Friday, November 20, 2020

Извор живота

 Велики чаробњаци-ратници што се низведоше низ поток времена и пут Златоправа, донесоше извор живота и склонише га од знатижељних очију које немаху знања. Вољом њиховог усуда и моћи, порасле су Горе над њим и шуме непроходне чувају скривени пут од белог камена посутог звездама.


Знање о томе уписаше у потку Рода и оно занавек оста уписано у крви Звезданих Родова и њихових потомака данас. 

Трагови до њега и пут су скривени у тајним речима које отварају препреке.

Њих зна онај ко зна.

А онај ко зна остави стих ил' два да се знамење и живота извор сачува. Звездана деца рода светога управо долазе. 

Ратници-Чаробњаци се поклонише Творцу и лепоти плана, одоше затим где само Дух зна.







Када се ломи све и око тебе олује бесне и крше грање одломљених снова, када звуци рата бубње и реже и кад тмина невидљивим гајтаном веже... 


Шта остаје, Шта? 


Да легнеш и простреш се наг пред злотвора?

Да молиш и продаш и оно мало лепоте у дну срца? 


Можда. 


Ако и треба продати нешто, одмах таштине узми вешто и пуне капуте страха гола, те одлучно заграби у бунар од бола 

и мехове од вина испуни њима. 


Замотај у злато што ти они даше и продај њима јер то није наше. 


Запевај у себи да нико не чује 

реч ил' три песме што побеђује.

Нека из очију сукне пламен,

Нека из грла изађе знамен!


Monday, October 26, 2020

Долази Краљ

 Мислимо да знамо камо Сунце гази своје златне стазе.

Кунемо се у живот сјајни да све тајне скривамо у себи, да их не загубе крадљивци снова - ми их чувамо у недрима. 


Ми све знамо.

Чудна ми чуда како онда никако да љубав дође преко брда?

Брдо је велико од питања и скривених знања незнања.

Чар на дар свакодневно ал' вазда ми спремно мислимо.


И род се рађа и плаче кад види Сунца сјај.

Да ли од бола или радости што живот нема крај? 


Хм даа. 


О даааа. 


Зимске ноћи су топле када их греје Љубав великог слова.

И када сне обојиш црвеним пламеном пролећног зова тишине.

А она као и свака арија.

Полако ти срце завија

у живо сребро и бело злато... 


Полако и лако. 


Негде се чује рој пчела.

Ржу дивљи пастуви и трк њихов земља смело дочекује. 


Горски поток смело подврискује јер чува песму Вила. 


Свака је воду пољубила и занавек благословила. 


Том се водом умило девојче младо и момче весело јако.

Живот књига се уписа горе,

небом звезде сада се оре! 


Долази краљ! 

Долази краљ.







Friday, October 2, 2020

Права природа

 


Дух је наша права природа 


Када искусимо живот у телу, ко је онај ко то искуси?


Ко је онај унутра који осећа све шта тело ради, који осећа изван тела и који се сећа одакле је?


Дух.


Део смо извора живота. Бог као Творац свега је наша једина права природа. У свом дечијем схватању живота смо му наденули имена, религије, приказе и обличја...али...дух нема обличја. Дух је изнад свега и дух твори све. Сви облици су његови по потреби.


Када ти тужном док седиш у башти долети лептир и улепша трен, када ти хладни поветарац расхлади лице и груди сред врућине летње, када ти мирис природе освежи све, када те позове драго биће и улепша дан, када те ратник спаси пред крвником, када те дете загрли чисто, када те отац прекори и спаси и кад мајка разуме и воли, када ти друг донесе радосну вест, када море таласима пева ти, када Сунце јутро донесе смело, када мед ти капа са усана на усне вољене душе, када мачка ти преде на крилу, кад пас радосно лаје кад те види, кад јашеш Ата и осетиш радост постојања, кад крушке медене једеш сласно, кад љубиш усне вреле јасно, кад летиш другим световима и кад песме ствараш надахнуто боговима...


е тада си дух. Тада схваташ шта је Бог. Све у свја. 


А опет онај који хоће у Љубави.



Љубав није онаква каква јесте и јесте онаква каква хоће. Некад ће ти ударити шамар да бриди сатима али то обично бива када ти живот спашава.


А и тада те не боли...како би и болело кад Љубав воли.


Дух је наша природа. Када волимо истином, ми бивамо Богом. 



Friday, September 25, 2020

Човек духа

 Човек духа је као ветар. Нико не зна одакле долази и куда иде. Слобода му је све и срж њега.


Човек живота има на претек а само један. Он се рађа и умире небројено пута а само један живот живи.


Смрт не постоји већ само удах и издах бића. 


Осети то сада. Удахни дубоко и на врхунцу задржи дах на трен. Свепостојиш.


Издахни потпуно до самог краја и застани на трен. Свепостојиш.


Као акорд сфере свега. Не можеш зауставити живот али га можеш осетити на највећој висини и најдубљој дубини. 


Удах и његов врх је рођење а издах и његов тешки осећај дна је смрт. Али ти си онај који ради и једно и друго. Ти одлучујеш да удахнеш и издахнеш. Твоја свест која није од овога света. Нити си се родио удахом нити умро издахом. Ти си онај који покреће сфере. 


Који покреће овај круг и све у њему.


Постоји мрак који би да те увери да немаш ову моћ али он је само полуга живота да те мрдне и покрене да делујеш. 


Издахни још једном сада. Осети пријатност процеса. Осети смирај који се продужава и даје благост. Затим долази неколико секунди мира које полако тону...и почињу да стварају немир и невидљиви жар. Брзо те плави осећај да мораш да покренеш плућа и удахнеш али опри се томе на час. Посматрај механизам иза. Неиздрж расте сваким треном. Све у теби гори али издржи још мало без уздаха! Топлина расте и огроман талас моћи која вришти да изађе, да експлодира. Тачка усијања је невероватно близу, мозак гори. Издржи још мало...и...удахни.


Осећај дивоте. Олакшања. Полетног.


Управо си кроз себе осетио како живот незадрживо иде.


Све је твоја одлука. Космичка. 


Човек духа ово зна. Он види та небеска плућа Бога. Космичка, Васељењска и несхватљиво велика игра живота. 


Човек духа стога зна музику сфера коју нико не зна. Како?


Тако што је он ствара на суштинским нивоима где су Човек и Бог једно у Слави. 


...они су једно и на Јави...


Ево сад сам ти дојавио.


ПРАВо је да на ЈАВи СЛАВиш живот.


НАВиј овојницу живота онако како ти воља јер тако ради Човек духа. 


А ко види Човека духа? Само Бог који воли.



 


Thursday, August 27, 2020

Коло Живота

 Помоћиће ти срце.

Подигнуте руке твоје милује Сунце,
спира бол са њих уздигнут киша послата са Неба.

Све је мирно јер тако треба.

Сузе се не виде када допустиш да се помешају са росом раном зором.

Шта радиш ти јутром и обзорјем чује се ехо питања...
Ништа што није свето једном сину постојања.

