Friday, May 6, 2022

Бруј живота

 Звук који прави живот. Двоструко значење. Звук који ствара све - живот а и живот који има свој Звук. 


Зашто Звук а не звук? Напросто живот је једна песма која не почиње нити се завршава. Октава птица у шуми, река у планини, море и таласи, граја деце, глас изворне народне песме, хор мушко женски којем не треба музика...


Све је то Звук живота.


Али у томе није лепота. Она је изнад Звука. Она је последица и узрок Звука. 

Па ко схвати...












Побегни од себе.

Осети мирис слободе 

али и смрти.

Остаје пуно злобе

у сваком ко туђе стазе прти. 


Побегни од себе

никад се не врати.

Стари капут не воли нову закрпу 

прокисло вино дух крати.


Заборављам све.

Летим сам кроз нечије сне

а мислио сам да су моји...

Нека. У реду је.


Тајна је скривена испред очију.

Све једно је.

Како када мојим устима 

други воду не пије?


Ипак све је једно.

Све је неизмерно вредно

јер мисао прва је створила све!

Све њено је.


Да...и Лав стари и хијена,

гора и дол,

зидине и стари мол...

Све је рука и длан

радост и сан.


Заборави да си ико.

Лет и лет и само лет...

Док не нестане све.

Док не избледе зелене долине

и свака звезда на црн-сомоту безкраја...


Ко сам ја?

У свиленој постељи је много питања.

Јер нема теже ствари од свиле

а мекшег додира неба по лицу,

земље по стопалима 

облутака под прстима...

Траве по коленима и храстове коре под длановима.


Нема-не.


Ти Јеси...све.


И баш зато што мислиш да ниси 

је дивно да осетиш када јеси.

Хлеб, вино и сир

уклоне сваки немир.


Запази крајичком ока свог

ко то све даје

ко је тај Бог...


Види, већ ти рече да јутро је добро

А ти...

Мислима луташ и речима скиташ...



Стани и почуј живота бруј. 

Стани и види зоре руј,


Видиш да је само за тебе ту...

Wednesday, March 23, 2022

Сунца Син

 






Чекам стрпљиво.

За трен или два

донеће лепоте звезданог неба,

његов сјај

и искре живота на њој 

твоја коса звездана.


Мисли ми расуте

као прах по ветру,

као сени под крошњама,

као капи на твом лицу

јер росило је јутрос 

а ти си тај трен

једро срцем стварала.


Заједно идемо...

Све спремно је.

Толико имена њених...

Земља, Тера, Тара.

Артанија, Рт, Арда,

као нека свемирска чарда...


Она је тако далеко кажу.

Живот на њој песме ниже

а пламен стварања букти све јаче.

Буди жељу.

Распирује дух,

не чека на мишљења мудрих.


Тако је то.

Ко је икада очима видео

искру живота у слави и песми,

зна шта јесте бити.

Шта је живот пре живота,

шта је мудрост а шта лепота.


Он је одлучио.

Око ње се окреће свемирски сат.

Она покреће сваки свети рат

који потом брише 

зла што похотно би све. 

Све што је несвето - нестаје.

Као дим на ветру.


Ветар Етар.

Дух и Дах.

Пир духа вечног пламена.

Онај који даје знамења 

Иди - и живот буди.


"Не мари шта кажу разни људи 

јер они то нису. 

Зато ти Јеси. 

И нека се све свето збуде,

нека се Љубав усели у Људе,

нека се Светло Свето деси!

Нека буде!

Зато што ти Јеси."


Хоћу Оче.

Ти се у мени будиш. 

Осмех од сазвежђа...

Трен ван времена.

Шта је истина...

Она је...

Она је...

Она је...

Ехо одзвања.

Tuesday, March 8, 2022

Бели Град







 Сваки рат који се икад водио је увек имао за циљ да уз победу обавезно заузме главни град, центар, тврђаву, кућу, планину или било шта што представља срж неког народа.

Наш главни град, главни град свих Срба и најстарији град на свету је Београд.

Бели Град као што му и име каже носи сиђил белог. Бело је светост, светлост, знање, чистота, моћ, снага и мир. 

Свашта можеш да у црном сакријеш, у другим бојама да замажеш, засениш али пробај на белом...

Бели Град је престоница Белих Срба од кад смо на Земљи. Шта је Земља? Она је раскрсница светова и постојања, око ње се све врти у вишем смислу.

На Енглеском се пише Earth а изговара Рт са меким изговором.

Земља је Рт око кога иду сви. Све се ту скупља и здеси па онда иде у ниже и нарочито више светове. На Земљи има и једна планина Ртањ. Тако је назваше Бели Срби. На том посебном делу Земље - свемирског рта, су основали своју престоницу назвавши је Белим Градом.

