Tuesday, January 14, 2020

Звездари



Нечујно, спустио се доле у кут своје куће да мирно и неометано посматра у себе. Речи су му постале као искре које плове по ваздуху око њега. Тих. Дуги тих.
Мислима погледа у себе а потом и ван себе и ту га је она чекала.

Они су заједно од постанка. Више и незнају кад то беше али се нешто у њима живо сећа на то. На време пре времена.

Светови испод су пловили...
Мир је свуда певао док је негде далеко звездана харфа плела своје тонове. Очи које сијају изнад светова магли и мрака а врелином своје љубави топе вечите ледове заборављених светова што тону у тмину.

На једном од њих је остао део велике коцке од кристала који је служио као резонатор вибрација које подстичу живот тог света. Иако део, неки вероваше да и тиме иако малим, могу да искористе тамни да отворе закључане капије међу световима.

Виши ред знања - живи као особа. Има своје поље и памет и глас. Сферу око себе ствара и у њој неприметно даје достојним све шта их тада и ту занима.
Технологија више природе ради на непосредном односу са сваким достојним бићем.

Она улази у њихову свест и они је користе према потреби стварања. Такође је не можеш користити па чак ни опазити уколико ниси и сам на тој разини.

Њих двоје су то добро знали али су ипак решили да провере овај мали део кристала на далеком свету.

Затекли су машине. Непрегледни хоризонт машина спојених у једну целину ради стварања довољно велике интелигенције и самосвести да би се кристал и знања из њега њима отворио.

Сва природа је била уништена. Земља на којој се ово одвијало је спавала сном без снова док су машине очајнички покушавале да узму шта су наумиле.

Машине су донете. Неколико тамних јерарха су имали визију како да неопходну им енергију преузму чак и из самог дела кристала, док су они сами били одсутни - машине су радиле за њих.

Део знања кристала је почео бити декодиран јер су користили заробљене честице високо развијених суштина палих у борби против мрака.  То је био последњи начин да се иоле нешто узме. У том часу су њих двоје стигли неопажено.

Звездари су погледали сцену ужаса.
Машине нису регистровале њихово присуство јер они су ту били својим етеричним телима.

Она је замахнула десном руком и заробљене честице високо развијених суштина одлетеше у етар слободне. Одједном црнило у првом кругу око ње. Милиони машина су престали са радом.

Она је наставила да ослобађа честице и редом су машине престајале са радом.

Он је за то време мотрио звезданим погледом на могуће сукобе. И слетеше две тамне суштине да провере шта је зауставило ток њиховог делања.

Он их је одмах зауставио енергијском опном пре него су напали.
Држао их је тако неко време док је она ослобађала преостале животне честице високо развијених суштина.

У међувремену, још осам тамних јерарха је дошло и јасним бесом нападоше њега.
Он паде од силине удара али издржа још мало.
Већ су га ломили јако и бол је био ужасан.

Још два трена и био би скршен док му она не дође у помоћ и однесе га испред њих.

На последњој разини пре повратка су застали и мислима разговарали и опростили се до неког следећег пута.

Он је поново био у свом телу у куту своје куће.
Уздахнуо је и помислио: "Још један свет спашен касно..."

Мирно је пошао горе. На столу је чекао врч медовине од биља скривене шуме...он га не постави ту.
Само се осмехнуо и видевши брезову кору са три речи и симболом живота

                             》никад није касно《


је знао...да живот се на крају увек пита.
Поглед му је засузио. Купа медовине у ваздух и здравица! Слава теби Оче!

И слика ње која исто то ради на другом свету.

До тих светова нема путева...до оних које наш дух и душа не направе.

Он је изашао напоље и однео две јабуке старој баки доле ниже крај потока где је чувала овце. Она се насмеши од срца њему и рече:
" Дијете, ваља се, благодарим. Ове овце су добре ове године биће пуно вуне и млека."

"Биће Рајна, биће. Како си данас?"

"Добро, како ћу ти бити кад се 'вако бринеш за мене..."

"Како је Ђед?"

"Са кравама отишао, добро је, служе га ноге и даље..."

Он се насмешио...и лаганим кораком отишао низа страну док му је бака Рајна махала...
Ипак између звездарења и свега, требало је покосити свежу траву за зиму.

Он то радо учини, гледајући Њу очима духа како управо везе златним нитима ћилим за предворје храма на свету који јутром сија бојама свог Љубичастог Сунца.

