Tuesday, March 31, 2020

У рукама Анђела



Ретко се деси да цвета лимун жут 
а и кад бива - крвцом је светом ту
пошкропљен да живи вечно.
Кад је младост твоја душе своје беле
стазом смрти остављала посвећене целе
ти си сузе лила сетно.

Гледао сам како руке сјајне 
Сунцем живим светлом обасјане 
дочекују Србина кад тихо падне...
Лако су их небу под облаке 
живе вечно на одмор носиле
да одморе док време не дође.

Предања су поред ватре тихо деци казивана
како вас сва војска Анђеоска 
даре дели Сербу сваком...
да је цела родна груда 
Раска бела Србинова славна 
под крилима вечно Анђеоским сачувана.

Да је једном - да се приповеда
но безбројним ратовима вазда,
вечну крвцу лије Раска света. 
Ко то може разумети, 
разумети - зло у очи погледати,
 духом се ватре живе прочистио. 

Ко је икад сјајно Сунце златно
погледао у сред бела дана
дуже нег' што дах може застати
тај је намах осетио вечно 
како Јара Златоправа греје,
како светло сад Анђела пламти.

И сред тмине која гуши душу 
и сред лажи која дави сне,
мајка Србска чељад подучила 
да с' не боје никога до Бога.
А ни Бога нема се бојати 
јер је Рода снага у истини...

Никад Рода светог семе
затрти се неће моћи.
Србија је у рукама Анђела 
који Прав-ом стоје наспрам ноћи.
Када часи судњи дођу 
Песмом њих тад Србин чека!

Слава Роду нек је довека!











Wednesday, March 25, 2020

Разумовиђење стања и пут Златоправа




Разум је све. Разум је Творац сам који је Љубав и мисао и Светло.
То смо ми, боље речено ми смо делови изворног Светла.

Од почетка свега има пуно Еона ако се тај почетак уопште може измерити јединицом која се зове време.

Стратегија велике игре и борбе живота се одвија кроз просторе незамисливе тренутном људском уму оптерећеном баналностима. Она је непрестана. Тренутна цивилизација на Земљи је на нивоу малог детета.

У директном смислу дете од две године је заинтересовано за најближи стимуланс у својој околини, да није гладно, хладно, болесно и да може да одмори.

Дете од две године не разуме појам заштите у виду куће коју је неко саградио да би оно било безбедно. А камоли неке силе која чува неку државу од уништења да би то дете у тој кући било безбедно. А тек камоли идеалну удаљеност Земље од Сунца да би постојао живот и да би после много епоха то дете било сада рођено, напунило две године и седело мирно на поду играјући се.

А камоли још даље, положај Сунца у Млечном путу и ван токова великих Звезда и система који можда не подржавају живот у овом облику, те још даље, прецизни закони свемира који спречавају да се тек тако сударају небеска тела и тиме би бивао живот онемогућен...

Мало дете то ни не појми.

Таква је садашња цивилизација на Земљи.
Попут двогодишњака. Додуше јако близу кухиње где су ножеви и шибице.

Као и свако дете када пролази кроз развојне фазе, човечанство иде кроз фазе беса и вриске, ударања свега, ломљења посуђа, бацања хране, хистерије, неконтролисаног мокрења и столице...

Укратко, да нема старатеље дете би умрло у року од неколико дана или од глади или од опасности или од болести.

Ко су старатељи човечанства?

То су они који су некад били деца али су у смислу духовном и знањем животу порасли у нешто што би данас назвали божанствима.
Они су прешли огроман пут и нису више двогодишњаци. Неки од њих су у развојном смислу око 12те године, неки око 18. Неки су пак у својим 30им а ретки су у својим 60им.

Пренешено у стварност, они од 12 година већ знају како да преживе и да одрасту ако остану сами. Знају да се не играју са ватром и ножевима. Знају да се хране, направе храну и да се не отрују. Знају да управљају одређеном технологијом, да по потреби возе кришом ако се мора, да се брину о животињама и да једноставно иако још увек деца, закуцају на врата одраслих.