Дрво ти кором својом грубом прича.
Нежно је додирују дечји прсти...
Шта је ту грубо то свест не позна,
до трена када једно постану дете и звезда.
И шума би...само удах и издах великог духа стварања...очи сијају светлом ватре Јарила.

Знам. Знам. Знам.
Као молитва су речи присутне.
Осећам. Осећам. Осећам.
Сада су потпуне.

Удахни.
Отвори очи душе.
Мир стопи у један трен.
Затвори очи телесне.
Издахни да све прође, да све нестане.

Заувек...до следећег удаха.

Тако дишу плућа Божија.
У себе па ван, не постоји ноћ или дан,

већ само једна свест у безброј облика.
Безброј тачака на црном небу. Сјакте пламеном белим.
Испод појаса плаветнила... мисли које обнове дух. Све је коло живота.

Ах...

Киша не пада...то се мисли Творца у облику воде играју мислима Творца у облику ветра и теби једина моја слете на гола недра...

И кап која пропусти Сунца зрак ти стоји међ грудима...

Ох како бих је пробао својим уснама...
Али авај...Већ јесам својим мислима.

И она је нестала у топлини страсти наше која ево већ одзвања Еонима...

Ја нисам ти и ти ниси Ја а једно смо у колу ван времена. Вечни сан. Творца дан. Искра неумирућа. Звездана.

Ја сам ти и ти си Ја. Творац који се вечито ствара.

Ех да. Јава је сан Права.

А Сунце?

Одсјај мог ока у срцу твом. 







Sunday, August 23, 2020

Бели Град и симболи

 Једно од оностраних значења имена Београда је откривено у симболима који су свуда по њему разбацани у виду скулптура, грађевина и уметнина. Сама реч "онострано" указује на тајно значење или истину скривену од обичних погледа, сакривену на отвореном. 


Видин капија има на себи симбол цвета живота што указује на древност и знања која превазилазе ово данашње. Шта више, данашње знање је веома примитивно у поређењу са оним које су наследили наши преци. 


Ипак, знање се преноси и невидљивим и видљивим начинима. Симболи у разним облицима говоре пуно онима који знају да виде и да чују. 

Само име Видин капије значи пуно заједно са симболом који носи.

Видети у свет ван времена и простора и у времену и простору. Видети кроз илузије и омаје. И пратити живот, стварати, сејати цивилизације светлог пута Права.


Такође један од симбола постављен релативно скоро у ближој прошлости Београда је оваплоћен у виду скулптуре човека који дави змију. 


Бели Град је био место знања нашег Рода, место где Човек живи. Где се Човек својим знањем и моћи супротставља Змији и уништава је.

Рептил је немоћан пред Човеком и Змијски пород пред Човечјим је подређен. 

Отров Змије је у њеној глави и под језиком и Човек је хвата за главу и тиме спречава њено највеће оружје. Он је убија, не дозвољава јој да га угризе. 


Змијски окот то зна и зато непрестано напада Бели Град. 

Бели Град је град Белога знања. Бели жреци, волхви, учитељи, ведуни, веште, ведуне, врачи, исцелитељи и како год их све зна постојање.


Они не носе свештеничке одоре више, нити изгледају како неко замишља. Они су скривени у потки Белог Града. Они су ту послати од Рода Светога да занавек чувају знање. 


Змија се обавила око Белога Града, и око целог Света. Ороборос симбол покушава да уништи Бели Град и Земљу стискајући све унутра као Удав, који би после да прождере плен - Човека. 


Али Змијски окот нема Бело Знање. Он има сирова оружја и страх уза се. 

Докле год постоји Бели Град, Змија неће успети. Ово важи за много шире схватање него што први мах говори ти. 


Ускоро, кад дрво порасте - оно носи плод живота, сваки син и ћерка Белога Града ће се сетити свога Белога и Звезданог Рода те ће скривене благослове донети.


Wednesday, August 19, 2020

Младо Сунце

Запамтиле силе свете 
где ври вир живота
окупиле многе душе.
да се слави дух лепота.

Громом пева вила света 
А Перун јој руком својом
муње шаље и чудеса...

Засвирао харфом својом 
Муњом песму зачинио,
заигра се коло сред небеса.

Пуче светло посред земље.
Киша спира бол земљице 
наду носи младо Сунце.









Monday, July 27, 2020

Небо се теби отвара




Страх који стопе леди
мисао која хлади главу
дах смрти који те гледи
крије своју природу праву.

И тада се деси чудо 
из срца прсну смех 
очи сјакте пламеном лудо
дух и душа шаљу ти лек.

Одјек тог звука живота 
разара таму и топи јој лед
извори радости, моћ и лепота
на јуриш освоје твој цео свет.

Где би страх, муке и бол
оста само прашњави траг
ветра пој лако одагна зов
што би вечно да пређе твој праг.

Само мир и песма.
Вечно капа љубав божанска чесма. 
Кап по кап...никад не престаје.
Свемиру твом Љубав не нестаје.

Saturday, July 18, 2020

Време чуда



У сваком човеку постоји могућност за чуда. У сваком. Међутим чуда су толико ретка да и сама реч се користи у оквиру великог и сјајног изненађења, по правилу позитивног.

Када се човек навике на мрак и плодове мрака, свако зрно светла је чудо. 
Сада је време чуда јер се мења комплетна светска парада лажи. Заједно се пролази кроз вековни наталожени муљ обмане и њених деривата.

Одлуку о бољем животу донеси сад. И биће.
Тако је то. Тако лако. Зашто онда нико то не искуси? Зашто онда се то не види на јави?
Толико много је збуњен човек да ни не зна шта да мисли, како, зашто и због чега. Снага је скоро потрошена. 

Међутим, дубоко у изворима где се чува живот и чуда у нашем бићу, ту је човек сачуван потпуно. Ту је пламен који нас чини живим. Нека он сада сагори све непотребне ствари у нашим животима. Нека све што нам не треба нестане.

Сада је време потпуног преиспитивања шта смо а шта нисмо. 
Све непотребно одбацити. Кренимо од мисли и тока нашег мишљења. Од тога све зависи. Ту доносимо одлуке. Ако то не средимо нема даље помоћи. 

Непрестано радимо на ловљењу сваке мисли која нам шкоди. Сваке. Стално. После неког времена ће се схватити колико нам је у ствари затрпан и затрован ток мисли а то нас трује у нашим одлукама за свакодневни живот. 

Семе је мало. Малецна ствар а гле - порасте Бор из њега од 30 метара! 

Тако исто такозване небитне мисли, неконтролисане рађају огромно дрво оваплоћеног проблема и муке.
Није узалуд изрека "сам сам себи највећи непријатељ". Време је да се то претвори у "сам сам себи највећи пријатељ".

Човече, не поможе ти нико до себе самог и одлуке живота. Време је чуда. Време је да чуда се пробуде у нама и да их оваплотимо прво мала као семе...а то семе ће донети неизмерно велике благослове.

