Огањ приповеда

Човек је гледао у Сунце на трен, у смирај дана посред олује што долази. Брига није у срцу његовом, већ осећај лакоће и тежине свега. 

"Ми стварамо...ја стварам своје сутра а то је у духу мом већ изведано, испевано".

"Нећу страху даха дати."

 Сунце је отворило окно и око

кроза њ светла жар зри

допиру мириси вечности духа

у души орно све ври.

Можеш речју проћи етру

крила огњених пера сјакте

одору белу од светла жива

теби Анђео бели даде.

Лакоступај и не бери бриге

већ од злата живог јабуке 

са сребрног дрвета живота 

лако слете и радо у руке.

Огањ приповеда.

Духу жедном воде даје.

Дал' је вода или јара

посве јесте вечна слава.

Ко има очи нека види

 Никад није толико лоше колико изгледа. Потребно је да се види. 

"Ко има очи - нека види"

Сви имају очи али не виде сви. Потребна је жива вода духа да се спере скрама. Живу воду даје Бог. 

Али Бог не мари за црквене молитве, ритуале и остало. Не мари ни за личне покушаје да се пречицом дође до резултата. Бог није у религији. Није ни у семинарима. Нема га ни у духовним техникама. Није ни у праксама. Нећеш га наћи ни у филозофији, ни у мудролијама, ни у Свемиру, ни у Звездама, ни у икаквим замишљеним представама.

Бог чује само чисто срце. Бог је Дух. Изван свега и у свему, како му се хоће. Може да буде и у свему горе наведеном. Можеш га наћи у вери и цркви и праксама и религијама.

Можеш и у молитви.

Бог мож' да бидне ал' не мора да значи.

Бог је слобода, светли кад се мрачи.

У теби је и мени и у свему видном и невидном  а опет скоро нико га не види, осећа, чује. 

Зато што им нешто срце трује. 

Зато што се џара посред срца у сред недара.

Е том нечему невидљиво-неухватљивом стани за врат! Не дај му да ти тмину утка у душу.

Јер ти ниси од мрака него од плама!

Гори у теби огањ а не тама.

Тихо. Тихуј док се не зачује један Славуј.

Док не чујеш глас у себи и около.

Док не видиш на небу коло.

Ту се род Небески игра са Звездама...