У космичком смислу та божанства су далеко изнад наше цивилизације и знају како да преживе у великом свемиру. И помажу млађој браћи и сестрама да преживе а и они су помогнути 18-то годишњацима браћи и сестрама који већ имају озбиљну улогу у Свемиру. А ови пак слушају 30-то годишњаке ради смера у коме се иде, док ови слушају мудре 60-то годишњаке и њихова Свемирска искуства.

Ово је веома поједностављен приказ свега.

Дете од две године још увек не зна да говори добро и једноставно не примећује скоро ништа око себе ако није баш близу и да се директно обраћа њему.

Погледајмо сада шта се дешава у свету да би смо схватили зашто и како.
Да полако изађемо из друге ка трећој години и схватању стварности око себе.

Од појаве Николе Тесле, све се убрзало жестоко. Силе мрака и светла су појачале своја дејства и велике се ствари разрешавају. Шта је било пре тога нико сада са сигурношћу не зна јер је прошлост сакривена од стране нападача, од тамних. Стога пресек стања идемо тек од краја 19ог века.

Идемо редом.

1. Тесла проналази обртно магнетно поље.
2. Електрана на Нијагари.
3. Технологије излечења.
4. Технологије неизмерне количине енергије, бесплатно свима.
5. Схватање свега око нас.
6. Продуховљена наука.
7. Стварни напредак

По схватању овога шта се десило у неколико деценија крајем 19ог века до неколико деценија у 20ом веку, тамни шаљу своје агенте да се све то заустави.
Тесла је блокиран свуда и патенти заустављени. Нагли пад свести. Први светски рат, пошаст после, други светски рат.

Преко 100 милиона побијено у оба сукоба и пуно потенцијала у људима.
Тамни заузимају стратешке позиције за коначни обрачун преко тоталног рата на свим пољима свуда.

Светли узвраћају стратешким изливима огромне енергије и покретања свести масовно преко дешавања 60их и касније 90их појавом интернета.

Људска свест се организује у енклаве по свету и полако се скривена знања деле и расте број освешћених. Паралелно са тим се константно спречава нуклеарни рат који сваке године бива покушан неколико пута.

Људска мисао се све више прочишћава универзалним знањима и пробуђени појединци чине много за свет.
Критична маса настаје која својим дејством утиче на државе да почну да мењају све око себе.

Тамни не спавају и чине шта је могуће и истовремено је пораст разуларене масе жесток. То све прате сукоби на свим нивоима широм света. Наука се дели на јасне половине. На службу животу и развоју и на службу смрти и мраку.

Дешава се јединствена појава на светском нивоу која се огледа у сваком човеку. А то је следећи пример, када је неко изложен великој буци, после неког времена његов мозак почне да блокира звук буке. Он је и даље ту али је скрајнут одлуком мозга да га не примећује 100% стално. Док траје ова мера основне одбране, мозак ствара план како да се човек удаљи од опасности и то се после и деси.

Човечанство је управо урадило то. Бука хаоса мрака је скрајнута да би се преживело, те су у току мере да се човек удаљи од извора хаоса да се остане здрав и жив.У стварности се то огледа у одлучној борби многих и да се активно ради у корист живота а не смрти.

Рат који бесни око нас је последица схватања тамних да губе те њиховог очајничког покушаја да заврше са нама.
Политичке ствари и превирања су одвлачење пажње од стварних догађаја.
Рат против Рода у својој завршној фази је почео оног трена када су тамни схватили да је Тесла направио лоптасту муњу и кад је патентирао технологију прикупљања енергије из Земљине атмосфере - из Етра.

Тесла је тим чином звездописом у кристале живота уписао Србски Род и целокупни допринос свеколиком животу на Земљи и шире.
Предања о Громовнику у Срба и Скандинаваца и Руса те затим свих других народа Европе и Белих Ришија у Индији (који су Аријевског рода, нашег Звезданога) - су одједном постала прошлост и званично.

