Шта је Србу врило то му се и снило

 

Кад сам био мали, отац ми је причао повремено (али сам то запамтио) да сваки човек треба у животу да уради бар једну од ове три ствари. Да посади дрво, да добије дете и да напише књигу.  Он је негде покупио ову мудрост и мислио је да је треба пренети. 

То је нешто дубоко у човеку што сазри када сазри и има потребу да расте и своје плодове дели другима. Имати децу. То може свако природно. Свако има тај дар али опет немају сви децу због разноразних разлога. Посадити дрво је још лакше а опет 99.9% људи то никада не уради. Написати књигу исто није тешко али 99.99999999999 никада ништа не напише и да нема друштвених мрежа, никада не би написали ни два реда. 

Човек живи са минималном енергијом од силног потенцијала које има. 

Ретки се уопште упусте да нешто стварају (тиме и да троше енергију). Разлог за то је страх од губитка исте. Стога из тог искривљеног угла гледања стижу све невоље. Страх од губитка подстиче на отимање у сваком смислу да би се заштитио свој осећај немоћи. Дебели људи су махом дебели јер једу више него што им треба. И тако у свим сферама живота.

Међутим, проблем губитка енергије остаје као трн у свести човечанства. Такође и научно откриће да енергија НИКАДА не нестаје или постаје већ само мења стања - се не примећује. Нико не мари за ову истину.  То значи у пракси да постојиш као свесна енергија пре рођења, онда кад се родиш ти се мењаш. Онда када умреш и тад се опет промениш. Нема краја. Зато када размишљам о савету мога оца, то схватам као охрабрење на стварање. Превазиђи страх. Победи себе. Стварај. 

Ако посадим дрво, онда ћу свесно учествовати у развоју једне биљке и видети добробити њене за себе и друге или за неке будуће нараштаје. 

Ако напишем књигу, свесно ћу поделити део душе и духа са свима који то читају. То ће неког негде надахнути и подићи.

Ако имам децу онда ћу даривати некоме могућност живота и стварања и љубави. 

Али ако најдубље размислим, све ово горе наведено није моје. Дух није мој, деца нису моја, семе биљке нисам ја створио.

Ја сам вир. Вир који дозвољава искуства. Који ври животом и чије врело не зауставља ток живота. Врило је у сваком ко то схвати и ври и даље ако то и ради....а ако се препустим суштини (а шта бих друго и могао) Бог ствара кроз мене. У свему што радим саображен са њим. Са истином. Ако то приметим на време, искуство живота постаје рајско.

Ако и не приметим, приметићу једном у току живота негде у свеколиком постојању. 

Стога, пишем и преносим оно што је даривано мени. А ти, осети то у својој суштини па на шта те подстакне, ради.

Ври!

П.С. 

Песма скоро створена је додатак овим мислима, њихов почетак. 

На ивици света стајао.

Без краја плаво - у мене гледало

и дуго сам у тишини говорио.

Плитке воде увала плавих

и сјајна нада сред неба...

изгубљене беху с' уздахом.

Пробуђен.

Не баш сигуран где поче све...

Мир сред котрљајућих звезда се укаже.

Будан.

Одбацих своју причу у јуче

ко одежду свукох је доле

Перолако.

Лети...

...осетих глас.

Време је.

Лети!

На ивици света стајао.

Без краја плаво - у мене гледало

и дуго сам у тишини говорио.

Плитке воде увала плавих

и сјајна нада сред неба...

изгубљене беху с' уздахом.

Пробуђен.

Не баш сигуран где поче све...

Мир сред котрљајућих звезда се укаже.

Будан.

Одбацих своју причу у јуче

ко одежду свукох је доле

Перолако.

Лети...

...осетих глас.

Време је.

Воља живи а смрт умире

У сваком трену осећа се тон и бруј живота и енергије. Мења се срж знакова и појава и то зна да створи и разори сне. Своди рачун небо са земљом, Бог са човеком и светло са тамом. Човек је вазда човек и хтео би да порасте у велико Ч. А слути негде да у ствари треба у б па у Б јер богови јесу и Бог јесте. То је права природа човечја. То је Човек, обожени.

