Tuesday, July 25, 2017

Дневник Плавог Вилењака (35)

- Сана?!
Ово није сан? Ти си истина? Ниси илузија? 
-Ледане, наравно да нисам илузија, ја сам, ја!
Дођи да те загрлим, да будем сигурна да ја не сањам.

Нисмо скривали наша осећања радости што смо опет заједно. 
-Добро, Ледане, сад идемо да не би били примећени на отвореном.
Овде нам није безбедно, и право је чудо да нас нису још открили.
-Ко то, Сана? Плаши ме тај уплашени глас.
-Гладни људи, Ледане! 
-Гладни људи?
-Тако их зовемо, а, то су заправо роботи.
У свету који припада њима, наши животи су у опасности.
-Који је ово свет, и, где смо, Сана?
-Добродошао у свет ,,Гладних људи,,!
Добродошао у будућност планете ,,Пага,, на четвртом краку наше галаксије. 
Ова планета је у свету тамних, а, најгоре је то што четврти крак пролази кроз ,,Црну масу,, пуних 100000 Земаљских година.
-,,Мидгард,, је на трећем, краћем краку, и, путања траје око 2000 година.
- Ова планета ,,Пага,, баш нема среће.
Шта је са бићима са ове планете, која су живела пре уласка у ,,Тамну масу,,?
-Већина њих је напустало ову планету пре уласка у свет таме. Њихова напредна технологија је тачно израчунала време пропадања, и, већи део бића је емигрирало на трећи крак.
-Како мислиш да су емигрирали на трећи крак, Сана?
-Ледане, отишли су са једним циљем, а, тај циљ је, преузимање ,,Мидгард Земље,,!
-Шта то причаш, Сана?
То значи да су људи у опасности?!
Чекај, када су побегли?
-Нажалост, Ледане њихови бродови су већ близу трећег крака, што говори да људима нема спаса. Кажем то, јер, људска технологија је никаква у односу на бића са ове планете.
-Морамо их зауставити!
-Шашав си ако мислиш да је то могуће, Ледане. Ниси ме пратио, поновићу још једном, њихова технологија је ненадмашна.
-Схватио сам, али, мора да постоји начин да их зауставимо.
-Као што је?!
-Сана, морамо учинити све што можемо, једноставно, морамо!
-За почетак, Ледане, уђимо у овај тунел испред нас, јер, да би и покушали спашавање,, Мидгарда,, морамо бити живи, а, ако останемо овде где смо сада, немамо никакве шансе за спашавање.
-Добро, Сана, само ми објасни молим те, од каквих се то створења кријемо?!
-Чудни су. Имају тела бића са ,,Мидгарда,, а заправо су сами монструми. Они су ловци на Светлосна Бића, у циљу да их ,,расчине,, и одвоје душе од суштина. Такве душе уништавају, а, суштине поробљавају и контролишу у телима својих хибрида.
-Слично се догађало задњих 2000 година и на ,,Мидгарду,, само што нису успели у тим експериментима. Један једини контроли експеримент који се показао успешним, јесу, вакцине које су они изумили.
-Да, Ледане, и овде их користе. Мора да су, или дорађене, или су ова бића овде нејака и неизграђена за борбу против таквог рата.
-Морамо открити шта се крије, и, морамо, Сана како знамо обавестити Бића са ,,Мидгарда,, и спречити мигранте у њиховој намери.
Знаш ли, колико бродова имају?
-Нисам се најбоље изразила, требала сам бити прецизна и рећи, да су са бродом кренули на ,,Мидгард,,.
-Један брод?
-Да, Ледане, један брод.
-Шта ће један брод учинити планети, Сана?
-Ниси ми дозволио да завршим. Један брод је кренуо у освајање, али, тај брод је, Ледане бар десет пута већи од ,,Мидгарда,,.
Застао сам!
-Нибиру?
Сана, јел то причаш о броду ,,Нибиру,,?
-Не знам како га називају негде другде, овде је ,,Брод 1,,!
-То име, заправо, тај назив ми говори, да их има још?!
-Показаћу ти, Ледане нешто. Дођи, овде су карте.
Са нестрпљењем сам чекао да, Сана нађе карту.
-Погледај! Ово је планета на којој смо ми сада.
-Добро...
-Видиш колико је мала у односу на ових девет око ње?
-Да, видим.
-Е, тих девет планета су...
-Да погађам, Сана?! Њихови бродови.
-Да, али, колико сам упућена, ови бродови су једноставно неупотребљиви за сада.
-Зашто?
-Прича иде овако: ,,Овде је живео један признат и познат научник, који је изумио моћно оружје, и, у својим испитивањима, користио је ових девет бродова. Све је ишло лако и по плану, док једног дана није дошло до грешке, где је он онеспособио свих девет бродова.
Дуго је радио на антивирусу, али, безуспешно.
-Где је он сада, Сана?
-Нестао је, и, прича се, да су га отела бића са ,, Сиријуса,,.
Признајем да, више верујем да је он био њихов, и да је овде дошао са циљем, да, уништи технологију противнику.
-Ето, дошли смо до решења, Сана!
-Каквог решења?
-Обавестићемо ,,Сиријус,, и непријатељки настројен брод који се кређе ка ,,Мидгарду,, биће заустављен.
-Ледане, да, да, да, али, како да обавестимо ,,Сиријус,,?
-Решиће се и то, Сана, само буди стрпљива.