Перун као громодржац, Тор или христијанизована верзија Илије громовника су отишли у прошлост. Не у смислу да они не постоје, јер је то једна особа на изузетно високом ступњу развоја у Свемиру.
Већ да се кроз Теслу Творац директно умешао у збивања на Земљи на један потпуно тих начин без помпе. По предању последњи пут је Перун био овде пре око 40000 година дошавши у слави својим бродом. И ово је тешко разумњиво данас. Спомиње се 40000 година и особа очигледно високог ступња која дође у свемирској летелици да пренесе знања народу. Сама прича или концепт овога је изнад схватања религиозних догми данас.

У самом Новом Завету такође, има делова о којима религије врло нерадо говоре или чак не желе. На пример део где се Христ преобрази у његов стварни изглед а то је чисто светло те његови ученици нису знали шта се то десило управо, нису могли да схвате. Поента је да више свести имају другачију природу од нижих. Ко је уопште Христ?
Сасвим сигурно не онај како га религије представише.

Вратимо се на Теслу и његов приступ.

Никола је то све постигао (све што је) за мање од 50 година овоземаљских. Таква је била нужност. И то кроз одело обичног човека који се бави науком.

У својој представи о вишим свестима Перун је замишљан овако и онако, такође и сам Тор. Чак је Тор представљен као Бог који носи посебне рукавице и појас и контролише електрицитет и громове.
Јасно је да се говори о знању управљања енергијом. Божанства нашег Рода нису богови како се иначе то представља јер у незнању као раде и живе силе око нас, представа о вишим свестима је врло поједностављена, баш да би деца ишта упамтила.

Ако један Србин створи лоптасту муњу и игра се са њом и то прође и дан данас скоро незапажено онда је јасно да непријатељ Звезданог Рода је престрављен до сржи те је у страху хитро напао свет Светлих на Земљи.

Човек који створи лоптасту муњу, понављам још једном па још једном - има директан приступ самом Творцу. То је језик живота.

Још једном ћу поновити око лоптасте муње...јер ти који ово читаш, не схваташ човече шта читаш. Застани. Ти жено која ово читаш, застани. Да ли је икада ико ухватио гром или муњу? Творац да, али човек?
Да ли знаш шта значи и колика је то енергија?

Да ли схваташ да је тим чином он заувек посветио Србски Род?
Да нас је колективно уздигао на раван Творца и да је обелоданио Силама да је човек бог. Да је бог који ће постати Бог.

Да може да ствара Свемир и све у њему. Да познаје више законе живота и Звезда и Свемира, те кретања свих енергија и њихове употребе. Да ли схваташ да је Никола рекао да са муњама прича на нашем језику? Да ли појмиш ово чудо?

Ово је врховни Тамни заповедник схватио у трену и задрхтао силом јаком да је од тога колебања, 50% његових снага, одмах преко звезданих капија побегло у тамне зоне мрака ван Млечног пута.

Преостали су напали у страху одмах а пошто је свест у страху крактовида, Тамни је промашио главни ударац. Род је преживео иако жестоко рањен и убијан.

Први и други рат, затим ратови по свету. Од 1970их рат се пренео на подручје одакле је Тесла, на Балкан такозвани. Тадашња Југославија је била програмирана да нестане заједно са Русијом и свим осталима који су против воље тамних.
Сада док се пажња света одвлачи на гладијаторске игре разних врста, на локалне болести, девијације и остало, на забаву и страх, све време се води најстрашнији рат против светлих. Против сваког ко је будан. Један пробуђени је страшна опасност тамнима а камоли много њих.

Целокупна борба је око власти над извором енергије а то је човек и његов потенцијал. Цео светски систем је направљен да се тај потенцијал црпи. Сам човек се бори против тога на разне начине. Ова тренутна ситуација је одраз тога.