Управо је почело да расте једно дрво живота из плавог светлог семена. Погледај у духу и видећеш. Њега су небројено година заливале сузе праведника и сузе људи који живе право - који јесу добро. Који доносе Прав у Јаву.

Чуда је време сада.







Friday, July 3, 2020

Дизајнирани заборав



Шта ти вреди да добијеш цео свет а изгубиш себе? Питање у овом или сличном облику приписано Христу. Ко год да је стварно изрекао је друга тема али суштина је погођена овим.

 Дизајнирани заборав је ако не и главно оружје непријатеља. Када човек не зна или не памти онда његов живот се своди на тренутне надражаје пуке садашњости. Истина је да се не живи у прошлости а ни у будућности већ у непрестаној садашњости али ако се не зна где се било, неће се ни знати, разумети и ценити садашњи тренутак, стога ако се он не цени - будућност је хаотично настројена. 

Шта онда неко жели постићи да нам стално нуди цели свет? Зашто је увек цена нечија душа? Зато што је немерљива вредност исте. Дизајнирани заборав је управо покушај да човек забразди у заборав и та стога незнајући о вредности духа и душе их лако преда.

Коме? 

Већ сам писао ко су ти што траже дух и душу. Није згорег поновити да човек има посла са безтелесним обличјима негативне интелигенције. Са животним облицима који немају тело али имају потребу за преживљавањем. Само једно их држи у животу - непроцењива жива енергија духа и душе. Твој живот није за њих. Они су прокоцкали свој.

Ти ниси рођен као храна за њих. Твоја суштина се храни искључиво животодајном светлошћу са Извора живота. Ти си оваплоћење самог Творца и на крају твој живот је твој. Зато како народ мудро кратко и јасно каже: "Памет у главу."  


Saturday, June 20, 2020

Свети Вид



Веда речи Вила Горска 
свака јој је видовита. 
У слав светлу окупана
у прав свету одгајена.

Реч је жива као чедо 
Сунца сјаја она носи
убогоме ноге хитре 
а слепоме очи роси.

Веда она приповеда,
где се вазда коло игра
где са неба светло лије
Светим Видом душа мије.

Тад устаде Виде Свети
Подигао беле руке
Огња живог лако узе
и полива Србски Род.

Да с' окупа Србче свако 
живом водом огњевитом
да с' ожеже мраковито 
све што беса има семе.

Веда Вила заповеда
песми светој где ће дом
која миле вести носи
роду светом звезданом.







Wednesday, June 17, 2020

Деспот Стефан Але погубио




Једном приликом је човек из једног малог села близу града Сокола како су га мештани звали ишао кући после рада на њиви. Ударио преко поља и реши да застане и одмори поред потока близу горја. Вече је било топло а вода хладна. Кад се освежио, угледа како му се један старац приближава певајући тихо.
"Жив ми био Ђеде!"
"И ти мени сине".

После размене поздрaва поседоше и тишина говораше место њих.

"Ја волим наше јуначке песме Ђеде, него ову нисам чуо. Која је та?"

"То је она где је Деспот Стефан Але погубио".

"Нисам чуо за њу а знам их све од реда."

"Ниси чуо? То је једна стара песма коју мени Ђед мој певао уз гусле. А њему његов. Некад видим све те јунаке из ње како јашу око мене кад кроз ову гору ходам. Иза Бусије има једно дрво где волим да одморим, ту их видим како вазда ходе. А горе у Лазама, има једна баба која им песму чује и којој Виле долазе. Оне знају целу песму јер Виле не заборављају.
Ја се сећам само једног дела"



"Дедер Ђеде Бог те погледао кажи мени оно што се сећаш, срце ми је жељно нешто сада"

"Хоћу сине, хоћу. Него дај ми воде да угасим жеђи и окрепим мисли".
Човек пружи старини чутурицу коју напунише свежом хладном водом са потока.

И започе стиховати песму:

"Започео бој Деспоте Стефане
сред равнице кад му време није
крвца црна текла до колена
јер пород је гујин битке тешке био.
Из далека страшно долетили
са црнијем крилима небеским
по Србији Расној ударише
да погубе све што земљом хода.
Сачека их Стефан Деспот силни
мачеве му славом позлатили
сви до једног Србски витезови
род до рода огњем небо обојили
сева муња из свакога мача.
Бој бојише животе дадоше
ал' нестаде црнога злотвора.
За навијек да више не дође-
Деспот Стефан победу однео.
Ал' се песма славе после боја силна
после боја како ваља бити
не певаше нити опеваше
многи јунак тешко пострадао
стотина му на животу оста
од силнијех војски Деспотових.
Плача није било ни лелека
нити гласа девице девојке
само мук и уздах тешки
вазда је се било тад борити.
На Деспоту тринаест љутих рана
с' којих капље крв јуначка сада.
Ал' му срце јаче од врагова
у њем' душа од Бога је дана.
Књигу писа тада више горја
где му вида ране Вила Равијојла.
"О Стефане мили брате
Марко мени завет учинио
да ти дођем када спаса нема,
да извидам много љутих рана.
Коју алу ти си ударио,
којој црне главе одсекао?"
Ћути Деспот а очи му сјакте.
Таквих ала јоште не видео.
Али смо им правду показали
Громом тукли до самога краја.
Више речи не каза Стефане.
Заћутао уста затворио,
душу своју Богу отправио
док су очи жив-огњем гореле."





Дуго потом заћутали обојица.
Човек је гледао Ђеда у чуду, као да му је лице сијало белом ватром а да пламен је одскакао свуда око њих.

Потом Ђед уста да крене. Благослови човека и пође.
"Како ти је име Ђеде?"
"Гавро" рече Ђед и махну руком те оде низ пропланак где расту Букве од два века.
Човек у чуду оде кући. Ником не рече шта је видео и чуо то вече али од тада га нешто звало ка сакривеној прошлости свога рода.

"Једног дана ће та песма доћи свима, и Срби ће памет повратити." - увек му је била та мисао ту.








Monday, June 8, 2020

Јава је сан

Оно што у теби је као искра живота, јаче је од твог незнања и свих страхота. И рађа и светли и када потонеш и умиреш - плод живота.








Ноћ тихује. 
Само је славуј стиховима својим прекине.
Замишљени Месец плови небом и хита јутру које не постоји.

Јер нема ничега, не!
На овом свету који тугом болује.
Невидљиве сузе точе кристалне судове.
Богиња Земља плаче.

Све је само трен у вихору.
Одсјај зрака вечерњег Сунца румени.
Одбегли осмех окупан сетом.
Лагани трзај срца што копни.

Све је црно у доба таме.
Она боји ли боји својом образином
хаје ни мало за песме деце светла
доноси прегршт смрти, студени, беса.

Али знај!
О ти који се будиш са ватром наде у срцу,
која и даље песмоведиш и целиваш.
Сунце не стрепи шта ради тама.

Сунце је бог и живи у нама.
Творац живота посеја небеске ливаде
и у њима Звезде сјајнице Сунца сестрице.
Да с' пробуди богињица свака и бог вазда роди у јунака.