Негде у долини је Славуј певао док је ветар објашњавао јутрошњи подвиг њих двоје...
Живот се брани на свим својим границама...


"Дар дарује звезда роду свом
Звездари су били ту и донели бели гром
Муњу сјајну да сад небо вагре
И сушт живу искру прве ватре."


Friday, December 27, 2019

Негде ван двора


Када се духом и суштином виде несхватљиве ствари, онда се стихом преносе у Јаву да би свако ко чује или прочита, схватио несхватљиво.

Ово је песма Душице Милосављевић коју је написала после живе визије у једном трену.


Лепота и ванвременско казивање преносе шта се дешава сада и ко долази у помоћ Роду.








Негде ван двора

Виђао си изван постојања неке друге душе.
Једним мисаоним скоком у пространства многа
оваплотиш се искром својом 
беличасто златно у трену се створи
сви дарови бића твога
око тебе Сунце гори!

А песма те увек води 
у пространства невидљива
где год станеш у теби  је
она која вечно сија!



Сила Права, све што ствара
и уз тебе бића светла 
вед јелен ти леђа чува
мач од руна о појасу
стреле светла из твог бића
покрећу се у твом гласу!



А Сунце ти срцем сија,
на све сфере постојања
све је живо и истина
када душа свој дух сања!

Saturday, December 21, 2019

Заборави али не заборави!



Заборави...

Заборави су део тебе јер их онда откриваш изнова и изнова као дете беле лептире ујутру кад Сунце пева...

Заборави...

Заборави тугу и скочи у море среће али не заборави да туга те убити неће.
Већ светлост једну на пут златоправа баца...

Сети се...

Сети се милине кад те мајка грлила и љубила без краја... како је топлина мека њеног нежног загрљаја...

Сети се...

Сети се да си златне бисере пуне белине живота оставио ама баш свуд...
Да тиме си посејао свој небески свод.

Знај...

Знај да ништа не знаш све док ум умује о знању а душа мирно чека на ред.
Онда гле - вртлог свете енергије!

Знај...

Дух је оно што јеси и душа...
А она немирно мирно савршено црта белим пером вечито ко си.

Јер данас сам причао са ветром 
И он ми рече како једно малено лице се мршти 
јер боли га јуче а гледа у сутра док сада...
сада протиче као река у даљини...

И поскочи перо те удари чело,
око пусти сузу две...
Прострујаше телом вечите истине,
како се бивало и како и биће.

Гле! 

Јутро Сварога свиће!
Добро, да ли је његово или не
остави људима да брину о томе..
Златоправ је твој пред босим ти стопалима...

Умрљаним зеленом док си ходио травом далеких земаља света који се буди.

Трк! 

Неће више осванути дан мрк!
Већ само јутра божије деце...
Вагрена љубављу живота...


Thursday, December 12, 2019

Лепота


Ако ниси никада а ти крени управо сада! Да осетиш како весла твој дух кроз Етар живота. Како стих те носи ван времена - где станује лепота...






Да ли се сећаш како звезде певају?
Нема знаних речи но стихова 
који те носе и заједно сневају 
далеко, далеко до највиших висова.

А ти стојиш на видин-стени, 
мисли се роје као кад море пени...
Стапају се армоније и боје.
Заједно - душа, дух и срце твоје.

Можда је ехо старих дана ту
игра луче бића свих што творе
носе собом наду и утеху, 
са суштом прав-а живо зборе.

А теби вид све даље граби,
кроз време и поља свести у слави. 
Гле како полако постаје вед...
док душа и дух иду у недоглед.

Ах...

Једно смо.
Али свако је искра своја.
Једно а личностима нема броја...

Дух је твој и душа моја
и душа моја је дух твој 
а песма се не боји већ само роји рој
живоватрених јаровагрених звезда Живота...

Лепота!
Лепота...






Thursday, November 21, 2019

Знање и моћ






Знање = моћ.
Човек у тишини прилази стубу и мрмља тихо. У рукама дарови његовом божанству. Тихо их оставља у подножју стуба, остаје неко време ту, погледа мало у небо и окрет нагли. Одлазак кући.

 Човек у тишини прилази слици и мрмља тихо. У рукама дарови његовом божанству. Тихо их оставља у подножју слике, остаје неко време ту, погледа на горе и поред нагли. Одлазак кући. Обојица раде исто. Обојица мисле да се моле божанству или Богу или богу. Мирно годинама све ово понављају у нади да ће се нешто десити, што траже. Ништа се не дешава. Деценијама. На крају њиховог телесног живота они одлазе са овог света разочарани или у најмању руку празни. А тако су покушавали дуго...тако су ревносно веровали и даровали. Молили и молили се. Ишли у храмове што под небом што од камена. Целе породице васпитавали у оквиру својих веровања. И... Ништа.

