Saturday, July 21, 2018

Песма која твори







Стихови су речи које су биране само суштином која је повезана са неким вишим сверама живота. Нема објашњења необјашњивог никоме...никоме до песнику који доби даре свете.
А он ил` она даре вољом Творца преноси свима.
Благодарно и свето је свако срце које воли песму. Она је језик Творца.






Песма је жива само када твори,
када језиком Љубави говори
ал` то није Љубав од земаљског шара
која лако чупа срце сред недара,
нит` је она што лако ромори
саниловка што омају створи,
нити она која златне везе нити
поробећи ветар мисли скрити
као верна љуба што невера је
она својим трагом у свету остаје.

Песма жива милост пројављује!
Она снове кити и дарује!
Подиже сад скуте дјеве и јунака
када падну вером која није јака,
целива ти дух сред тебе свети
и вида ти ране својом благовети.
Суштаство се тајносано буди
док рода се жар зора сад руди...
Она искива свете искре и плам
да вечно сјакти свети кристал сам.

Сваки Србин рода Звезданога
јутром везе и мисли и речи
твори и попева песме живе ватре
јер све вазда сред душе му сјакте.
Ведајући жив језиком светим
зове јутро и славује мале
да обдаре ливаде до горја
светом песмом која речи нема,
а што сваким тоном живот креће...
Сваку травку меку и зелено див дрвеће.

Песма јесте живог Рода дар!








Thursday, July 19, 2018

Муња Перунова

Муња Перунова

Од људских злоба вече се мршти,
намера злих се не да скрити,
из ноћног неба енергија пршти
уз пролом Свети небо ће лити!

Тежак је удар Перуна Бога
муњом из очију на земљу пао,
спалио нечистом обадва рога
и пред њим ноћ је обасјао!

Нечисти беже, кукају , вриште
природа Перуну руке даје,
не могу наћи уточиште
док Сила небеска ноћас траје!

И огласи се јутром Световида рог
природа се поклони од земље до неба,
муњевити трагови где ходао је Бог
Перунови су дарови што делују кад треба!

Очи говоре, ко разум у души носи
повезницама тајним очи муње бивају
причају историју која неправди пркоси
те праведне очи које муње скривају!





Wednesday, July 4, 2018

Звездани род, суштина и човек



Светлети суштом, бити човек, знати, вредети, постојати.

Све су то радње које обликују и осликавају узвишеност свакога ко носи Свето име Србиново.
Чежња за неизрецивим, за славом која не бледи а која често носи сузу у оку у овом времену... дух који вечито враћа своју мисао у првотну постојбину. А она је међ звездама.

Та сета и необјашњиво сећање сваког Звезданог Србина и Србкиње о слави ван времена је само по себи успавано чудо. Оно чека да се пробуди и зна да сања и спава и зна да ће се пробудити. Дивота!

Али и сета. Поглед у очима који народе на овом свету види као несташну децу која никако да одрасту. Који оком брижног родитеља гледа на своје раскалашне синове и кћери што блуде по свету називајући се именима разним и стидећи се светог имена Србског.

Али кон свети не затаји никада. Звездани код расут по човечанству је жив и даје своје плодове у виду живих светаца по свим народима. Треба осетити ову истину у сржи својој.

Споља, никакве везе а изнутра чист Звездани ген и кон и код Србинов.

Ова земаљска Србија је тешка земља. Пуна контрадикције и омаја. Пуно једа и прљавштине ума која се пресликава на земаљски изглед државе и народа. Лаж, превара и убиство владају. Не-култ-ура, простаклук и смрад прљаве земље владају.

А опет у њој таквој каква је живе скривени од свих Звездани Срби. Народ Звезда који својим присуством чини ову планету живом.

Они су тихи.  Они чине чуда а да јавно о томе не говоре. Они поје Вилинске песме природи и ткају стихове љубави. Само због њих потка Земље Мидгард и даље сјакти у етру вечности.

Ти тихи и живи свеци су неприметно ту. Славу проносе и Творца живи печат пламена живота носе. То су они које наше срце зна.

Срби, отворите очи за светост око вас. Она неприметно оку -које је у хаосу- живи.

Земаљска Србија и Звездана Србија. Две разине, тло и небо.Звездани род нам је сачувао истинско знање о узвишеним суштасвима који су у народу остали у сећању као нека врста архетипова, пра узрока неке узвишености бар овде на овој планети. Звани су Бели Богови. Бели Богови су Бели јер сјакте живим пламеном Творца.
Сјакте као Јарило, као Перунов гром, као искра Сварогова са Алатир камена, као Муња Теслина, као светлост Видова, као Снага Рода,као милост Ладина, као лепота Веснина, као Љубав Творчева.

Онај кога зваше Христ је говорио о Творцу док му речи нису искривили. Али никад није пропустио да каже да је син човечији.

Србине, да постао би човек, ти крени путем Вилинских посвећених стаза, ту ћеш наћи Звезда род који се обукао у неприметност.

Погледај баку стару која ти срцем нуди парче хлеба и јабуку, ђеда који смирено објашњава како и где наћи траве лечилице, момка који без питања све остави и помогне ти у потреби, дјеву која присуством својим те посвети и пролепша, децу која те невиношћу подсете ко је Творац...

И шта је моћ...

Ако осетиш ово све, знај да у теби човек рађа се.