Али пут дотле води кроз пакао. Пакао је сав онакав каквим га замишљају. Ватре горе вазда. Смрад и зло. 

Међутим некоме јесте а некоме није то. Опет је све до знања и незнања. Ономе ко зна, пакао не може ништа те стога за њега и не постоји.

Шта онда уопште и постоји?

Реч Божија. Она је једина истина.

 Ходао сам долом смрти - где сви јесу у свом страху, живе а верују да су мртви.

Мисле и остају вечно у трену избора свог, никада потпуно свесни, никада мртви, сени које роморе.

Њихова тиха сен би прелазила преко мојих страхова испитујући. Тражећи.

Сваку пукотину, сваку слабост да би је прождрале гладне света живих.

Ах, света живих...

Понегде бљесне, около главе дигну се малко, помисле да неко се избави од окова невидљивих.

Цури кап по кап избор свих и никако да препуни казан хладни од јада и чађи.

Јер овде свака мисао и помисао се лако претвори у гар и чађ као омаж творењу...јер и у чемеру се ствара. Нема краја...јер нема деце очаја већ само изгубљене Божије деце која то нису.

Нема изгубљених. Само заборављених.

Али ко је тај што заборав носи?

Бог није. Ни Ђаво боси. Ни сваки смишљени демон незнања...њихова реч и мисао одзвања у ходницима времена...

Не. Не поведи се за сваким појем и певом. Није све од злата јабука.

Али ако је добијеш са дрвета живота...

Да ли си достојан њенога сока?

Да ли јеси или ниси?

Ко то може знати, ко да схвати.

Ипак, када прођох у миру и моћи,

окренух леђа тмини и ноћи, 

јер Ја сам Сунца Син. Звездани Србин.

Род Звезда и далеких земаља, што обилазим царство ми сред небеских поља и звезданих ливада.

Ено је!

Нова звезда се рађа и нови дан.

Ходи, зове нас Творац, живимо сан!

Језик више стварности

 

Језик више стварности

Разум, разина, раса, ум, аз, рас, ра.

Пуно различитих значења али сва она у себи носе праслику светла. Светла које оживљава. Разумети нешто значи бити једно са тим иако физички нисмо једно. Можда на атомском нивоу. Стога разумети значи суштински ујединити.

Међутим ту сада долазимо на проблем језика и општег разумевања. Није у питању говорити неки од људских језика већ смисаоно говорити.
Да ли те неко разуме када причаш? Да ли може свако да те разуме?
Да ли може свако да разуме језик математике, хемије, астрофизике, квантне физике, музике?

Не.

А опет то је кључ разумевања живота.

Како саопштити стање са вишег нивоа на нижи ниво а да се схвати речено? Врло је изазовно. На вишем нивоу ствари, појаве и остало су природне док на нижем нису нити на нижем постоје речи, изрази и начини описа тих виших појава. То онда доводи разумевање у потпуни застој. Како објаснити слепом од рођења плаву боју?
Како глувом објаснити музику?

Како објаснити људима шта су Анђели?
Шта су духови, шта је плазма, шта је светло, шта је Звезда.

Врло, врло тешко. Можда скоро немогуће. Немој се обесхрабрити.

Зато постоји песма. Језик поезије, приче, приповедања. То је дар Бога (више свести). Песник који је прави песник, надахнут светим духом (који је необјашњива стваралачка сила названа светим духом) помаже у разумевању над светова. У схватању светла, духа, љубави.

У довођењу Раја на Земљу. Јер ако нема разумевања, нема ни Раја. Рај ће постојати до тебе а ти ћеш живети несвестан ичега. Пакао је суштински стање постојања у дубоком неразумевању. Незнање.

Језик вишег смисла је Божанског дар. Да се човек уздигне и почне да живи уместо животари.

