Wednesday, April 21, 2021

Стихије су покренуте

 Час је буке. 


У буци не чујеш себе, чујеш само забуну, нелагоду и хаос. Немаш јасну слику шта се дешава.

У поплави хаоса, човек се пита зашто све ово. Зашто сад се ларма диже, увек је ње било заједно са играчима таме али зашто оволики хаос баш сада? Свет се ускомешао разним болима а изгледа да је тренутак истине из некадашње шале стигао. "Још само и ваздух да наплате..." - доживесмо и то.

Пази како се шалиш... 


У припреми је јавност да се покуша са огромном обманом у вези ванземаљског живота. Ми знамо да он постоји али нико на групном нивоу нема заједничко схватање шта то уопште значи. 


Сви сф филмови и књиге, стрипови и дела су последњих 70 година и више полако припремали садашњу колективну свест на могућност коју није схватала.

Међутим, то се у ствари ради да би се затро траг у нашем заједничком сећању на нашу звездану прошлост. 


Нико нема чврсте доказе о томе јер је много тога уништено ратовима и катастрофама. Много тога је и сакривено од јавности. Фрагмент овде и део онде се понекад појави у народу који сведочи о невероватној прошлости нашег рода. Фреске у Милешеви, житије Краља Милутина и још списа су ти неки делићи које данас имамо поред мноштва надахнутих песама и дела. Постоје живи људи са сећањима на све то. Међутим, самих материјалних доказа скоро да уопште нема а где се и нађу, одмах се војска умеша и забрана да се о томе говори је на снази. 


Оно што видим је да се непријатељ спрема на последњи ударац, цео свет се напрегао. 


Нека свако у себи у својој души изнађе истину и звездане записе. 

Повежи се са својим духом и душом, мани се свега што те од рођења кодира да радиш све - само да душу и дух не слушаш не.


Стихије су покренуте.

Благо које они желе није у технологији, она је скретање пажње. 


Благо си ти пробуђени.





Sunday, April 4, 2021

Песма од векова






 Ах...

Средотоком реке вечне плови једна барка,

носи ковчег прошлости снене.

Самар калпак и сабљу димискију,

пехар сребра дијамантом крашен. 


Небо пева песму од векова 

кад се коло стаде под Гором играти

све су виле сишле са брегова 

заиграле коло са дјевама. 


Незна с' која лепше гласе има

да ли бела вила облакиња, 

да ли сјајна дјева чар србкиња 

а сва чељад мирно стала и у срцу запевала. 


Мисли нижу славу сад до славе.

Негде у долини све су срећне главе

што су мудрост мудру мудро мудровале.

што језиком ватре поведале. 


Мал' је Бреза до обале река

које могу напојит' јунака 

водом својом ретком као сузе

које душе сјајне пред Творцем сад лију. 


Ах...

Средотоком барка плови брже.

Рог говори гласно, коњ у долу рже,

у ковчегу јоште једно благо.

Живот кристал сјакти срцу драго.