти мисао да ћеш у утроби њеној наћи кристале живота и врата другог света, да ћеш наћи одаје које чувају дарове Звезданог Рода.

Залуд. Твоја душа тако таласа или вибрира неком својом фреквенцијом која ти сама не да наћи ово што тражиш. Можеш преорати свету земљу и ништа наћи нећеш.
Ко разуме, схватиће.
Двери се отварају оном ко куца срцем и суштом пуним светла, љубави, правде и мира.







Артанија земља света...
подно врха од кристала што пламеном белим сија.
Иза магли и омаја, прича и илузија.
Она јесте онима што јесу.
Чувари су постављени, миром светим управљени.

Гором ходе душе свете,
тон живота живе песме
певуше у сутон, у јутро, у подне, у дан.
Снива се и снео се вечни сан!

На Мидгарду стоји рт добре наде!
Океаном небеске луче, плове лађе сваког света...
и котве се подно неба у луци од белог светла,
док животом боји кристал свети...
И тако зими, и тако лети...

Артанија снива и плете потку безсмртну.
Ртањ чува сваку душу...
која жив-пламеном вагри.
Вртањ свете овојнице диже
да посете небеса сад ближе.

И сред срца да разгоре
свеге вагре што разоре,
све нечисто и погано...

Пољубила искра дете, лагано и постојано.
Вртањ вести врти рано.
Кад Јарило зраке шаље
подно горја румен сјаја
све до двери од безкраја...

Свака дјева што умилном стопом лаком
на њ' стане и почине,
она вилин песму пева - снева
и доноси боље дане.

Врата неба - отворена!
Из њих сипа свети пламен.
На груди јуначке и срца сва
Утискује један знамен.

Живот. Неугасли плам.

Артанија, вечни сан.
Вечна јава - која носи
двери до злато-права.
Жив ми био!
Жива била!
Дал' си Бели Србин ил' Србкиња.
Вилењак или света Вила.