Зато је и прво шта непријатељ уради када освоји - спаљивање књига, уметнина, забрана уметности, забрана слободне музике, забрана културе.
Чим видиш да неко негде цензурише уметност, знај да непријатељ ради кроз његову свест.

Зашто се мало кроз школовање подстиче читање песама, јавно песништво и надахнута музика?

Зато што се тиме спречава да се неко и негде не пробуди у духу разума и знања. Јер песма је језик богова који те учи Звезданом знању.
Или ако не спречавају, онда подстичу да уметност буде накарадна и празна. Да не говори вишим језиком. Модерна поезија је најобичнији говор мржње, незнања и ђубрета.

Зашто? Јер нема духа. Нема више свести.

Модерна уметност није уметност већ интелектуално ђубре. Где нема духа, нема живота.

Стога, разум отворите, слушајте језик више свести. Чућете свако према својој мери - Језик Бога. Музика је још један начин говора више свести. Чути музику сфера је...божански.

Шта је Истина

 

Питање свих питања које увек као ехо у нашим душама одзвања. Мислиш да можеш направити један корак? Мислиш ли да можеш удахнути један дах, мислиш ли да можеш живети макар на трен а да не знаш шта је истина?

Нешто у теби зна...

Шта је истина?

Ти се крећеш као сен.

Ти се њишеш као дух.

Мисао што осване и нестане,

дах ветра кроз слојеве танане.

Шта је истина?

Поглед и наста све.

Мисао у смеру где воља зри,

реч која ослобађа

и облик прати слободе стања.

Шта је истина?

То сам ја.

А то си и ти.

Кроз ватре и воде

кроз поноре пакла који не постоје.

Шта је истина...

Понека песма и стих,

радост невиних.

Плач судњега дана

благослов зарана...

Јутра која носе сутра и када наде нема,

у зениту Звезда бела,

у очима игра луча

стамено весела...

Шта је истина?

Воља Свевишњега.

Стих Вечности

Коме су корени на небу, тој се отаџбини и нада. Србину од искона небо је држава. Небеске царске ливаде, звездана поља. 

Небеска Србија коју Лазар одабира је повратак слави. Епска Песма је ово сазнање сачувала за вјеки вјекова. Зато имамо жудњу неиздрживу коју нико данас не зна објаснити, за небом, за чистином, за музиком сфера. 

Семе дрвета се у земљу сади али расте ка небу. 

Дрво Живота у Божијој башти расте ка небу над небом, престолу живота. 

Вечити путник

Вечно у дому свом

Бирамо животе

Бирамо духом.

Звезданим јатима

Сновима пловимо безкрајним.

Животе стварамо прстом вечности

нема им краја, не.

А само је удах тај

први којим живиш знај.

Почетак искре твоје

и нема заласка Сунца, не!

Већ једино вечити вид

Човек и Бог једно постају.

Дух и огањ живота

вазда вечна неизрецива дивота.

Кроз крај без краја.

Кроз рој Звезда и рај.

Кроз дух и тело

увек сам само ја.

И опет Ја.

Игра и дах.

Полет и мисао.

Стих вечности кроји смисао.

Срб вас-свети

Најмрачније је пред зору. А док зора јасно Сунце не дозове, ваља се борити. Крвници не стају све до првих зрака Јаре. А онда нестају - заувек. 

Србин песмом зове Сунце, да огреје и оживи и да спали сваку нечист. 

Оштри звуци рата Земљом хује.
Хита бес мржње, гута врело,
ка свему што оста и даље свето
ка сваком што високо држи чело.

Вечни, тихи.
Мрамори бели стоје пред нама.

Заувек чувари сећања светих
заувек у њима стихови звездани
да живот јесте плам живи, бели.
Да је Дух Свети пламен неугасли.

Чувара вечности више нема
јер она се чува сама истином,
нема јачег плама од речи живе
греје праведне својом жестином.

Из пепела ватра ће се опет дићи
наново јара што беше некада
да покрене срца божје деце
гле - безсмртни живе сред времена.