Цео свет је стао или бар се тако приказује. Звер се спрема за последњи удар. Човек такође. Не плашити се је први неписани закон човека.

Мислиш ли роде звездани да Никола није оставио решење, да Творац преко њега није поставио одређене залихе знања како сада да се одлучно промени ток ове битке?

Свест Творца је таква да ни детаљ се не препушта. Све има своје зашто. У стварном свету сада, ово заустављање светске економије није случајно. Време је преиспитивања шта нам је на првом месту.

Гледајте у очи звери и њених слугу. Они губе и последње трагове своје омаје нормалности. Не чудите се. Само храбро делујте.
Нека нико не помисли да он не може ништа. Управо је супротно. Свако у свом животу је господар својих енергија и мисли. Лаж је огромна да појединац не може ништа. Може! Прво је да среди мисли. Затим да свесно ствара стварност око себе.
Пут Златоправа је свестан живот човека који живи законе Прав-а.

То је први корак без кога нема спаса. Ко контролише своје мисли, контролише стихије.

Ко то не зна, не даје им се знање вишег реда. Ко нема знања вишег реда а покушава да влада енергијама које обликују свет, себи пише пресуду. У ствари нема пресуде нити суда, већ тренутног извршења Творчевог закона живота да се све умножи и врати пошиљаоцу. Ко умножи незнање добија катастрофу.

Србин је звездани човек. Онај који је свестан. Многи нису свесни а раде за циљеве тамних мислећи да раде за добробит.

Уму који не види даље од свог прста је тешко представити шта то тачно значи Звездани Род. Нити је то представа о тренутном политичком стању на свету или у Србији нити је то како мали Перица схвата и замишља поредак ствари.

Улози су незамисливих размера те стога се и не замера онима који искључиво мисле на ово што виде око себе сада.
Никола је то знао. И одмах ушао у суштину радећи шта је радио и завештавајући све то човечанству. Он је Звездани Србин.
Он је Човек и на крају сам Бог који ствара.

Међутим само незналица би њега обожавао. Тесла није стварао култ себе нити је желео да се од њега направи својеврсна религија и нови круг незнања. Напротив он је стварао ново коло живота. Када неко узрасте у свести, он или она постају богови јер то је план самог Творца. Ми смо искре живота.

Корак први. Мисли нека су под контролом твојом. Не туђом. Јасновиђење доводи до ведања а ведање је стварање видом више свести. Виша свест ствара живот око себе и кроз себе.

Корак други, стварај своју стварност својим мислима или ће ти неко други направити за тебе.

Корак трећи. Суочи се са страхом и не пуштај га из руку и видокруга док се он не престрави тебе и заувек нестане.

Корак четврти. Воли. Буди Љубав. Знај да Љубав није слабост већ ватра која оживи али и спаљује за потребе вишег добра. Љубав која је слаба и неодлучна за добробит Рода и Човека и Живота није Љубав већ тама која носи маску.

После ових корака, стварај даље своје.
Живот те створио да живиш а не да мреш свакодневно.

Живи!






Saturday, March 14, 2020

Одлука је донешена

"Разговор негде изван поимања, где увек суштина и дух обитавају. Свака реч одмах беше звездописом белом ватром узрезана у кристалне плоче времена. Одлука је донешена."









Није било лепо од тебе, не!
Да се играш ватром која спаљује.
Лепо ти рекох али мислио си
да твоја је последња зато што
Страх као оружје имаш ти.

Мислио си да знаш да мислиш,
да ће све разине и сва небеса
и све у њима теби служити
и да ће се свет теби подчинити
пре него га твоја неугасива жеђ уништи.

Ништа бити не може а да свој први извор и све
нема у Творцу живота.
Све што си икада створио
је не знајући било све - само не твоје.
Тиме си пут ка развоју живота откључао.

Али...