Који више ватре воле живе 
нег' сва блага да се њима диве.

И гле!
Слете ми вилин коњиц на длан.
Свиће зора Божије деце...јава је сан.



Saturday, May 16, 2020

Стазе звездане прашине

Ако заборавиш ко си, заборавићемо ко смо и неће се јутарња роса наших стопала нагледати.
Ако знаш ко си живећемо чудо и златно Сунце пуниће наш пехар свакодневно.
Испиј вино живота, оно није од земаљске сорте.






Никада ти нисам рекао све
што ми лежи на срцу, души и тихује.

Што ноћу снева јутро без свитања...
...и питања...

Сунце ме буди а будан јесам.
Оно ме мази ватром својом.
У њој ја певам. 
Сан ми је јава а јава је прав.

Вечити путник на путу свом.
Под стопе ми сад звездани прах
мир и вид, слово и вед
разгоне светлом сваки страх.

Шта је живот без росе под ногама
без зрелих црвених трешања 
у подне када јара јари те срце зари
и кад душа кроз очи пева...

Никада ти нисам рекао сне.
Сни могу постати јава
и онај дође који срце бира
и духом и ватром све покрива.

А ватра бива чудновата та,
напоји те више него вода са извора
чисти боље нег планински поток хладни,
зна та добро шта је шта.

О да...

Чек само на трен пријатељу мој,
час да скокнем до белих врхова
где се гледа цео свет.
Па ти јављам где Сунце пребива.


Monday, May 4, 2020

Унутрашњи непријатељ







Владање над неким ради нечега није нова идеја. Напротив, од када је то нешто постало зло, развило је цео план, концепт и слику како постићи то што жели уз помоћ присиле других да раде тачно оно шта се од њих захтева.

Свако биће је у својој суштини слободно. Нека бића временом се почну развијати себичном страном или негативном.
Због тога почињу губити своју животну енергију и пошто им је иста и даље неопходна, они је присвајају силом. Краду је од других.

Пирамидална шема је управо то. Они на врху узимају све што они испод њих створе.
То је светска политика. То је домаћа политика. То је сваки систем који ми видимо или не видимо. Наравно уколико је основна идеја сакупљање нечије енергије а да тога овај није свестан.

Насупрот томе стоји систем позитивног развоја који не краде другима енергију. Свако унутар тог система дајући добија.
Сви се развијају.

Један од главних начина градње пирамидалног система је напад на једну земљу изнутра. Напад се обично састоји из истовременог ударца на много различитих области где се напада и подрива народ. Једна од најопаснијих области је баратање енергијама око нас. Све око нас је прожето енергијама. Светли људи то знају и користе то знање да донесу добробит народу у свим сферама.
Тамни такође то знају и користе за своје сврхе.

Већина овога није свесна док не загусти.
Када настане неки проблем, људи се окрену натприродном ради излечења, помоћи или решења проблема.

Тада већином постају жртве тамних.

Црна магија има много облика. Најмоћнији су они који се користе у сред бела дана, јавно. Ношење маске знања, свештеника, гуруа, учитеља, вође, врача, видара и свих осталих је класична појава већ.
Неки од њих се још више понесу па се назову пророцима, белим маговима, браманима, оваплоћеним спасом Србима...

Листа је заиста дуга и тужна.

Оно шта они раде је основно баратање негативним енергијама, злоупотреба знања из Индијских учења званим Ведама, затим делови Зороастризма, мешање Хришћанства са учењима Ислама, секти, Есена и осталих, теозофија и остала учења далеког истока. Таоизам и Будизам, дељење делимичних истина јер са стопроцентном лажи не би никада прошли. Затим окупљају групу људи око себе, најчешће жена којима сишу животну енергију, новац и време. Жене нажалост јако падају под овај утицај због своје племените природе која жели да се брине и да помогне. Зато је изазов женама да остану здраве духом у ово време.

Оне које падну, постају плен овим манипулаторима. Постају или слабе послушнице за прехрану паразита или пак бесне ударне бригаде које шире у јавност учења свог контролора.

Али то није све. Ко је мислио да је ово све, не зна за даље. Даље или дубље постоји још тежа појава. То су тамни негативни енергетски ентитети који су контролори ових људских злотвора. Они нису људи. То су интелигентне тамне силе које преко својих послушника контролишу све у земљи коју нападају.

Србија је под тешким нападом ових ентитета.
Под њима делује много лажних гуруа који имају своје мреже заробљених духом људи.
Сви ти људи су у додиру са много других људи а ови даље са другима и тако невидљива мрежа држи Србију и све земље под стањем константе обамрлости.

Зашто се народ не буни када му раде о глави? Зашто се не бори са свој живот?

Зато што је под контролом тамних преко својих мрежа. Народ је буквално омађијан а да није ни свестан.
Невидљива мрежа га спутава а сваки дан се ојачава да не би случајно се неко пробудио и помогао другима да се пробуде.


Непријатељ није твој ближњи. Јер твој ближњи је жртва. Непријатељ носи људско лице али није човек. Непријатељ не жели тебе да убије јер му такав ниси потребан. Непријатељ жели да те пороби и да користи твој ум, енергију и вољу за своје циљеве.

Први корак ка ослобођењу је да се ослободиш страха од смрти. Други корак стања непрестаног стрепљења према свему.

Када то урадиш, онда свесно прекини све везе са лажним учитељима. Не дај им ни трунку своје енергије. Њихове замисли су да те једу на живо али ти имаш своје замисли!

То и уради. Имај своје мисли а не туђе.

Што више народа се ископа из канџи невидљивих паразита тим пре ће почети да живи.
Видни рат је последња тактика и крајња фаза рата. Када дође до борбе у телесном смислу то значи да се крај назире, њихов или човечји.

А сваки лажњак ће се морати суочити са свим својим делима. Свако зло што су донели ће доживети на себи.

Свако онај ко себе узвиси биће понижен.
Седмоструко.

Сети се ко си. Ти ниси рођен од Рода Звезда да би служио лажном идолу и нису ти преци узалуд гинули да би се ти сагињао и љубио скуте лажним пророцима данас који спроводе вољу тамних.
Ти си такве палио ватром Сунца. Ти си њихова знања искривљена тамом - смехом истине разоткривао. Ти си истину живео у срцу и души и ниси никаквом скоту љубио руке и признавао власт.

Ти си Србин. Сети се.

Ти си самим рођењем као честити човек имао веће знање од свих манипулатора. Ко је имао прилику икада да прича са неком мудром Баком негде на селу или Ђедом који чува овце или меље жито на млину, тај је доживео родну мудрост. Она је дошла кроз претке и звезде.

Ти си Србкиња која види далеко и отресе мотком зло од свога рода. Ти си Богиња која оживљава Род када си свесна ко си.
Ти си оваплоћење милости и љубави.

Ово је први корак ослобођења Србије.
Освестимо то.