 Поврх свега што су урадили и огромног труда исказаног они нису имали најважније - знање. Знање о томе шта то они уопште раде. Шта се дешава иза свега тога, зашто и како. Знање је моћ. Моћ која даје снагу да се води смисаон живот, да се своја стаза ствара и доживљава све. Моћ која обогаћује сва искуства и на крају дарива слободу. Та моћ је углавном међу скоро свима нестала. Заборављена. Знање је испарило као вода. И оно није нестало заувек него баш као што вода мења своју природу или агрегатно стање тако и знање није нестало већ отишло даље.

 Када у нешто верујеш, ти онда не знаш. Сама реч вера има дубоко значење просветљеног знања али се временом претворило у заслепљујуће понашање. Како би модерним језиком рекли "репетитивно понашање". Изнова и изнова се понављају речи, понашање, ритуали... Али знања нема. То је кључ разумевања како делује обмана.

Манипулација или руковање свешћу је присутна од када је настао живот јер увек су неки облици живота смишљали нове начине манипулације другима ради остварења сопствених замисли. Обмана је опасан рад. Опасна ствар. На крају обмањивач увек губи али са собом може повући многе у понор. Свест и савест и њихов развитак је једини лек против пута обмане. Пут обмане је примамљив јер обећава и чак даје резултате. Само, шта после са тим резултатима?

Већина постаје тамна и иде ка злу и зверству. Религија је обмана. Она меша у свом наступу истину са неистином и добија резултат. Она користи егрегор великог броја чланова да врши притисак на друге ради остваривања својих циљева. Циљеви су врло једноставни, контрола ума људи јер ако се зна шта људски мозак производи а то је најфинија енергија Торзионих поља, онда се увиђа да је религија оруђе и начин доласка контролисаног до огромних количина енергије од људи.

 Религија као таква је програм или наредба. Смишљена тамним суштинама ради обезбеђења иоле какве енергије њима самима јер они нису телесна бића. Њихов једини циљ је преживљавање јер својим одлукама и изборима су се одвојили од вечног извора живота и њима је неопходан нов извор. А то је свако биће које може да ту једину храну њима да. Они користе све могуће начине, технологије и остало да би имали извор ове енергије. Не помаже им ни Сунчева, ни електро енергија, ни плазма, ни нуклеарна... само и искључиво ова коју производи човек и његова душа, дух и тело.

 Знање је моћ. Моћ покреће. Ако се молиш дрвеном кипу или слици, статуи, икони или коме год, ти дајеш део своје енергије њима а шта мислиш ко дође да покупи кајмак?

 Наши преци, светле суштине на највишем нивоу апсолутно немају потребе да им било ко приноси жртве ичега. Нити им тако можеш прићи. Даривајући им храну не помаже јер размисли где су они сада...у подручју духова. Духови и душе не једу храну као људи. У источној Србији се чак прецима приноси жртва у виду овна или слично ако њихови потомци следе одређене Влашке обреде или црну магију. Мислиш ли да некој души треба тај ован? Не.

 Са друге стране енергија те животиње је храна некоме другом. Оно што наши преци би волели да виде је љубав у нашем срцу према њима и то њих греје условно речено. Чиста мисао на њих и љубав према њима, захвалност.

 Једна суштина као Лада или Перун немају ама баш никакве потребе за тим горе описаним јер они су на још већим разинама постојања и непосредно су повезани са извором живота. Док је знање било присутно раније, ми смо директно са њима разговарали и гледали их. Огромна је разлика. Лицем у лице и умом у ум, пренос знања и свега што човек има у себи као дар и обрнуто.

 Молитва је исто свестан начин одавања енергије некоме. Коме? Ти мислиш на Бога или на претка али Богу и претку та молитва ама баш ништа не значи. Оно што значи је свест. Свест о томе шта бираш и зашто. Шта мислиш, говориш и радиш. Црква и остали храмови свих религија су фабрике које скупљају енергију и шаљу даље. Коме? Богу, Христу, Перуну, Сварогу, Алаху?

 Богу не треба нити Христу ништа од тебе. Светла суштина коју зову Христом је толико изнад свега о чему говоре Хришћани. Они не знају. Зашто? Зато што се знање учи а религије не уче.