Мислити немој да ћу овде и сада стати.
Свака твоја мисао ће се преиспитати.
Свака реч одвагати и мером Прав-а
дело бића твога премерити.

Сваки свет ће одјекнути вешћу о овоме.
И тиме ће скрама омаје нестати.
Енергија украдена ће се на твоје биће сручити а тежине Еона мере немају...

Твоја сушт ће ти се одузети.

Све твоје ватром живота претопити.
Док не остане искра прва та
која се чиста Извору враћа.
То што постаде ти ће заувек нестати.

А лепо сам ти рекао...
Чак и стих живота и његову тајну одао
у нади да ће се срце твоје негде сачувати. А Ти си мислио да ако ми отмеш ту искру да све теби припашће.

Ево дајем је. Нема потребе да отимаш.
А она расте док ти не испуни свест сву.
Док не сагори мисли о рату, смрти и злу
у цвету свих светова.

Док не остане само оно што си био, пре времена.

Не бој се. Брзо ће.

Tuesday, March 10, 2020

Као да је било сада...



Овлаш се ветрић играо твојом косом
ниси му хтела тајне одати.
Залуд те љубио иза левог уха ту...

Тихо си мислила као што имаш обичај.
Недопустиве лепоте у бисере белине
одаслала јеси, знам...у све рајске долине.
И онда ми стиже вест, сумраком обојена.
Док мир ми прекида њено звоно хитро,
у којем певам са твојом душом.

Јутро ће кажу сванути скерлетом.
Подићи хитро ће заставу мрачни
на којој ужасне руне моћи стоје. 
Плима жестока - не мисли већ следи жеђ.
И глад која зјапи црним...
Заборав пораженима, ужас прождеранима.
Чекам и гледам у мисли своје.
Не дам им пламена, прерано је.
Биће белине - у прави трен све!

Дође ми мач светла што ватром пева
а песма му сјајна и страшна!
Онда - кад мисао нам једна, одважна.

Ако ли смети да будем - кадар нисам,
онда ми светле очи твоје звездане 
не носе утеху, не.
Све спремно је. 
Чека се зов рога ловаца хитрих стрела 
што налазе циљ кроз даљине звезда. 

Чека се труба Сварога јер Сварга је нема,
само лепет крила лептира се чу,
што слеће ти на длан смело...

Знам...осећам.
Као да је било јуче. 
Као да је било сад.

Твој поглед и осећај додира 
ме часом пронесе до животних извора. 
Ах...живим и жудим а не требам ништа.

И све то је искра неугаслог трена...
Јер овога часа долази нови смисао.
Трубе се чују!

Није ми мрско громова прегршт 
сасути сред тмине црних.
Терет ми понекад сећање буде...
На све оне тренутне када нисам са тобом.
Када те не видим живу како Творца басне кројиш... тада као да не постојим...

Шта се ту може...

Мисао створи тон победе
а мач запева самном арије!
Замисли, неко је певао сред туге своје
срце срећно а груди су болеле...
Дух је тај што сјакти вечно.

Као да је ово све...
било.
Као да је...
Као да се све...
збило...
у Праву будућем.

Девет је великих мрамора црних.
Монолити света који пролази.
Споменици јада, беса што одлази.

Кад падне један, за њим мноштва ће.
Мудрост је који први сасећи 
мачем ватре и истине.

Огањ што гори у мени кадар је,
стићи и утећи и на страшном месту постојати.

Када ударити и где - мудрост је.

Веле мени Громовника чељад 
молимо те саслушај нас.
Понеси нас у тоболац 
радо ћемо твоје бити 
и кад треба запевати!
Низа стране мача твога 
и кроз очи јединога 
Живот Творца премилога. 
Пева нам се Роде сад! 

И мени се пева сад!
Песма која горе ломи 
и скривене тајне носи
и на светло бела дана
гује црне отровнице
извлачи и редом пали.

Сачекај ме тренак један мали,
сада мени сурицу зготови.
Нек је мило Сунце моје справи
које моја душа воли.