Лака ће песма сред борбе бити
кад се истина место суза стане лити.
Мач светла тада ће ватром певати 
да би деца данас могла радосно сневати.

Јер сутра је данас
а данас је јава.



Wednesday, April 29, 2020

Кућа Звезданог стиха













Кроз Бели Град под крилима плавог неба 
тихо теку те велике реке две.
Над његовим скутима у видној даљини
у себи што носи кристал плави - гора је.

Кроз реку времена и тик изван ње 
од чисте помисли белога ткања
стоји од искона кућа Звезданог стиха
чиста ко јутарње Сунце од знања.

Ту сред ње стоји дворана 
и у њој огањ гори непрестано.
Та ватра живота високо сеже
до свакога и свуда постојано.

Љубав ка песми, сну и живој речи
ка нестварно моћнoм вагрењу
ка знању од првих што вазда јесу 
у њеним одајама дух је вечни.

И лиру узме кад-кад момак млад
а гласе пусти богиња жива 
што златно сребним власима блиста 
а речима дивно на јави снива.

И ту се песма вине сред небеса
док срца што седе око огња тихују
у очима им пламен живота
мисли се роје, творе и сликају.

Кућа Звезданог стиха - лепа, тиха.
Јар је скрива од погледа мрких
у њој живи нешто више од речи
скривени златни дар - живостих.

Кажу предања о њој далеко
сваки Вилењак путе до ње зна.
Све Виле и Богиње светла
проносе светом њен тајни сјај.

Ако те пут нанесе незнано лако
ти спреми срце да куца полако 
И дух нек ти је истина питка
док ступаш у кућу Звезданог стиха.







Sunday, April 26, 2020

Шта је Истина








Шта је истина?


Питање је старо као и човек. Истина је стварност која јесте. Најкраћи могући начин за сликање велике слике о томе шта је истина.

Међутим истина је огромна и малим свестима скоро неухватљива. Они виде мали делић истине и мисле да је то све.
Као што бабушка садржи много делова у себи тако је и истина вишеслојна и скоро несагледива.

Први корак га сагледавању веће и шире слике истине је воља. Воља да се гледа и увиди.
Како расте свест тако расте и истина.

Истина ослобађа.
Од чега?

Од лажи. Лаж је стварност која није.
Лаж је одраз у огледалу који је на први поглед исти али је све обрнуто. Истина не може претрпети штету од икога, штету претрпи онај који лаже и они који поверују у лаж.



Човек као могућност Бога Творца у остварењу је препун несагледиве могућности и потенцијала. То се препознало од сила таме и они су схватили да је свако живо биће у поседу истине јер су део ње. Не може се слагати 100% јер онда та лаж не делује. Сваки човек у суштини препозна лаж одмах. Зато се лаж користи у малим дозама или већим а никако 100%.

Мала доза лажи је довољна да утиче на вољу онога ко није у стању да разоткрије порекло вести, те га одведе у стање ума где он одлучи нешто на основу полу информација.

Са друге стране, истина ослобађа од погрешних избора.

Да би човек пригрлио истину мора да има и храбрости јер истина слика кичицом која разоткрива скривено и подиже слабо.

Истина се не бави илузијама и омајама. Она се бави собом јер је она суштина.
Да би се разумело шта се данас дешава у свету треба гледати ширу и већу слику јер гледањем уже и мале се не схвата ништа. Све делује хаотично и зло.

То је и намера оних који шире лаж. Да се онемогући сагледавање.

Превише добро да би било истинито. Овај израз није случајно скован. Он је 99% истинит али онај 1 проценат те одваја од истине.

У истини је све добро и смислено. Није превише. Нема превише. У лажи је нечега превише или пак премало.
Немој бацити време које не постоји већ користи време које постоји на сопствени раст свести. То је пут Златоправа. Једини пут ка Богу.

Наш Род је оставио нама у духу и генима пут развоја ка Прав-у. Ка свеобухватном бољитку. Род је врло то једноставно описао.

Онај ко види тај и веда.

Вид је могућност сагледавања свега око и у себи. Вед је испољавање вида и знања.

Ведање је исказивање истине. Веде је термин или реч коју су приписали скупу списа из Индије. Међутим, Веде су један од избора или начина описа старих текстова.

Виде је права реч. Они који виде те преносе знање. Прво усмено а затим и писмено.
Ко су Видари? Они који лече ране. Они који стављају некога у здраво стање. Који врате у истину.

Видари, они који виде - је сушто име за све Волхве, Ведуне, Веште, Ђедове, Жреце и остале који имају знање и који га преносе ради добробити. Са друге стране они који то не раде са Видом, они постају магови. Они не виде те стога и не ведају. Има пуно чистих магова али оно што њих одваја од црних магова је стална свест да морају да напредују и да своје знање вишег реда не злоупотребљавају. Кад је маг спреман, дође до Видара. Видар му онда отвара вид и даје му вед.

Игра је речима ово али нека суштина твоја препозна.

Они који ведају а не виде, они дају саопштења за јавност. Они раде по задатим програмима тамних сила. То није лако уочити јер сви они знају како да говоре и такође имају одређену количину енергије.

Међутим, временом ко веда а не види је у опасности да буде уништен силама Свемира. Разлог није личан. Већ зато што су ведајући без вида, управљали енергијама за које нису знали како и зашто. Свемир не трпи хаос и тежи да исправи хаотична енергетска чворишта.

Ако би се дозволило хаосу да се прошири јако, сам живот би био у опасности те стога силе Свемира коригују на време.

Истина ослобађа.

Ако само погледаш свет око себе, угледаћеш само део. Немој да те тај део спута и заведе и тиме заустави у расту и разумевању свега око себе.

Гладан ситом не верује...истина. Истина је такође да требаш радити да никада не дођеш у ситуацију да твој стомак доноси одлуке за твој живот. Ако дође до стомака, већ је тешко све. Ипак, ако се сачува и искра воље и храбрости за истином, пронаћи ће се начин да се изађе из блата.

Човек није створен да живи у блату. Није створен да само једе, пије, празни црева и умре.

Ко је поверовао у ово, већ је код контролом лажи. Зато се и каже да Истина ослобађа...од свега што није достојно човека.

А Човек...Човек је Творац у настајању.





Tuesday, April 21, 2020

Богиња и Бог

Ко ће да објасни тајну ватру живота? Ко има знање и стрпљења кроз плејаду живота?
Само они који воле.







Кад бих ти рекао:
"Ја сам Бог, Творац Свемира!
Кључ вечности је у мојим грудима!"

Тад видео бих сјај у оку твом.
Рекла би ми мислима:
"Молим те, додај ми зреле јагоде..."
А уснама: "Волим кад ми их
Бог лично додаје."

Ах тај сјај у оку твом!
Спусти ме са престола 
па подигне по своду небеском.

Само Богиња може волети Бога
и само Богињу може волети Бог.

А очи сијају гласно, ватром живота,
само на ту помисао.

Saturday, April 18, 2020

Прст вечности






Замисли...
Велико нешто замисли.
И у то стави свој прст вечности којим црташ судбине светова.

