Tuesday, July 16, 2019

Громовник

Реци било коме нешто о грому и муњи. Неће бити лак задатак поготово што већина не разуме ништа о громовима.

Народ је кроз приче преношене са колена на колено користећи надахнуте песме пробао необјашњиво да сачува и пренесе новом нараштају.

 Десанка Максимовић, наша песникиња и један од стубова културе у Срба је писала родољубиву поезију где је објашњавала оно што је успела да разазна у вишим сферама живота где сваки песник Звезданог Рода иде сваки дан. Неколико песама је посветила Перуну.

 Ко је Перун? Тешко је то рећи данас јер се сећање избрисало. Међутим, гени га чувају. Гени знају ко је он. Сваки Србин када грми осећа радост. Сваки Звездани Србин. То је нешто прастаро, исконско које зове и пева кроз нас.

 Никола Тесла је зван Господарем Муња. Он је Србин који је зборио са њима, преносио њихова знања. Шта су Муње и Громови? Енергија живота. Једна од појавних облика.

 Звездани Род је сматрао Перуна својим братом и родом. Касније њихови нараштаји - звезданим претком и божанством. Перун јесте Бог. Али то је и сваки човек који се уздигне на тај ниво знања, мудрости и моћи. Перун је један од нас. Давно биваше он на овој Земљи као обичан човек.

Достигао је небеске висине и тиме себи обезбедио величанство за сва времена. Њега сматрати паганским словенским божанством је врло оскудна чињеница. Придавати му епитете разне је одлика каснијег незнања људи. Где год је наш род боравио на Земљи, ту је и остала нека слика и прилика и прича о Перуну.

 Ратник. Громовник. Праведник.

 Ипак негде у дубини душе, Звездани Род га воли као свог најрођенијег, као своју крв.

 Зашто?

 Нека свако у себи осети и види. Свако ко је Србин и од Звезданога Рода.


 

                                     Перун


  Небесима пламен бије 
поднебесјем страх сав влада
 кад се чују прав-кочије
 које Перун тера тада. 

Бели Ати сјајни и крилати
 што кроз Нав сад смело ходе 
копита од ватре сјакте  
гласно звони зов слободе.

 Јавом гласи пронесоше  
нова зора свиће рујна 
 Гром и Муња одјекнуше
 и арија сва олујна. 

 А у Праву мирно ходи
 мудре очи пламте бело.
 Стих стихује, ствара - води
 звезда сјајна краси чело. 

 Песмом својом оживљава 
 душе светле и све миле.
Грома речи тешке јесу 
 али су срцу ватре живе. 

 Ој Перуне Сварожићу!
 Мили роде стари мој, 
ево теби живе воде 
 да с' окрепи Србски сој. 

Слава Права - ода света
 Што открива светли кон
 Славимо те Творче свега 
 Љуби тебе Србски Род.


Thursday, July 11, 2019

Лада




Уз Световида, Перуна, Весну и друге, Лада је сачувана у сећању нашег рода као једна од Богиња. Јудеохришћанство је покушало искоренити њих из заједничког сећања рода. Срби у свом суштаству и гену и даље чувају знања.

Лада као и остали су наш Звездани род који је својим знањем постао божанство. Још једну истину треба рећи, кад је већа свест била у народу о нашим Боговима, они су сматрани родом. А што је више знање бледело, тако су и они почели бивати боговима онако како то замишљају незналице или многобошци.

Србин зна да му је то Звездани род а род се не обожава већ воли и поштује.

Ко ће у знању принети жртву Ђеду свом?
Ко ће у знању жртвовати ишта Белој Пчели својој? Баке и Ђедови су наш род који волимо и поштујемо јер знамо. Тако и ова песма данас о Лади говори о томе.





При роду Природа ради на откривању истина...

Лада хладне душе греје да освесте Ладу а хладно да им не буде.

      Ко је Лада ако не одсјај чисте свести у раном                                 јутарњем мирису Липе...