Сети се, мила моја ко смо!
Сети се, Сана, да, никаква технологија нама не може стати на пут!
Сети се, ми смо Вилењаци!
Ми смо господари природе, а, природа је наш господар!
Ми смо Светлосне искре, а, Светлост је искра у нама!
Сети се, Сана, да, сваки свет је наш свет, створен Вилењацима, Мудрацима, створен Светлосним искрама.
Сети се, ко смо ми!

Наставиће се...

Светлана Рајковић

Friday, July 14, 2017

Песме са висине




Хтео сам написати о томе шта се дешава када се ствара једна песма...и како то обично бива у вишим сферама светла и светог надахнућа, блистави пламен се пробуди у неком песнику и он или она изнесе свете речи.

То се десило и данас са мојим драгим пријатељем, песником вилењаком Драганом Симовићем.
Ево његовог искричавог и надасве истинитог објашњења;



"Песма ми се догађа тек онда када имам потпуну и јасну визију песме.
Пре него што ћу записати песму, ја морам јасно да је видим у својим визијама.
Свака моја песма јесте визија!
Свака моја песма јесте у живим и покретним сликама – као на филму.
Али, ни то још није довољно.
Морам да изиђем из ума, из мисли, из размишљања и, надасве, срце мора да ми буде сасма чисто и смирено.
Не смем да имам ништа ружно, прљаво и лоше у свом срцу – само чисти осећаји, само чиста осећања, само чиста љубав која превазилази и надилази све овосветовне љубави.
Када сам љут, бесан и гневан, и кад сам обхрван немирима, страховима и бригама овога света, тада песма бежи од мене, тада ме музе и виле напуштају на неко не знам које време!
Само они који не знају, умишљају да се песма рађа из ума, из главе, те да је за писање поезије најважније да познајеш матерњи језик, да си упућен у светску поезију и књижевност, да си начитан и образован, да познајеш метрику и стилистику, да си окружен речницима, лексиконима и енциклопедијама и – песма је већ ту!
Какво незнање и какве омаје!
Поезија је сан који се вековима у свету снова снева и живи, пре него што се кроз песника у свет јаве низведе!"



Он је дивним надахнутим речима све ово добро и истинито написао.
Разлог зашто сам навео његове речи овде је једна од песама која ми је дошла пре три године.
Управо у једном таквом стању свести како песник вилењак овде горе описује, ја сам дошао пред ту Божанску вибрацију, титрај и игру светла које је ван времена.

Стао сам пред тог ванвременског човека и мисаоно видео живе слике и низвео их у стихове.
Мој лични утисак који имам о њему од малена је да је он потпуно несхваћен од већине на овој планети. Од њега направише култове и секте и разне врсте религија.
Све оно што ми данас званично имамо од његових речи је записано у Новом Завету али и то је велико питање колико има заиста његових речи а колико људских наука и секташења.

Највише предњаче у овом секташењу највеће религијске деноминације или секте (секта значи отпадак од изворног учења) Ватикан и Ортодоксна црква и све њихове под варијанте, на Западу стотине протенстантских варијанти а на истоку разне Ортодоксне цркве и на крају Православне цркве.

Нико од њих се не држи истина које су записане (од овог човека) чак и у њихових властитим преводима Библије...Вековима они злоупотребљавају лик и дело онога кога зову Исус Христ. Његово име је тајна коју ће сазнати свако ко има у себи запис Звезданог Рода. Све што тамни раде у његово име, кријући се иза плашта светлости и знања, све је то политика и једна велика фирма, корпорација о којој се данас изучава на универзитетима кроз предмет - социјологија...