Он је сада под окупацијом мрачних сила. Има томе већ озбиљно време.

Када буде ослобођен, бело дрво ће израсти. Дрво живота. Око њега ће се изградити беле куле које образују крст светла и заједно са светошћу белог дрвета ће давати светлосни печат и сиђил који ће видети цео свемир.

Симболи сви се стапају у један а он је живота вредан.

Ослобођење је на видику.





Friday, March 4, 2022

Сјакти лепота




Мислио сам да сањам.


Реке су текле мирно а месечина не,

ње није ни било у подножју планине.


Свети избор Сунца даје све.

Вода долази из светла живог 

да ли је знао ум твој то,

да ли је можда дух предосетио?


Можда, Можда...


Утишај ум, чује се пој - утишај ум!

Древног света чује се зов.


Путем златоправа долази светодар. 

Светоузор у наше душе,

да - и твоју док си пастир на планини,

чак и твоју - о листу на ветрометини!


Да, да.


Види, не мораш ништа.

Чак ни то.


Све што није биће однето.

Све што јесте - излечено.


Пиј свете воде из ватре живота,

не жмири кад сјакти лепота.

Гле! Како сјајна је.







Wednesday, February 23, 2022

Осећај

 





Шта покреће твоје срце?

Скоро по правилу је то везано за дух и осећаје - не и емоције. Емоције су површина леденог брега док су осећаји суштина.

Осећаји те никад не бацају тамо амо као што то знају емоције.


Контролиши или хармонизуј своје емоције да би чуо шта кажу осећаји, ту је срж.


Путовао сам се као мало ко. Прешао хиљаде и хиљаде километара и миља аутом и авионом, путешествије свуда. Одседао у најбољим хотелима и јео у скупим ресторанима и шта?


Све је то лепо али оно од чега ми срце заигра су ти неки осећаји које сам осетио где год да сам. 

Рецимо, возим према Ртњу и сам призор планине ми одузме дах и вешто се уреже у сећање и сваки пут када идем у том правцу једва чекам тај део пута јер се пробуде осећања на величанства сјај. 


Тако исто и вожња Вранглер Џипа по Мауију,  Хавајском острву ван званичне трасе. Силазак скроз доле на југу где нема туриста на црну плажу. Црни песак и нигде никога. Тихи океан, први континент је на 6 сати лета а испред тебе само несагледиво море, океан, вода и небо, затим пев Пацифика који хучи и нестварна лепота која делује да је изолована од свега.


Затим дрво Еукалиптуса које има флуоресцентну кору која се сама гули у тракицама дугиних боја које су као појачане неким ефектом. Затим шума Секвоја где зађох дубоко ван туристичке стазе и где осећаш присуство духа шуме. Дрвета која су а и нису са овог света 


Осећаш неку врсту славе, древног света и мира, скоро па чујеш властитим ушима како причају између себе неким тоновима које још увек Вилењаци могу чути а и Човек који воли Вилин свет...


Емоција нема. Само мир. 


Онда Соколска планина и Соко град и та природа около. Незамисливо а опет тако обично. Речица из које пијеш. Водопади и природа која ти струји кроз вене.

Затим Власинско језеро и шума бреза. Затим Алпи и тихо величанство снежних врхова.



Заједничко свему овоме је да се осећаји буде у нама када смо у додиру са природом, не и технологијама данашњице.


Иако ово куцкам на телефону од 1000$, немам ама баш никакав осећај према њему. Алатка. 


Са друге стране емоција је ту да те загреје а после мораш сам. Кад кажу да је неко емотиван, то углавном значи - нестабилан.


Жене које су емотивне су ходајући проблем човечанства. Са друге стране оне које су осећајне су Богиње које то исто човечанство лече. Мушкарци који су емотивни су слабићи или бета типови. Још мало па послушни робови.

Мушкарци који су осећајни су Богови који живе снагу и лепоту у исто време.


Мушкарац који осећа је јачи од најјачег мушкарца који не осећа. Осетити значи знање о души и како га применити. Такав човек је моћан ван схватања неуких. Непријатељи се овог јако боје и стога цео систем наводе да се људи баве емоцијом да никада не дођу до осећања. 


Јер највећа тајна осећања је баш ту, на отвореном.


О сећање. 


О (драго) сећање.


Сећање. 


То је отворени приступ знању и примени истог.


Сети се ко си. Осети. О сети. О је симбол круга или савршенства или Творца. О (створи) се. О сећај се. Буди божански и божанска.


Време је.