Славу вечну тихо зборе,
Мрамори бело-сребрног кристала.
Живим пламом јасно уписано,
сил силницом печаћено:

"Где год да је Бого стихом
Срб вас свети запевао,
ту су родне груде свете
ту се игра Божје дете".

Нека буде што бити не може!
Слава Творцу сред небеса
У нама су благослови
У нама су сва чудеса!

Огањ приповеда

Човек је гледао у Сунце на трен, у смирај дана посред олује што долази. Брига није у срцу његовом, већ осећај лакоће и тежине свега. 

"Ми стварамо...ја стварам своје сутра а то је у духу мом већ изведано, испевано".

"Нећу страху даха дати."

 Сунце је отворило окно и око

кроза њ светла жар зри

допиру мириси вечности духа

у души орно све ври.

Можеш речју проћи етру

крила огњених пера сјакте

одору белу од светла жива

теби Анђео бели даде.

Лакоступај и не бери бриге

већ од злата живог јабуке 

са сребрног дрвета живота 

лако слете и радо у руке.

Огањ приповеда.

Духу жедном воде даје.

Дал' је вода или јара

посве јесте вечна слава.

Ко има очи нека види

 Никад није толико лоше колико изгледа. Потребно је да се види. 

"Ко има очи - нека види"

Сви имају очи али не виде сви. Потребна је жива вода духа да се спере скрама. Живу воду даје Бог. 

Али Бог не мари за црквене молитве, ритуале и остало. Не мари ни за личне покушаје да се пречицом дође до резултата. Бог није у религији. Није ни у семинарима. Нема га ни у духовним техникама. Није ни у праксама. Нећеш га наћи ни у филозофији, ни у мудролијама, ни у Свемиру, ни у Звездама, ни у икаквим замишљеним представама.

Бог чује само чисто срце. Бог је Дух. Изван свега и у свему, како му се хоће. Може да буде и у свему горе наведеном. Можеш га наћи у вери и цркви и праксама и религијама.

Можеш и у молитви.

Бог мож' да бидне ал' не мора да значи.

Бог је слобода, светли кад се мрачи.

У теби је и мени и у свему видном и невидном  а опет скоро нико га не види, осећа, чује. 

Зато што им нешто срце трује. 

Зато што се џара посред срца у сред недара.

Е том нечему невидљиво-неухватљивом стани за врат! Не дај му да ти тмину утка у душу.

Јер ти ниси од мрака него од плама!

Гори у теби огањ а не тама.

Тихо. Тихуј док се не зачује један Славуј.

Док не чујеш глас у себи и около.

Док не видиш на небу коло.

Ту се род Небески игра са Звездама...

Небеска Србија

 Америка је овоземљско царство.

Русија је овоземаљска империја.
Кина је нешто између.
Србија је непролазна мисао о слави које нема, која је била и отишла у вечност.

А сви је носимо у срцу...А ње нема.
Одакле нам та Србија небеска?
Она није од Лазара, она је старија јер се ње Лазар сетио после пуно векова предања које је он као владар знао.

Његов син Стефан је користио древни календар и имао знања која су древна за све горе наведене империје и царства.

Из угла народа који већином не зна, много је лоше све. Свуда.
Из угла оних који имају увиде у древност и вечност, све је добро јер се човек развија и пролази кроз фазе.

Мудрост је и знање како то овде и сада применити а остати жив у сваком смислу, јер предати се очају значи живети смрт.

Слава Србије се не види у свету, стога је и нема. Слава Србије се види на небу које долази на земљу. Небеска Србија је одлучила да дође на Земљу.

Како ће се оваплотити - то она одлучује.
Ко си ти, то твоја душа одлучује.
Ко има уши нека чује.

Отресите прашину са својих небеских пасоша.

Дух је Васкрс

Шта је Дух у схватању и појави међу људима?

 Огромна већина, неких 99% свих који су осетили неку промену код себе у духовним пољима а пожелели да то професионално деле другима су искључиво теоретичари. Пракса - скоро непостојећа.