Повечерјем глед ти управи.
Стани тихо поред наше Брезе
Доћи ћу ти поветарцем лако
носећ' вест која духом везе...



























Tuesday, February 18, 2020

Жива





Знаш како сам те знао...
Као малу искру која весело скаче,
као лице осмеха које и кад плаче...

е...

Те сузе лече.

Одрасла си.
У једном времену ван времена 
као дете светлих богова која воли да плеше...

И да пева као Сунце што пева арије своје.

Када бих загледан у звезде на далеким световима што језде Сваргом пречистом
био једно са свим што јесте...

Тада бих осетио твоје мале прсте...
Како нежно ми дирну чело, те онда 
прође струј кроз срце цело...

Ее...

Никада ниси узалуд говорила.
Свака ти реч беше стих.
Онај који оживљава. 

Жива! Ти си Жива у смислу смисла!
Лета пролазе и све блиста 
јер твоје су баште дом светова маште...

И цвета који само једном у кругу звезда цвета...

Пољубићу ти чело и у њему мисао сјајну.
Да живиш љубав ватрену и бајну и ствараш...
Не заборави никада ко си ма да све плиме сазвежђа надођу и потопе све.

Немој се бринути и тужити, знај...
И када све престане, ја волим те.
Очи ти гледају сан који је јава и како пут води до права златан од искри живота...

Сањао сам и сада је јава.
Живот је лепота.

Friday, February 7, 2020

Небеска мерила



Најтеже је изрећи истине и сећања, увиде и ведања овом свакодневном речју, међутим то постаје живо и оснажујуће када се ради песмом.







Како сам ти руке миловао,
миловао...веђе целивао.
Док ти косе јутром саме
ветру говориле...

Сред куле од мермера бела
стајала си чиста дјева,
Творца око, срце, душа
која поји живот свима.

Белим градом песма тече
У њ' уградих своје срце.
Длановима ка звездама
шаљем мисли које творе.

Сад на дворе бјеловите
шаљем гласе о победи.
Живот оде и арије
пева свуда - неста једи.

Кораком си лаким пришла
и донела мач мој свети
да силесија те сад моћи
печат стави и посвети.

И пустила гласе своје...
Све су тице ластавице
око твоје круне звезда
лет летеле вртложнице...

...и славуји божјим гласом
очарали све и свја!
Сунце Род свој сада
обилато благосиља.

Звезда Роде, Звезда Роде!
Зове тебе Сунца син.
Звезда Роде приђи мени
жар слободе дарујем ти.

Рад је Род да јутро створи
сада вечно духом збори,
благослова окна пуна!

Дар дарује Љубав свима!
По Небеским мерилима...



Monday, January 27, 2020

Чар на дар



Круг око планине Меру је круг кристала...
Кристални блокови плаво беле светлуцаве боје образују зид кружног облика.
Око самог врха где се налази Храм светла је постављен зид од кристала.
У Храму светла је средишња просторија празна са само једним постољем где сјакти ватра живота.Ту једном у небеској години приђе достојан и стави руке у пламен живота а на своду изнад ка отвору директно изнад пламена се почињу појављивати сцене и догађаји, симболи и холограмске пројекције.


Достојан пажљиво гледа и ћути док му бели пламен очитава из саме сушти бића.
Звездозапис се појавио. Достојан тада одступи, поклони се пламену и оде на један од престола далеко са стране.

Девет престола. На њима не седи нико.

На њима се оваплоти свест по потреби у човечјем обличју у слави. Достојан после неког времена устаје са престола и напушта простор ватре и одлази даље по вољи и у славу живота.
Читав живи свет постоји само због белог пламена и воље живота.
Светли Разум Бога постаје део човека сваког ко то пробуди у себи и ко је достојан.

Ти људи онда одлазе да воде планете по Васељени. Они организују све. Све што ум садашњи не појми. Они собом доводе светле душе да се Род Свети прослави свуда.