Friday, February 18, 2022

Знање и уметност






 Знање - бреме или благослов?

Увек је било да само онај који нешто зна може напред. Кретање је у самој суштини живота и кад оно престане, тај неки животни облик нестаје. Знање о томе шта се дешава уопште је сила. Сила које даје погон сваком мислећем а мислећи је онај који уме да примени знање. Умети...шта то представља данас и ко је онај који уме? Уметник у правом и суштинском смислу речи је човек који уме.

Шта то уопште и значи данас? Да ли је умети у ствари знати? Да ли је примена знања у ствари највиши облик уметности?

Последњих стотинак година се дешавају огромне промене чије последице видимо сада. Ушло се у једну фазу када се корените промене дешавају врло брзо. Свет је вешто сакрио праву уметност и наметнуо да је то само свирање инструмента, малање четкицом, писање које изгледа као нека врста игре речима да се пронађе најкомпликованији израз...или пак којекакве пројекције зване уметност у виду изложби и сличног.

Иако је то све део уметности, то није пре свега уметност. Уметник нешто уме а када то заживи и да вредност онда се стварно осети у души као уметност. Музичар је само техничар. Сликар такође.

Музичар ништа не зна нити уме. Он постаје уметником онда када нешто створи на том нивоу да то има вредност и да га друга душа као и његова - препозна. Тада он "уме". Само бесомучно свирање и познавање техника до бесвести ничему не води јер то није уметност већ занат или вештина.

Али када тај музичар нешто створи, тада је он применио знање.

Да ли је знање бреме оних који га имају?Нипошто! Мада тако изгледа многима. Знање је једина уметност.

То је стање духа. Сво знање иде из духа.

Ко нема духа, нема знања. 

И можда и најважније нешто што модеран човек не схвата а заиста би морао;

не можеш ништа добити из духа морањем, техникама, вежбањем, куповином, изнудом.Никада. Запамти то и урежи пламеном у своје срце да ти тако нешто не пада на памет.


Свет духа је свет одакле смо. Тај свет је савршен али и потпуно другачији од људских представа о њему. Из њега извиремо ми као горски поток бистре воде на Гори од живота и знања. Умети значи знати. Знање о животу се стиче свуда. Оно је као и дух, свеспристуно. А прво што се учи је како читати ту азбуку која је свуда.

Прва лекција:

не горди се кад научиш неко скривено теби знање. Примени га слободно и у духу добро. Право знање је увек бесплатно. Никада нећеш платити новцем ни једно право знање које си усвојио. Платићеш некада неку технику или начин доласка до нечега, али знање није техника иако је садржи.


Препознај то.


Схвати да духу одакле ти долази знање не треба твој новац већ ти. Ако се то може и објаснити терминима као што је куповина или плаћање, ти у ствари плаћаш целим собом да нешто знаш - не и новцем. Награда је незамисливо велика али и веома лична, твоме духу и души препознатљива.


Ако ти неко тражи новац да ти да знање, дај му али и знај да нећеш исто и добити. У најбољем случају ћеш добити путоказ ка знању и добру технику било чега. То вреднуј на прави начин. То је такође и један тест да се види шта вреднујеш и какав однос имаш према свему. Јер знање ти на крају донесе и новац...а новац је само алатка или договорена енергија. Некада можеш и купити нешто новцем јер можда баш тада ти је била потребна та нека техника или алатка или ко зна шта, да би дошао себи и да би се пронашла у потрази. Не заборави ипак, право знање нема новчану вредност.


Умети. Знати. Бити.


Буди уметник, јер си Сунца син. Јер си кћи Свевишњег који је Сунца сва створио.

Једноставно бре буди!

Јер Сунце сија и не хаје шта ико мисли о њему.

Сијај и ти.




Thursday, February 3, 2022

Очи жедне живота






 Хиљаду путева 

хиљаду надања

за очи жедне живота 

нема вечног страдања

само тихи мир... 


Нити што се свезују у причу 

која бива изнад свих скаски 

су сребне струне небеске харфе 

време ту не касни

радост је ватре пир. 


Вид у стакло подаме.

Врило је срце сваки пут. 

Вешто се кичица измакла 

да би прст Божји стварао.

Чекам те. 


Док сам једно у мислима са свим 

спреман и запет,

осећам твоје присуство душо

и видим искре духа твог.

Вољена, дариваш благослов. 


Ево само на трен

што у нашим дворима вечно је ту

понећу твоје даре њима

Љубав чисту у грудима

лепоту којој речи не прилазе. 


Отварам десни длан

у њему станује вечни плам

Лице ми влажно од етарске воде

ноге ми зове тај дах слободе

У трк! У Бој, Ура Роде мој! 