Оне поробљавају. Цркве и џамије и остале религиозне испоставе не преносе знање. Такође је и поплава нових родноверних покушаја да се од тога направи религија. Исти калуп и иста енергија или тамна суштина иза.

 Ако је по предању Перун бог грома, шта ће једном богу грома кип који подсећа на фалус у ерекцији? Да прикаже моћ? Да покаже сексуалну моћ стварања? Да ли ће Перун можда бити забављен неким ритуалима играња око ватре или приношења неких жртава испод тог тотема? Да ли ће светла суштина Велес да буде богзнакако благонаклона ако му се принесу дарови или слично? Хоће ли Весна, Жива, Лада и Тара да буду одједном ту на помоћи некоме ако тај неко сад креће ритуалима да се нада нечему? Не.

 Знање је моћ а моћ покреће. Временом како је знање бледело, човек се све више приклањао ритуалним понављањима светковина и жртава. Док раније ако би био храм посвећен неком вишем бићу, суштина је била у скупљању енергије ради изградње друштва и појединца, прецизније речено, храмови су били школе знања баратања са живим енергијама планете ради развоја живота. Тако и такозвана божанства су биле светле суштине на космичком ступњу развоја. Када су са њима живели и размењивали знања, људи им се нису обраћали са страхопоштовањем већ са поштовањем и дубоком љубављу. Молитва није постојала.

 Зашто би?

 Замисли сада рецимо сцену чак и из Новог Завета где Христови ученици нешто причају са њим. Да ли је ико икада нашао место написано где се они њему моле? Не. Они са њим разговарају. Чак и у фабрикованој Библији се овај детаљ није променио а опет, нико то не види... Програм или наредба поробљивача је јак.

 Када данас у срцу и мислима принесеш дар прецима у виду чистих мисли, сећања живих на њих, помена у љубави, радости и миру, они су радосни тамо негде у другој димензији постојања где сада јесу. Размисли здравим разумом који имаш. Хришћанске религије су уздигле молитву на ниво мантре понављања уз наду да ће да се деси нешто. Молитве свецима, понављања оченаша или код католика њихових молитви... Молитве арханђелима и анђелима...Богу, Христу...

 Где је свест? Где је чиста мисао? Да ли ће Арханђел Михајло да ти испуни жељу, слуша наредбу или ко зна шта већ? Или можда он као светла суштина има своје виђење како иде живот?

 Замисли твоје дете од неколико година како хоће нешто од тебе и не пита те директно лицем у лице него почиње да баје, да моли, да понавља ритуале неке њему знане да рецимо добије нешто. Шта ћеш урадити? Па прво ћеш се насмејати и одмах се обратити детету са јасним питањем шта жели? Обично дете одговори здраворазумски али ако би и даље наставило са предходним понашањем, ти као родитељ би се забринуо да није нешто са њим. Да није можда болестан или ментално оболео.


 Како ли се осећа нека светла суштина, шта мислиш, када примети да се овако понашаш? Шта мислиш, да ли Бог седи на некој столици теби на вољу и дугме и испуњава жеље као Божић Бата? Или можда Христ нема паметнија посла и ето чека малог Јову и малу Зору да му се помоле и сад ће он часком то да испуни. Немојмо се заваравати оваквим малоумним поставкама како ради или дела виша стварност.

Зашто малоумним? Зато што и сама реч малоумност означава да се ум скоро уопште не користи.

 Знање је моћ. Србин који је у знању је у моћи.

Моћи стварања и управљања стихијама. Србија је сада на прекретници више праваца. Вековима се чека на ово. Све је у рукама свесних Срба, Звезданог Рода. Знање је моћ а моћ ствара пут. Пут може бити пут Златоправа али и други пут. Најмудрије је изабрати оно што душа јесте и дух, пут Златоправа и развоја ка светлим ступњевима постојања.

 Планирање догађаја је задатак оних који знају.

Оних који виде могућности одређеног исхода. Да би створио пут пред собом ти користи моћ. Моћ није моћ рушења већ код који покреће силе невидљиве које покрећу све око тебе да би се остварило оно шта си заповедио.

ЗапоВЕДИ.

 Донеси одлуку. Али мудро пази шта видиш да би знао да ли је то вид или Вед. Стварај како мислиш да је најбоље и Земља ће дати и све око тебе такође и све ће се постројити ради извршења твоје воље али никада немој да силиш, јер су енергије стварања јако осетљиве на силу и лако те могу прегазити и разложити на ситне комаде, те послати твоју суштину извору живота на прераду...