Као прво, дух нема цену и то што ти дух да дао ти је БЕСПЛАТНО. Надахнуће долази одозго јер препознаје доброту или неку другу врлину у теби и слободно улази у твоје биће и вине те у небеса код Бога макар на један трен.

То искуство се никада не заборавља. Не може да се купи. Не може да се прода.

Ево на пример сада је у току Васкршњи празник у Православном свету, прошле недеље био код Католичког и осталог (ко поштује) света. Слави се победа над смрћу Божијег Сина.

И сходно томе, у односу на овај пост - шта је Божији Син урадио једном ушавши у јеврејски храм? Избацио силом мењаче новца и рекао да су направили или да праве "разбојничку пећину од дома његовог Оца".

Дакле, увек има људи који би да праве новац на духовности. Људи су склони да попусте паразитизму па где ћеш лакше и уверљивије него на духовност јер је она насушна потреба Човека.

Дух је нематеријална појава. Дух долази и одлази коме и где хоће.

Ако дух изабере да те надахне а ти си банту црнац и ловиш у Африци у Савани да прехраниш децу - испуниће те. Ма ко да си на овој Земљи и коју представу имаш о вишем смислу живота - тај ВИШИ смисао живота бира и ради шта хоће, а не ти. 

Ако хоћеш да будеш као Бог мора и пракса сем теорије. Нема семинара и пречица. Нема цркве и паљења свећа, нема љубљења икона и свештеника, нема џамија и мула, нема будистичког монаха и храмова и таоистичких ствари, нема Ватикана и свих могућих секти и пракси и вештина и јоге и Хинду акробација и научних ствари.

Немааа. 

Мора пракса. Мора да се живи врлина а да се ради против мана. Јер Бог је највећи практичар. Цео Свемир створен у пракси да се искаже дух и ко зна шта још. 

Да резимирам. Ради шта хоћеш, имаш слободну вољу. Али ако хоћеш у више сфере, карта се не купује или продаје. Нема преваре. Дух све зна. 

Јер Дух је нераздвојни део Творца...

Чудовиште

 Свематеријално постојање долази из духа. Тело покреће душа или искра духа.

Свемир је све свет или Све Мир духа.
Сва могућа оваплоћења која дух има или може су Свемир.

Ако се играмо мало значењем речи - а шта је игра него Божије стање - онда хајде да видимо шта је сила која преображава.

Чудовиште - чудо в иште - чудо велико иште. Само слово В значи Вједи или "говори знање". Дакле реч чудовиште које означава једну појаву јаке негативне енергије у разним облицима - је у ствари позив за помоћ! Скривени на отвореном позив за помоћ духа некоме.

Нешто поста лоша појава, негативна, зла. Доби име чудовиште. А то је позив ствараоцима духа чистог да оцеле, изцеле, зацеле то. Јер то нешто "чудо иште". Када је то чудо? Само ако је Божанско знање - велико В (вједи, веди, веда - зна божанско право знање и примењује га).

Дакле позив ствараоцима:

Чудовиште

Чудо В Иште (чудо ведајуће иште).
Ко је дао ово генијално име и позив ствараоцима, анђелима и свима? Ко зна тајни симбол и сиђил језика? Ко твори кад год збори?

Свевишњи - и упути позив да се то нешто излечи, обаспе духом љубави те зацели (постане савршено опет) и рече "то треба чудо љубави да зацели - чудо веда иште, иште духа иште чудо. Чудовиште".

Ко схвати ево само на малом примеру о чему зборим, нека је благослов на њима.

Срб је код живота а србски је језик знања богова и пут ка Богу. 

Бела Вила

Искри јаром свети Огањ

твоје речи вазда крепи

сред долине од милине

вода тече што све лечи.

На тој води стопе њене

површином меко ходе,

мири смиље и босиље

то су живе Вилин Воде.

Ако чујеш нежне гласе

који лако небо росе

видиш ли и белу звезду

и те њене ноге босе?