Овде и сада на овој Земљи је управо време преокрета. Свест мрака одлази а светла - долази поново. То значи да живот какав се зна ускоро нестаје. Цела планета ће се променити. Свака мисао и реч и дело ће се испитати и све то заједно ће престати јер рађа се Јутро Живота.

Силе ове планете (државе и власти) ће се однети као суво лишће на ветру.
Скривене тајне којима се владало и паразитирало ће престати да буду то. Скривене и битне.

Моћ којом се владало је нестала. Сада иде последњи трзај умируће звери.


Чар дарива Род сам
воде живе усне светих квасе
из њих теку свете басне.

Чаробњак се роди сваки пут када Земља има потребу за лепим и новим у оквиру старог. Онда се небеске силе узвре као вРтањ и поделе разложно по овојници живота моћи и знања да се пробуде у право време.

Магија се живи. Живот и Љубав су главне и најмоћније магије. Чари Живота делују од атома до галаксије и нема смрти - не.

Нема умрлих већ оних који су променили свест ка доле или ка горе. Нема мртвих ствари већ незнања о томе.
Где живот и љубав посеју, ту вечно рађа.


Замисао о једном и развоју расте у сваком Чаробњаку који слави живот.
Једном давно преко седам гора и седам мора је у ствари сада и овде.
Зато чар дарује живот сам.

У потрази за скривеном моћи и употребом магије тј. умећа баратања енергијом, трагачи су себи затворили најјачу. Али тајна је на виделу а тако недоступна јер до ње води пут златоправа кроз срце свако...

У Храму где гори бели пламен нема зидова и подова а ни крова. А опет, то је све ту.
Њим пролазе светли узвишени дуси, суштине које надгледају сво постојање свуда.



Они су део храма и пламена у њиховим појавним облицима.

Некада је потребно да прођу читави нараштаји да би се оваплотио бели пламен у сред нечијег срца и душе док је у телу.
Тело носи мање титраје него душа а опет је способно за све уколико се усаобрази са пламеном живота. Онда по вертикали се сви центри енергије пробуде и суштина живи на свим разинама.

Чарна Гора је једно од светилишта нашег Рода док је знање било велико. Временом је постала Црна јер је знање отишло. На само неколико места данас, гласник ватре живота може осетити дејство чари. У шуми која гледа на Горске Очи има једно дрво а поред њега место где гласник стане и погледавши духом, види на врху највишем кристалне сузе неба како лебде и око њих степениште које свако води до тог врха.



То је све што остаде од Горе Чара.

Али Чар није могуће уништити а ни присвојити.
Песник Чарни је то опевао у Лучи суштине.
Чар је у сваком даху ветра и капи небеске сузе. У сваком осмеху богиња на земљи и богова са њима. У очима деце кроз које Творац гледа.


Ту се онда достојнима дају узде небеских кочија које воде до срца свих светова.

Ко видети не зна, живети не сме.
Ко живети не сме, никада слободан није.

Ко одлучи да живи, прво са страхом пробеседи, 
са собом проведа и добије ватре живе на дланове као семе живота...

Тада чар постаје дар.

Tuesday, January 14, 2020

Звездари



Нечујно, спустио се доле у кут своје куће да мирно и неометано посматра у себе. Речи су му постале као искре које плове по ваздуху око њега. Тих. Дуги тих.
Мислима погледа у себе а потом и ван себе и ту га је она чекала.

Они су заједно од постанка. Више и незнају кад то беше али се нешто у њима живо сећа на то. На време пре времена.

Светови испод су пловили...
Мир је свуда певао док је негде далеко звездана харфа плела своје тонове. Очи које сијају изнад светова магли и мрака а врелином своје љубави топе вечите ледове заборављених светова што тону у тмину.

На једном од њих је остао део велике коцке од кристала који је служио као резонатор вибрација које подстичу живот тог света. Иако део, неки вероваше да и тиме иако малим, могу да искористе тамни да отворе закључане капије међу световима.