 Наш живот је развој ка томе да будемо на разини где јесу они које ми називамо светлим суштинама. Није идеја родитеља да веже дете за себе и тиме створи осакаћено биће. Мисао и водиља је да дете постане свесно и разумно биће и развој свој уздигне на још већу слику и разину.

 Развој иде знањем а знање је моћ. Ако требаш кад кад да уништиш нешто или покренеш стихије Ере, учини то. Не оклевај. Али чини то знањем а знање је моћ.

 Тесла је био громовник на делу. Он је причао са светлим суштинама, стварао муње и чуда. Он је Перуна лично знао у његовом правом облику незнаном незналицама, такође и Бога као извор живота а не смишљено биће преко религија.

 Никола је истински стварао и разговарао са муњама и громовима на Србском језику по сопственој изјави. Никола је управљао стихијама и зато све што је оставио у виду проналазака и патената је заштићено самим њим јер није дао до краја све детаље да би спречио злоупотребе. Иако му отац беше православни свештеник, мислиш ли да је Никола икад радио те ритуале и мантре као његов отац?

Да ли је Никола хтео да буде свештеник и тиме да добије лажни статус великог? Не, он је Милутину рекао тешко болестан да му је једини пут овај који му душа иште. Милутин је срећом имао зрно мудрости да препозна.

 Никола је директно ишао Громовнику, онда затим извору живота за своје спознаје. Да није можда Тесла палио жртву пред кипом? Да није можда љубио иконе и целивао цркву као други? Не.

Тесла је знао.

Није осуђивао јер они који знају они стварају. Тесла је деловао по знању. Он је живи Ведач јер је припоВЕДАЧ виших светова. Тесла је знао знање а знање...знање је моћ...




Saturday, November 9, 2019

Када вид постане вед




Постоји божански редослед отварања знања.
Виши разум се открива у нама и благодат је када се то препозна. Реч опреза, не сили! Не покушај да отмеш, јер је разум вишег реда устројен против свих које мисле да могу отети знање. 

Као што човек не освоји никад но доби женско срце на длан само љубављу, тако и више сфере се отворе најтананијом а најјачом моћи - чистотом срца. 

Мудрост је знати колико не знаш - да би знао колико си мудар.
Ти ниси оно што мислиш да јеси и јеси оно што мислиш да ниси и да би знао управљати моћи која покреће сфере живота, да би знао ко си и где си - воли, воли и види шта ће да се деси.







Тон...
Звук првоте, ехо eха.
Прва сфера.

Изван сфера живота ничега нема
осим игре, осим светла
које плеше и радосно сија.

У тами је светло 
које покреће све што јесте и што бива
све што постаће свето.

Застани.
Очи не виде али дух види
да таме нема сред свега што јесте.

Извор који светли невидљиво 
музику сфера ствара
и нове светове човеку отвара.

Слепи и даље гледе...
Очи посматрају део целине.
Видећи - они знају да виде. 

Мисао у ум а ум у реч.
Реч у око а око у вид.
Вид у свест која обара стид...

И онда када вид постане вед,
када се сложи стих у след 
тада тама постане сјај.

Музика смисао добија
реч песма постаје, 
живот се развија.

И онда негде сред Звезданог поља 
где расту сфере живота све
угледаш једну која је твоја...

Ван времена...
Ван простора а усред ватри живота
гледа те нежно она...

И тако...
Армонија Ара Ари 
Аси весело Асују...

Жар птица веселица 
лети кроз време и сне.
Осветљава све што стигне.

Па и тебе док жив сновима ходиш 
сред ливаде и мириса 
И цветова јарких вагри...

Ту те сећа мисао прва
ко си био и ко бићеш.
Вазда ствараш и створићеш.







Saturday, November 2, 2019

Ти!

Када реч коју знаш из духа - одјекне
ти спреман буди.

Време се кади мрким изразима ал` не мари!

Живот чека на тебе и на твоју моћ у крви.
Није Арион светла залуд слао кад је јутро донело наду...

По истеку записаног времена чекања, подигни мач светла и ведања.

Ти! Теби говорим и истину зборим.

Бели плам ти игра у срцу јер зна!
Дође час усуда!

Ожежи!

Спали ал` не мрзи.
Огреј, надахни...воли.

Песмостих и звездопис-пробуди свете нити.
Сети се како је ватра живота бити!