Немој страху срце дати

јер она те љуби, воли.

За душу се твоју брине

и за те се Богу моли...

А молитва песма жива!

Не може се другим доћи

пред престоље величанства

и капије божје моћи.

Скини скраму и одбаци таму

јер ти јеси Божје дете

Бела Вила бело светло

Очи њене јесу свете.

Послушај ми гласе сада

јер ме зове ветар млади

да појездим васељеном

Божје дело да се ради.

Кад год иште срце твоје

са извора живе силе

ти се сети и напоји

Огњем живим Беле Виле.

Сјај из сржи

 

У време промене, највише се бориш против сенки. Оне су скоро па невидљиве, знају живот да униште док не остане прах и пепео. Њих и утицај њихов на време препознати јер без тога ћеш залудне битке водити.

Али знај! 

Ако се суочиш са њима - са својим страхом ћеш се у коштац порвати. Нема већег непријатеља него страха вођеног сенкама.

Оне немају имена, резона, мишљења. Већ само глад, неутољиву и гласну, ужасно јасну. 

Не чекај, док њих не уклониш - нема напретка.

Kуда је ишла мисао твоја?

 О часном роду и напаћеној земљи

има ли разлога за сузе непријатељу и да је Сунце брига за то?

Знам. Осећам. Не разуме ме свест која ти води ум сада...јер она вазда умује, влада...али никад ти неће дати мира јер лепше је пити сока од немира.

Да ли си некад у тихо доба ноћно,

крајичком духовног ока спазио

обрисе оних који владају

твојим бићем, умом и сном?

Да ли си попут путника у возу случајно,

чуо разговор њихов - тих сенки,

сивих омаја - црних појава

како сикћу језиком глади и море сред море сада?

Не, немој се плашити.

Ти си Сунца Син. Ти си Божја Кћи!

Сенке се плаше тебе - упамти!

И шта год их снашло сада и вајкада

твој један свести поглед вредан-

вечно мења све.

Мисли ти нису твоје.

Речи ти не теку к'о слап.

Песма ти није душе пој.

Дело ти никад рад твој.

Само онда када биваш.

Само када будан сниваш.

Само када волиш јер тако треба.

Јер шта ће Сунце но да свима да хлеба...

Сијај Роде.

Вазда кроз тебе иду живе воде. 

Вилин Пут

      Има једна стаза, више горја и обзорја, где се дивот птице гнезде, изнад стена где Орлови старих Краљева својим путевима језде. Мал'се чини оку неком да то види само маглу, кад кад иглице од Бора а некад прах од мрамора...ко ће знати шта се клати сад то у Лугу дубокоме.

 Неукима само шушти поток, не дај Боже да он прича, не. Уму многом двери јесу затворене. Али опет, неком птице јасније нег мајке певе. Неком Међед као стари Ђед прича причу, везе слику. Неком Липа, Храст и Бреза јесу веће мудрих подно вечерњаче, врла вита Јела посестрима а Буква тета стара, крије љубав сред недара - ономе ко снове сније.

Ко их снива посред Јаве док високо лети кроз светове Прав-е...

Дунавом до Нава. А од Нава стаза права, посред душе, духа света. 

Има једна стаза...

Шумом иде док је очи виде, а кад стану она плану попут жар птице лечилице, небу хита, искре роји. Та наједном - нема пута већ шипражје и грмови. Трње, грање и тресови.

Шума крије своје тајне.

Она јесте нешто што нема своју песму а да не пева са њом сваки живи створ. Она прима само срца чиста. Предуго се ваља тмина посред душа на Земљици. Стога Она пази, мудрује, чува Пут.

Јер Пут је за Путника стазе духа. Стазе Огња. Некад ноћу кад све мине, његов злаћак сјај тад сине, белим прахом посут јесте.

Кад длановима прах тај узмеш, све се звезде у њем' расијају, као да ти песму своју преко светла распојају.

Народ Звезда њиме ходи. 