Да не дужим, сви знају за овог човека а мало га њих зна. Зашто је то тако? 
Зато што је он из Рода Звезданог који је послан да уради велику ствар за напредак човечанства и против себе је имао и има тамну силу. Против ње се силе светла боре од почетка стварања кроз цео Свемир, негде су битке завршене а негде бесне и даље.

Овде и сада, на овој планети коју Звездани Род назва Мидгард-Земља води се завршна битка за суштину човека. А ко је човек... па нико други до Творац који спава, који треба да се пробуди...
Већ је отворио капке и очи су почеле да сјакте...док тамни се боре да их вечно затворе...



Ево напокон, песме која ми дође:


Само звук један је ту.
Куцање на вратима, нада у тешким срцима
и облак бели развејаног бола.

Ти спаваш, душо моја...
и сањаш стотине боја
Краљевског светла...

Поноса вредног истинског стиха,
стихом ти сада зборим 
и речи истине свете говорим.

Јер небеске су двери отворене
да пунина теби сјајна дође
и разум Светог.

Нема језика на овој Земљи лепој 
да каже све и о свему
о овом Граду Светом где столује Живот сам!

Дух и невеста кажу - дођи.

Пружам ти руке душо моја
Творац ми те даде и мене теби
да светлимо вечно, да у срцима људским Звезда сија сјајно!

Ходах по води, по срцима гладним...
духа светога и љубави
и шта ће свет сада људима донети?
Јер једино је важно истински волети...

Ускрсни самном душо, оживи!
У Оцу смо једно, пламенови свети ми.

Допусти ми да кроз душу певам ти
јер тако ћеш самном вечно сневати...и видети и ведати.
Ја човек морах бити да Љубав Божја кроз мене оживи.

Нека ти се душа Охристови сва,
јер волим те душо Божја.

Воли, воли и види шта ће да се деси,
где ће дух свети да те носи,
ускрсни самном и у Љубав се обуци
а светлом Ватре Живота, свет покрени око себе.

Ко има уши нека чује!
А ти имаш више од тога...
Поново буди свој и цела,
јер у Творцу си жив и жива.

Ја победих смрт и жалац њен,
снагом с висине Животом светим.
У Творцу сам једно, Љубављу створен,
где мир влада, где му је корен.

Зваше ме именом разним...
Господ и Бог и Учитељ тад...
Ја Христ јесам на славу Свевишњем,
и син и сестра и мајка и брат...

...сваком ко Творцу верује сад.

Ускрснимо заједно и Љубав оденимо,
јер у Tворцу, ми смо једно.











Thursday, July 6, 2017

Дневник Плавог Вилењака (34)

