Небеска Србија пушта светло на Земаљску Србију. Доноси искре које овај свет не разуме. Када се у народу испољи младост духа, све остало оживи.
Све мртве гране отпадну. Сви трули плодови исто.
Сво мртво корење у земљи да трули остаће.
Небо увек пева своју песму. Арија која никада не престаје...буди увек спремна срца и однеси све у ветар истине који пали плам живота.
Све што не може да огањ живи поднесе-изгореће.
Што је било мртво у велу живог-нестаће.
Када се са Небеске Србије спусти Небеско коло,
кад род почне од срца да игра игру свету,
тад гле! Сунце живота сијаће!
Ко зна одакле иде Ветар и куда ће? Ветар истине Дух Свети сам је. А Дух је од Бога.
Чудо не пита никог нити моли. Не хаје за обрасце зла што му пута не дају.
Оно ствара свој пут, своју стазу светла по коме може само Истина да шета.
Ако Бог да, ко ће одузети?
Ако Бог узме, ко ће повратити?
Дух Свети све зна. Све тајне што мантије скриваше. Све скрите речи и дела што имаше одела. Све помисли тајне што самознални чуваше.
Све што они са мањком Љубави делаше.
Пред Сунцем Живота скривања нема.
Пред Огњем Светим буди тих да би се чуо душе твоје стих...он ти може спасити главу. Ако га још има сред свих немилина, ако си га негде дубоко скрио и на њега дозволио да капље вода жива.
Да, тако бива!