Покренућеш стихије вечно хладне а вреле 
и њима сваки талас светла да додирне све.
Замисли...
Само замисли.

Шта мислиш како те нађе ова звезда
која носи светло живота...
Како ли само зна да до тебе дође 
преко свих могућих далеких светова...

Ти створи а свемир ће да одговори.
Армонија узвишене мале стварности
која тежи да постане све...
Замисли...

И одважно не реци не.
Већ само искре ватрене у оку ти 
као кад дете гледа у славу богова...
Нека буде.

Некада је неразум неиздрж за твој ум.
А мала истина што испуни све 
је васељена живота што дарује...
Замисли...

И буди.
Вечност чека на тебе.



Sunday, April 5, 2020

Кад се споји неспојиво


Време је за буђење дарова у Роду. За правилну употребу потребно је чисто срце, здрав ум и дух истине.







Једна је реч довољно јака.
Њом се отвара срце у јунака
да буде или не.

Кључ је у срцу сред кога гори плам
искра у којој је све - знам, знам
рекла би...

Тајне неба су у мени - притајене.
Носим их јавно сакривене 
само да бих их теби дао...

И да би осмехом пришла им
тајне своје шапнула им 
и дух би тада запевао.

Кад се споје неспојиве 
и кад речи једно буду
тад ће песма бити све.

Она која живот ствара 
и напаја радост - сне 
Реци - биће. Ево је!




Tuesday, March 31, 2020

У рукама Анђела



Ретко се деси да цвета лимун жут 
а и кад бива - крвцом је светом ту
пошкропљен да живи вечно.
Кад је младост твоја душе своје беле
стазом смрти остављала посвећене целе
ти си сузе лила сетно.

Гледао сам како руке сјајне 
Сунцем живим светлом обасјане 
дочекују Србина кад тихо падне...
Лако су их небу под облаке 
живе вечно на одмор носиле
да одморе док време не дође.

Предања су поред ватре тихо деци казивана
како вас сва војска Анђеоска 
даре дели Сербу сваком...
да је цела родна груда 
Раска бела Србинова славна 
под крилима вечно Анђеоским сачувана.

Да је једном - да се приповеда
но безбројним ратовима вазда,
вечну крвцу лије Раска света. 
Ко то може разумети, 
разумети - зло у очи погледати,
 духом се ватре живе прочистио. 

Ко је икад сјајно Сунце златно
погледао у сред бела дана
дуже нег' што дах може застати
тај је намах осетио вечно 
како Јара Златоправа греје,
како светло сад Анђела пламти.

И сред тмине која гуши душу 
и сред лажи која дави сне,
мајка Србска чељад подучила 
да с' не боје никога до Бога.
А ни Бога нема се бојати 
јер је Рода снага у истини...

Никад Рода светог семе
затрти се неће моћи.
Србија је у рукама Анђела 
који Прав-ом стоје наспрам ноћи.
Када часи судњи дођу 
Песмом њих тад Србин чека!

Слава Роду нек је довека!











Wednesday, March 25, 2020

Разумовиђење стања и пут Златоправа




Разум је све. Разум је Творац сам који је Љубав и мисао и Светло.
То смо ми, боље речено ми смо делови изворног Светла.

Од почетка свега има пуно Еона ако се тај почетак уопште може измерити јединицом која се зове време.

Стратегија велике игре и борбе живота се одвија кроз просторе незамисливе тренутном људском уму оптерећеном баналностима. Она је непрестана. Тренутна цивилизација на Земљи је на нивоу малог детета.

У директном смислу дете од две године је заинтересовано за најближи стимуланс у својој околини, да није гладно, хладно, болесно и да може да одмори.

Дете од две године не разуме појам заштите у виду куће коју је неко саградио да би оно било безбедно. А камоли неке силе која чува неку државу од уништења да би то дете у тој кући било безбедно. А тек камоли идеалну удаљеност Земље од Сунца да би постојао живот и да би после много епоха то дете било сада рођено, напунило две године и седело мирно на поду играјући се.

А камоли још даље, положај Сунца у Млечном путу и ван токова великих Звезда и система који можда не подржавају живот у овом облику, те још даље, прецизни закони свемира који спречавају да се тек тако сударају небеска тела и тиме би бивао живот онемогућен...

Мало дете то ни не појми.

Таква је садашња цивилизација на Земљи.
Попут двогодишњака. Додуше јако близу кухиње где су ножеви и шибице.

Као и свако дете када пролази кроз развојне фазе, човечанство иде кроз фазе беса и вриске, ударања свега, ломљења посуђа, бацања хране, хистерије, неконтролисаног мокрења и столице...

Укратко, да нема старатеље дете би умрло у року од неколико дана или од глади или од опасности или од болести.

Ко су старатељи човечанства?

То су они који су некад били деца али су у смислу духовном и знањем животу порасли у нешто што би данас назвали божанствима.
Они су прешли огроман пут и нису више двогодишњаци. Неки од њих су у развојном смислу око 12те године, неки око 18. Неки су пак у својим 30им а ретки су у својим 60им.

Пренешено у стварност, они од 12 година већ знају како да преживе и да одрасту ако остану сами. Знају да се не играју са ватром и ножевима. Знају да се хране, направе храну и да се не отрују. Знају да управљају одређеном технологијом, да по потреби возе кришом ако се мора, да се брину о животињама и да једноставно иако још увек деца, закуцају на врата одраслих.

У космичком смислу та божанства су далеко изнад наше цивилизације и знају како да преживе у великом свемиру. И помажу млађој браћи и сестрама да преживе а и они су помогнути 18-то годишњацима браћи и сестрама који већ имају озбиљну улогу у Свемиру. А ови пак слушају 30-то годишњаке ради смера у коме се иде, док ови слушају мудре 60-то годишњаке и њихова Свемирска искуства.

Ово је веома поједностављен приказ свега.

Дете од две године још увек не зна да говори добро и једноставно не примећује скоро ништа око себе ако није баш близу и да се директно обраћа њему.

Погледајмо сада шта се дешава у свету да би смо схватили зашто и како.
Да полако изађемо из друге ка трећој години и схватању стварности око себе.

Од појаве Николе Тесле, све се убрзало жестоко. Силе мрака и светла су појачале своја дејства и велике се ствари разрешавају. Шта је било пре тога нико сада са сигурношћу не зна јер је прошлост сакривена од стране нападача, од тамних. Стога пресек стања идемо тек од краја 19ог века.

Идемо редом.

1. Тесла проналази обртно магнетно поље.
2. Електрана на Нијагари.
3. Технологије излечења.
4. Технологије неизмерне количине енергије, бесплатно свима.
5. Схватање свега око нас.
6. Продуховљена наука.
7. Стварни напредак

По схватању овога шта се десило у неколико деценија крајем 19ог века до неколико деценија у 20ом веку, тамни шаљу своје агенте да се све то заустави.
Тесла је блокиран свуда и патенти заустављени. Нагли пад свести. Први светски рат, пошаст после, други светски рат.