Виши ред знања - живи као особа. Има своје поље и памет и глас. Сферу око себе ствара и у њој неприметно даје достојним све шта их тада и ту занима.
Технологија више природе ради на непосредном односу са сваким достојним бићем.

Она улази у њихову свест и они је користе према потреби стварања. Такође је не можеш користити па чак ни опазити уколико ниси и сам на тој разини.

Њих двоје су то добро знали али су ипак решили да провере овај мали део кристала на далеком свету.

Затекли су машине. Непрегледни хоризонт машина спојених у једну целину ради стварања довољно велике интелигенције и самосвести да би се кристал и знања из њега њима отворио.

Сва природа је била уништена. Земља на којој се ово одвијало је спавала сном без снова док су машине очајнички покушавале да узму шта су наумиле.

Машине су донете. Неколико тамних јерарха су имали визију како да неопходну им енергију преузму чак и из самог дела кристала, док су они сами били одсутни - машине су радиле за њих.

Део знања кристала је почео бити декодиран јер су користили заробљене честице високо развијених суштина палих у борби против мрака.  То је био последњи начин да се иоле нешто узме. У том часу су њих двоје стигли неопажено.

Звездари су погледали сцену ужаса.
Машине нису регистровале њихово присуство јер они су ту били својим етеричним телима.

Она је замахнула десном руком и заробљене честице високо развијених суштина одлетеше у етар слободне. Одједном црнило у првом кругу око ње. Милиони машина су престали са радом.

Она је наставила да ослобађа честице и редом су машине престајале са радом.

Он је за то време мотрио звезданим погледом на могуће сукобе. И слетеше две тамне суштине да провере шта је зауставило ток њиховог делања.

Он их је одмах зауставио енергијском опном пре него су напали.
Држао их је тако неко време док је она ослобађала преостале животне честице високо развијених суштина.

У међувремену, још осам тамних јерарха је дошло и јасним бесом нападоше њега.
Он паде од силине удара али издржа још мало.
Већ су га ломили јако и бол је био ужасан.

Још два трена и био би скршен док му она не дође у помоћ и однесе га испред њих.

На последњој разини пре повратка су застали и мислима разговарали и опростили се до неког следећег пута.

Он је поново био у свом телу у куту своје куће.
Уздахнуо је и помислио: "Још један свет спашен касно..."

Мирно је пошао горе. На столу је чекао врч медовине од биља скривене шуме...он га не постави ту.
Само се осмехнуо и видевши брезову кору са три речи и симболом живота

                             》никад није касно《


је знао...да живот се на крају увек пита.
Поглед му је засузио. Купа медовине у ваздух и здравица! Слава теби Оче!

И слика ње која исто то ради на другом свету.

До тих светова нема путева...до оних које наш дух и душа не направе.

Он је изашао напоље и однео две јабуке старој баки доле ниже крај потока где је чувала овце. Она се насмеши од срца њему и рече:
" Дијете, ваља се, благодарим. Ове овце су добре ове године биће пуно вуне и млека."

"Биће Рајна, биће. Како си данас?"

"Добро, како ћу ти бити кад се 'вако бринеш за мене..."

"Како је Ђед?"

"Са кравама отишао, добро је, служе га ноге и даље..."

Он се насмешио...и лаганим кораком отишао низа страну док му је бака Рајна махала...
Ипак између звездарења и свега, требало је покосити свежу траву за зиму.

Он то радо учини, гледајући Њу очима духа како управо везе златним нитима ћилим за предворје храма на свету који јутром сија бојама свог Љубичастог Сунца.

Негде у долини је Славуј певао док је ветар објашњавао јутрошњи подвиг њих двоје...
Живот се брани на свим својим границама...


"Дар дарује звезда роду свом
Звездари су били ту и донели бели гром
Муњу сјајну да сад небо вагре
И сушт живу искру прве ватре."