И све утихну...

Изабрах једну капију.

Свет је нестао и родио се опет.

Ах леп ли је живота цвет...

Ах леп ли је...

Monday, January 24, 2022

Слобода или смрт

 

Стара филозофска поставка; дрво у шуми која је изолована паде. У шуми тој нема никога. Да ли је дрво уопште пало ако није то нико видео, да ли постоји ако нема некога да види?

То је суштинско питање живота. Шта уопште чини живот? Природа је мртва и жива у исто време. У ствари све је живо стално. Шта чини разлику? 

Око посматрача. Онај који види је сама свест у једном од небројених облика.
Када свест почне да дела на славу живота, она онда веда. Прво види, затим веда. Да би могла да види и веда, она мора имати слободу. 

То је неизоставно. Без слободе нема посматрача који одлучује да ли је дрво уопште и постојало а камоли пало. Слобода је кретање. Кретање је живот. Без кретања нема ничега и све у свеукупном постојању у свим димензијама и на свим разинама се креће. Од атома до галаксија. Све је коло живота.

Да би се нешто покренуло, потребно је донети одлуку. Одлука је слобода да се покрене.

Доношење одлуке у тешком тренутку је изазов за сваку душу. Још боље, изазов је за сваког човека који живи кроз тело јер свака одлука утиче на све. 

Слободна воља је дар од Бога. Створитељ живота је својој деци то дао да би могли постати боговима и самим Богом у свом развоју. То је можда и најтежи испит пред животом - свесно применити слободну вољу. 

Непријатељ обично користи страх да одврати од избора или одлуке али шта год да неко изабере, такође је учинио избор - ма какав био. Духовне силе тамног поларитета или стране чине све што могу да би утицали на одлуке људи. Апсолутно све. Свеобухватно све. 

Претња смрћу, губитком радости, било чега - је последње оружје. Страх је огромна алатка у владању над неким. 

Али слобода избора је на оном је има. Ма каква последица била, човек је слободан да изабере. То не може спречити ни Ђаво лично (ко год да верује у њега у таквом облику каквом га представљају) нити то спречава Бог јер је дао ту слободу. 

Никада то не заборави о човече! Ти си бог у настајању Богом. 

Не заборави и да до самог краја а и после, ти ствараш па стога и кад чак изгледа да ћеш поклекнути, и тада ти ствараш и ако ти је мисао јасна, преокренућеш у своју корист или у свачију корист шта год да радиш. 

Некада неко има пред Богом задатак да уђе у саму срж зла, ухвати змију за главу и задави је такорећи на њеном терену. Ми немамо посла са стварним змијама, тј. рептилима. Саме змије имају своје место у природи у кругу живота. Да није њих, штеточине би се намножиле. Ми имамо противнике који су духовне природе а гори и спремнији на све од сваке љуте отровнице. 

Тај тамни духовни свет напада човека од његовог постанка јер човек у себи носи тај дар, ту искру која је незаменљива у Свемиру. 

Чувај је. Искра је само твоја и ничија више јер тако је то Бог уредио. 

Тешко је рећи једноставније од овога. 

Чувај ватру живота у себи и знај да онај који има слободну вољу - живи.





Tuesday, January 11, 2022

Музика сфера

 







Неизмерно дуго из знања дубине
поток живи извире.
На њему седи жена која то није. 
Кроз њега плове златне рибе што нису. 

Очи су једно са сверама светих.
Око галаксија коло се игра
живим пламеном речи исписују
неда се прстом дирати то. 

Ти си једно
са свим нотама СвеУма,
армонија арије ари.
Градови Ариона тад сјакте у слави, 
светлом неизрецивих лепота. 

Бродови сребрног стакла - као течне мисли, 
мењају облик једара
 и плове океаном свих океана, етар-вољом. 

Ветар ти пролази кроз срж и греје дух
 што се попут детета радује.
У њему чује ехо пре почетка времена,
ту је глас мајке и оца што нису. 
Они то нису зато што јесу. 

Телом познати славом створене светове, 
то не бива и не може, 
све док једном не буде могло,
ипак, ипак...мисао не вене. 

Јер човек расте у Човека те бива Богом.
Такав је пут светлосне арије сред нас. 
Пружам руке и дирам светлосне искре што лебде
дирам суштину.

Огањ луче живе ми пева музику сфера
а ја чујем глас свог оца и Оца. 
Мајке и мајке.
 Себе, других - свих што икад душа знаде. 
И само глас један би. 

Плава сфера се јасно зби. 
Пурпурним мислима нацрта све. 
Све Једно је. 
Ја Јесам јер ти Јеси.
Ми Јесмо.