Преко 100 милиона побијено у оба сукоба и пуно потенцијала у људима.
Тамни заузимају стратешке позиције за коначни обрачун преко тоталног рата на свим пољима свуда.

Светли узвраћају стратешким изливима огромне енергије и покретања свести масовно преко дешавања 60их и касније 90их појавом интернета.

Људска свест се организује у енклаве по свету и полако се скривена знања деле и расте број освешћених. Паралелно са тим се константно спречава нуклеарни рат који сваке године бива покушан неколико пута.

Људска мисао се све више прочишћава универзалним знањима и пробуђени појединци чине много за свет.
Критична маса настаје која својим дејством утиче на државе да почну да мењају све око себе.

Тамни не спавају и чине шта је могуће и истовремено је пораст разуларене масе жесток. То све прате сукоби на свим нивоима широм света. Наука се дели на јасне половине. На службу животу и развоју и на службу смрти и мраку.

Дешава се јединствена појава на светском нивоу која се огледа у сваком човеку. А то је следећи пример, када је неко изложен великој буци, после неког времена његов мозак почне да блокира звук буке. Он је и даље ту али је скрајнут одлуком мозга да га не примећује 100% стално. Док траје ова мера основне одбране, мозак ствара план како да се човек удаљи од опасности и то се после и деси.

Човечанство је управо урадило то. Бука хаоса мрака је скрајнута да би се преживело, те су у току мере да се човек удаљи од извора хаоса да се остане здрав и жив.У стварности се то огледа у одлучној борби многих и да се активно ради у корист живота а не смрти.

Рат који бесни око нас је последица схватања тамних да губе те њиховог очајничког покушаја да заврше са нама.
Политичке ствари и превирања су одвлачење пажње од стварних догађаја.
Рат против Рода у својој завршној фази је почео оног трена када су тамни схватили да је Тесла направио лоптасту муњу и кад је патентирао технологију прикупљања енергије из Земљине атмосфере - из Етра.

Тесла је тим чином звездописом у кристале живота уписао Србски Род и целокупни допринос свеколиком животу на Земљи и шире.
Предања о Громовнику у Срба и Скандинаваца и Руса те затим свих других народа Европе и Белих Ришија у Индији (који су Аријевског рода, нашег Звезданога) - су одједном постала прошлост и званично.

Перун као громодржац, Тор или христијанизована верзија Илије громовника су отишли у прошлост. Не у смислу да они не постоје, јер је то једна особа на изузетно високом ступњу развоја у Свемиру.
Већ да се кроз Теслу Творац директно умешао у збивања на Земљи на један потпуно тих начин без помпе. По предању последњи пут је Перун био овде пре око 40000 година дошавши у слави својим бродом. И ово је тешко разумњиво данас. Спомиње се 40000 година и особа очигледно високог ступња која дође у свемирској летелици да пренесе знања народу. Сама прича или концепт овога је изнад схватања религиозних догми данас.

У самом Новом Завету такође, има делова о којима религије врло нерадо говоре или чак не желе. На пример део где се Христ преобрази у његов стварни изглед а то је чисто светло те његови ученици нису знали шта се то десило управо, нису могли да схвате. Поента је да више свести имају другачију природу од нижих. Ко је уопште Христ?
Сасвим сигурно не онај како га религије представише.

Вратимо се на Теслу и његов приступ.

Никола је то све постигао (све што је) за мање од 50 година овоземаљских. Таква је била нужност. И то кроз одело обичног човека који се бави науком.

У својој представи о вишим свестима Перун је замишљан овако и онако, такође и сам Тор. Чак је Тор представљен као Бог који носи посебне рукавице и појас и контролише електрицитет и громове.
Јасно је да се говори о знању управљања енергијом. Божанства нашег Рода нису богови како се иначе то представља јер у незнању као раде и живе силе око нас, представа о вишим свестима је врло поједностављена, баш да би деца ишта упамтила.

Ако један Србин створи лоптасту муњу и игра се са њом и то прође и дан данас скоро незапажено онда је јасно да непријатељ Звезданог Рода је престрављен до сржи те је у страху хитро напао свет Светлих на Земљи.

Човек који створи лоптасту муњу, понављам још једном па још једном - има директан приступ самом Творцу. То је језик живота.

Још једном ћу поновити око лоптасте муње...јер ти који ово читаш, не схваташ човече шта читаш. Застани. Ти жено која ово читаш, застани. Да ли је икада ико ухватио гром или муњу? Творац да, али човек?
Да ли знаш шта значи и колика је то енергија?

Да ли схваташ да је тим чином он заувек посветио Србски Род?
Да нас је колективно уздигао на раван Творца и да је обелоданио Силама да је човек бог. Да је бог који ће постати Бог.

Да може да ствара Свемир и све у њему. Да познаје више законе живота и Звезда и Свемира, те кретања свих енергија и њихове употребе. Да ли схваташ да је Никола рекао да са муњама прича на нашем језику? Да ли појмиш ово чудо?

Ово је врховни Тамни заповедник схватио у трену и задрхтао силом јаком да је од тога колебања, 50% његових снага, одмах преко звезданих капија побегло у тамне зоне мрака ван Млечног пута.

Преостали су напали у страху одмах а пошто је свест у страху крактовида, Тамни је промашио главни ударац. Род је преживео иако жестоко рањен и убијан.

Први и други рат, затим ратови по свету. Од 1970их рат се пренео на подручје одакле је Тесла, на Балкан такозвани. Тадашња Југославија је била програмирана да нестане заједно са Русијом и свим осталима који су против воље тамних.
Сада док се пажња света одвлачи на гладијаторске игре разних врста, на локалне болести, девијације и остало, на забаву и страх, све време се води најстрашнији рат против светлих. Против сваког ко је будан. Један пробуђени је страшна опасност тамнима а камоли много њих.

Целокупна борба је око власти над извором енергије а то је човек и његов потенцијал. Цео светски систем је направљен да се тај потенцијал црпи. Сам човек се бори против тога на разне начине. Ова тренутна ситуација је одраз тога.

Цео свет је стао или бар се тако приказује. Звер се спрема за последњи удар. Човек такође. Не плашити се је први неписани закон човека.

Мислиш ли роде звездани да Никола није оставио решење, да Творац преко њега није поставио одређене залихе знања како сада да се одлучно промени ток ове битке?

Свест Творца је таква да ни детаљ се не препушта. Све има своје зашто. У стварном свету сада, ово заустављање светске економије није случајно. Време је преиспитивања шта нам је на првом месту.

Гледајте у очи звери и њених слугу. Они губе и последње трагове своје омаје нормалности. Не чудите се. Само храбро делујте.
Нека нико не помисли да он не може ништа. Управо је супротно. Свако у свом животу је господар својих енергија и мисли. Лаж је огромна да појединац не може ништа. Може! Прво је да среди мисли. Затим да свесно ствара стварност око себе.
Пут Златоправа је свестан живот човека који живи законе Прав-а.