,,Ватрени,, је летео према стенама, које су личиле на напуштени град. Само су личиле, али, нису биле напуштене, јер, што смо прилазили ближе, град се мењао, и по боји, и по облику.
Погледао сам у, Лану, осетио сам да ми жели нешто рећи. Њен поглед ми је говорио, да зна шта је испред нас. Нису стене, рекла је, није ни град, то је ,,вајтмар,,!
Био сам изненађен!
Одакле ту ,,вајтмар,,? Када смо долазили, нисмо га видели, нити смо примали сигнал.
-Станите, викнуо је, Радмило!
Станите! Овај ,,вајтмар,, шаље сигнал! Чујете ли?
Стајао сам и ослушкивао.
Да, примао сам јасне сигнале послате мислима од бића са ,,вајтмара,,.
Била су то свесна бића попут нас, која су се ,,закључала,, у вајтмару јер су заражена неким непознатим вирусом, који су донели ,,непријатељи,,.
Капетан нам је пренео податке, да, вирус који је убачен у ,,вајтмар,, не сме изаћи изван њега, јер је неуништив, бар за сада.
Његови научници трагају за антивирусом, али, нажалост још нису открили лек.
-Радмило, Лана, Нора, шта нам је чинити?
,,Ватрени,, нас је повео у потрагу за, Медом, а, ми смо нашли заражен ,,вајтмар,,.
-Мислим, Ледане да смо пронашли, Меда!
-Где је? Реци нам, Нора!
-Мед је у ,,вајтмару,, и управо размењујемо податке.
-Ти и Мед контактирате сада?
-Да!
Каже, да, има лек, али да научници одбијају да прихвате.
-Који је лек, питај га, Нора?
- О, Боже!
-Нора, шта је било?
-Нећете веровати када чујете!
Постоји један лек, али га нема овде на овој планети. Најближа планета која чува лек, јесте ,,Мидгард,,.
-Враћамо се на ,,Мидгард,, само, како?!
-Вратићемо се са ,,Плавом Звездом,,!
-Добро, а, који је лек, ниси нам рекла?!
-Расловник!
-Биљка, Расковник?!
-Да, Мед нас шаље по Расковнике, и, додаје, да, свако од нас мора донети по један.
-Расковник је лек? Али, како?
-Ледане, и ја сам збуњена колико и ти, али, немамо баш избора. Морамо по Расковник!
-Чекајте!
Нора, објасни му да имамо проблем на броду са ,,успаваним,, Вилењацима.
-Да, да, одмах.
Чекали смо шта ће Мед рећи, Нори, и...
-Само читајте уназад. Ледане, Мед каже да једино ти то можеш, и, пази на цртеже, сваки од њих има по један кључ.
-Чега кључ?
-Нема га више, као да ...свашта, нестао је у трену. Чудно!
-Идемо, морамо да пожуримо!
-Чекајте! Ево чујем га опет!
Каже, да, бежимо! Непријатељ се враћа!
-Бежимо!
-Где, Лана, где ћемо?
-Трчите на брод!
И, јесмо, трчали смо колико су нас ноге носиле, само да се склонимо на брод и заштитимо од вируса. Када сам то помислио, паде ми на памет , да смо можда већ сви и заражени.
Можда је вирус напољу? Можда ни они то не знају?!
-Станите!
Где је ,,Ватрени,,?
Где су непријатељски бродови?
Ово ми је све чудно!
-Ледане,  право мислиш!
-Вратимо се, брзо!
Невероватно!
Вратили смо се на место где је био ,,вајтмар,, и, затекли смо чудо.
Нема ,,вајтмара,, а, нема ни трагова да је ту био. Нема ни стена, ни камења, ни ,,Ватреног,,!
-Омаја, илузија и лаж, Вилењаци моји!
-Ждрале?! Одкуда ти?!
-Како си ...како си дошао? Где ти је брод? Ма, нема везе, објаснићеш нам касније.
- Куда журите, Вилењаци?
-Ждрале, наш брод је тамо! Упорно сам му показивао на коју страну да идемо.
-Не журите, брод је изгубљен!
-Како то мислиш, изгубљен?!
-Негде је у СвеМирском бездању, плута, плови у ништавило, и, ко зна где ће стићи.
-Али, како је то могуће?
-Варке и опсене које господаре овим светом, чиниће чуда да вас збуне и окрену против вас самих.
-Људи, хоћу рећи, Вилењаци, шта се овде збива? Мени је све збуњујуће.
-Знам, Нора како ти је, јер, ни ја се боље не осећам.
-Ждрале, реци нам и покажи пут ...
Застао је, Радмило!
-Свако мора на своју страну, Вилењаци!
-Ако се раздвајамо, Ждрале, ослабићемо!
-Лана?! Где ћеш?
Стани, не , не чини то!
И, док смо се сви освестили после, Нориног викања, Лана је већ закорачила у отворен портал.
-Знам где ми је посада и брод!
Наставите даље, пронаћићу вас!

Настала је тишина, неми погледи у правцу где је био отворен портал и, уздаси.
-Где је отишла, то ти сигурно знаш, Ждрале?
-Већ је на ,,Мидгарду,, тражи ,,расковник,, биљку, и, брод. Брод је испод Артња, а ,,расковник,, на Артњу.
-Ледане, Радмило, ја идем по, Меда!
-Нора, није то најбоља идеја. Сама не би смела да...
-Нико није рекао да идем сама!
Кроз смех је то рекла и ,,ускочила,, у отворен пролаз у неки свет.
-Нора!!
-Отишла је, Ледане!
-Ждрале, шта се ово догађа? Како се то изненада отварају портали, и, сваки ,Вилењак зна да је за њега?
-Окрени се, Ледане, и, добићеш одговоре!
Иза мене је отворен пролаз, а, иза се виде јасне слике. Са друге стране видим...
-Ледане, где ћеш?
То је све што је, Радмило стигао да ми каже, јер, после мог пролаза, капија се у трену затворила.

Осећам благу језу, због које размишљам, дали да се окренем и видим свет у ком сам, или, да останем довека овде зурећи у место где је портал био отворен?!

-Само се окрени, Ледане, и, уживај у чаролији коју нам снег даје. Ако останеш , убрзо ћеш постати снешко белић!

Дали ме то уши варају, или, ја чујем, неког мени посебно драгог?!

Наставиће се...

Светлана Рајковић