И кад лети и кад трчи. Када плови и кад броди. 

Да ли ти је срце стало од помисли да би икад њоме ходио? Зов не мирује. Јер срце зна да Вилин народ и Човек су једно. Један свет један дар.

Анђео Смрти

 

Моћ ван разума, влада страхом. Кад исече - не зараста. Ко је он?

Смрт. Да ли постоји уопште или не. Шта ако не - а постоји Анђео Смрти. Шта он уопште ради?

Само нека од питања на која нема здраворазумног одговора. Нема га јер се нико уопште и не пита о самом термину јер звучи онако епски, библијски.
У Библији је и записана ова појава као и у неким другим делима али пре свега она говори о сили која је ван схватања обичног човека који тежи да објасни неухватљиве појаве.

Обично анђеле сматрамо надбићима у служби Богу. А пале - демонима.

Конкретно овде Анђео Смрти је у служби Богу.

Међутим има један проблем. Смрт не постоји.
Живот као појава нема крај. Живот је лепо име и реч која означава Енергију у њеној најпотентнијој форми. Живот постоји у небројено облика. Никада не престаје већ само промени форму.

У том смислу Смрт је тренутак кад се промени облик који је до тада постојао. Када једно постојање заврши (због разноразних разлога) то обличје и претвори се у нешто друго. Када се завршава један ток и претвара у други.

Постоји ту један огроман изазов. Прекид свести. Пошто се тад свест прекида онда се мисли да је то крај, да то је Смрт. Међутим и то није тачно је се свест мења исто.

Неки задрже свест и осете проширење исте и све шта иде са тим. Циљ многих је да никада не доживе прекид свести при мењању живота.

И шта је онда Анђео Смрти?

Скретничар. Онај који има моћ да заустави ток неког одређеног живота и промени га. Не може да убије јер нико не може да уништи живот, већ да заустави један ток. То додуше може изгледати страшно ако би се гледало са стране, тај чин заустављања. Чисто уништење.

 Последице су озбиљне по оног коме је дошао Анђео Смрти јер то обично значи да ће све што је тај неко створио бити заустављено, прерађено, претворено у нешто друго, по послању онога ко је и створио живот.

Живот се и онако стално мења и нема сталне потребе за Скретничарем. Међутим где год он дође, ствар се закувала озбиљно јер је неко негде направио хаос и потребно је посебно решење.

Тада долази Анђео Смрти, подиже свој мач светла, сече животни ток хаоса и претвара уништавајући хаотични живот у другу енергију. Онај који је имао "срећу" да га сретне се више никада не појављује. Ко зна у шта и где је претопљен.

Наравно ово је све језик симбола и човечијег разума. Ипак, лепота живота је што човек кроз песму и стих, причу и казивање покушава све разумети. Кроз имена, епске називе и моћне силнице, човек покушава да објасни необјашњиви свет.

И то му је дар од Бога јер је Бог тако волео. Неће ти рећи језиком науке ништа већ рецимо "ја дајем светло". Тако лако а тако суштински. Да ли сте некада слушали физичаре како се разбацују рогобатним изразима док покушавају да објасне нешто? Или било кога ко покушава фразама, компликованим језиком да казује нешто веће? Резултати тога су да ни сами они не разумеју шта причају а камоли и други људи.

 

Бог је први песник и није ни случајно што је рецимо на енглеском име Свемиру - Universe, што кад се преведе означава "једно-стих", "све-стих" или "уједињени стих" буквално Све Мир.

Јер такав језик даје увид у необјашњиви свет. Кроз такав увид се улази бићем у разумевање а не само брбљајућим умом. 

Стога, Анђео Смрти...да ли је он само стихоказ једне веће стварности и појаве у Свемиру или је стварни Анђео који има овакав задатак од Бога?

Видеће се.

Анђели су титуле или називи светлосних бића. Некада се неком укажу неки. А за Анђела Смрти...не дао ти Бог да га икад сретнеш сем у духу истине.