То је први корак без кога нема спаса. Ко контролише своје мисли, контролише стихије.

Ко то не зна, не даје им се знање вишег реда. Ко нема знања вишег реда а покушава да влада енергијама које обликују свет, себи пише пресуду. У ствари нема пресуде нити суда, већ тренутног извршења Творчевог закона живота да се све умножи и врати пошиљаоцу. Ко умножи незнање добија катастрофу.

Србин је звездани човек. Онај који је свестан. Многи нису свесни а раде за циљеве тамних мислећи да раде за добробит.

Уму који не види даље од свог прста је тешко представити шта то тачно значи Звездани Род. Нити је то представа о тренутном политичком стању на свету или у Србији нити је то како мали Перица схвата и замишља поредак ствари.

Улози су незамисливих размера те стога се и не замера онима који искључиво мисле на ово што виде око себе сада.
Никола је то знао. И одмах ушао у суштину радећи шта је радио и завештавајући све то човечанству. Он је Звездани Србин.
Он је Човек и на крају сам Бог који ствара.

Међутим само незналица би њега обожавао. Тесла није стварао култ себе нити је желео да се од њега направи својеврсна религија и нови круг незнања. Напротив он је стварао ново коло живота. Када неко узрасте у свести, он или она постају богови јер то је план самог Творца. Ми смо искре живота.

Корак први. Мисли нека су под контролом твојом. Не туђом. Јасновиђење доводи до ведања а ведање је стварање видом више свести. Виша свест ствара живот око себе и кроз себе.

Корак други, стварај своју стварност својим мислима или ће ти неко други направити за тебе.

Корак трећи. Суочи се са страхом и не пуштај га из руку и видокруга док се он не престрави тебе и заувек нестане.

Корак четврти. Воли. Буди Љубав. Знај да Љубав није слабост већ ватра која оживи али и спаљује за потребе вишег добра. Љубав која је слаба и неодлучна за добробит Рода и Човека и Живота није Љубав већ тама која носи маску.

После ових корака, стварај даље своје.
Живот те створио да живиш а не да мреш свакодневно.

Живи!






Saturday, March 14, 2020

Одлука је донешена

"Разговор негде изван поимања, где увек суштина и дух обитавају. Свака реч одмах беше звездописом белом ватром узрезана у кристалне плоче времена. Одлука је донешена."









Није било лепо од тебе, не!
Да се играш ватром која спаљује.
Лепо ти рекох али мислио си
да твоја је последња зато што
Страх као оружје имаш ти.

Мислио си да знаш да мислиш,
да ће све разине и сва небеса
и све у њима теби служити
и да ће се свет теби подчинити
пре него га твоја неугасива жеђ уништи.

Ништа бити не може а да свој први извор и све
нема у Творцу живота.
Све што си икада створио
је не знајући било све - само не твоје.
Тиме си пут ка развоју живота откључао.

Али...

Мислити немој да ћу овде и сада стати.
Свака твоја мисао ће се преиспитати.
Свака реч одвагати и мером Прав-а
дело бића твога премерити.

Сваки свет ће одјекнути вешћу о овоме.
И тиме ће скрама омаје нестати.
Енергија украдена ће се на твоје биће сручити а тежине Еона мере немају...

Твоја сушт ће ти се одузети.

Све твоје ватром живота претопити.
Док не остане искра прва та
која се чиста Извору враћа.
То што постаде ти ће заувек нестати.

А лепо сам ти рекао...
Чак и стих живота и његову тајну одао
у нади да ће се срце твоје негде сачувати. А Ти си мислио да ако ми отмеш ту искру да све теби припашће.

Ево дајем је. Нема потребе да отимаш.
А она расте док ти не испуни свест сву.
Док не сагори мисли о рату, смрти и злу
у цвету свих светова.

Док не остане само оно што си био, пре времена.

Не бој се. Брзо ће.

Tuesday, March 10, 2020

Као да је било сада...



Овлаш се ветрић играо твојом косом
ниси му хтела тајне одати.
Залуд те љубио иза левог уха ту...

Тихо си мислила као што имаш обичај.
Недопустиве лепоте у бисере белине
одаслала јеси, знам...у све рајске долине.
И онда ми стиже вест, сумраком обојена.
Док мир ми прекида њено звоно хитро,
у којем певам са твојом душом.

Јутро ће кажу сванути скерлетом.
Подићи хитро ће заставу мрачни
на којој ужасне руне моћи стоје. 
Плима жестока - не мисли већ следи жеђ.
И глад која зјапи црним...
Заборав пораженима, ужас прождеранима.
Чекам и гледам у мисли своје.
Не дам им пламена, прерано је.
Биће белине - у прави трен све!

Дође ми мач светла што ватром пева
а песма му сјајна и страшна!
Онда - кад мисао нам једна, одважна.

Ако ли смети да будем - кадар нисам,
онда ми светле очи твоје звездане 
не носе утеху, не.
Све спремно је. 
Чека се зов рога ловаца хитрих стрела 
што налазе циљ кроз даљине звезда. 

Чека се труба Сварога јер Сварга је нема,
само лепет крила лептира се чу,
што слеће ти на длан смело...

Знам...осећам.
Као да је било јуче. 
Као да је било сад.

Твој поглед и осећај додира 
ме часом пронесе до животних извора. 
Ах...живим и жудим а не требам ништа.

И све то је искра неугаслог трена...
Јер овога часа долази нови смисао.
Трубе се чују!

Није ми мрско громова прегршт 
сасути сред тмине црних.
Терет ми понекад сећање буде...
На све оне тренутне када нисам са тобом.
Када те не видим живу како Творца басне кројиш... тада као да не постојим...

Шта се ту може...

Мисао створи тон победе
а мач запева самном арије!
Замисли, неко је певао сред туге своје
срце срећно а груди су болеле...
Дух је тај што сјакти вечно.

Као да је ово све...
било.
Као да је...
Као да се све...
збило...
у Праву будућем.

Девет је великих мрамора црних.
Монолити света који пролази.
Споменици јада, беса што одлази.

Кад падне један, за њим мноштва ће.
Мудрост је који први сасећи 
мачем ватре и истине.

Огањ што гори у мени кадар је,
стићи и утећи и на страшном месту постојати.

Када ударити и где - мудрост је.

Веле мени Громовника чељад 
молимо те саслушај нас.
Понеси нас у тоболац 
радо ћемо твоје бити 
и кад треба запевати!
Низа стране мача твога 
и кроз очи јединога 
Живот Творца премилога. 
Пева нам се Роде сад! 

И мени се пева сад!
Песма која горе ломи 
и скривене тајне носи
и на светло бела дана
гује црне отровнице
извлачи и редом пали.

Сачекај ме тренак један мали,
сада мени сурицу зготови.
Нек је мило Сунце моје справи
које моја душа воли.

Повечерјем глед ти управи.
Стани тихо поред наше Брезе
Доћи ћу ти поветарцем лако
носећ' вест која духом везе...