Tuesday, October 22, 2024

Тајна Небеског Србина

 Тајна Небеског Србина 


Постоје светови разни али ако бисмо ишли ка поједностављењу - постоје само два света. Материјални и Духовни. Из та два се шире многе гране и богатство живота се развија несазнатљиво. 


Дрво живота као пра слика разгранатих светова и сфера носи ту поруку - ако окусиш плод његов, ти онда вечно живиш. Истини за вољу, ти живиш вечно и да не окусиш плод, једино што те свест твоја не осветљава увек на прелазима између димензија или разина постојања. Окусити плод дрвета живота је имати свест увек. Живети истовремено у два света. Свет Духа је свет светла. Свет позитивне енергије али и негативне. Негативна је поларизација, баш као и позитивна. Оно што чини разлику је да онај ко барата енергијама мора остати недодирљив њима, остати онај који управља а не онај којим управљају енергије.


Небеса увек зову. Њихова песма никада не престаје и зов је њен тихи тајносани пој кроз сва наша бивства што кроз тело и тела, што кроз Дух и разине без краја. 

Небеска Србија је једина отаџбина Србинова. То је дом у Духу и свим његовим сјајним местима, градовима, планетама и пространствима.


Онај који живи у два света истовремено - је освешћен човек. Нису сви они који носе име Србиново - Срби. Име је тренутна титула кроз свет материје. Истинско право име је записано у искри сваке душе. Оно се открива теби онда када си спреман. 


Ко може све то да види?

Небески Србин.


Све-То-Вид


Видов дан је и даље свети празник у Срба. Иако му данас додељују разне епитете, његова истина је посве једноставна. Стога и недостижна онима који нису способни бити једноставни а тиме и савршени. Они могу да воле, виде и буду. Они тиме постају Све-То-Види или они које све то виде и живе.


Храм Световидов на острву Рујан који је срушен, (данашња Немачка) је представљао то. Оду Небеском Србину. 


Споменик или живу слику шта сваки Србин може да постане ако постане. А ако постане такав да види у два света истовремено, он постаје онај који Све То Види - Световид. 


Оваплоћени Бог. 



Обожавање таквог Србина је погрешно. Он као такав нипошто не тражи обожавање јер тада зна ко је и шта је и ко су и шта су сви остали. Не требају му жртве и храмови нити све што људи замишљају да њему треба. Њему тада не треба ништа јер он тада живи божанско. А када га живи, кроз њега протиче река Љубави - чистог светла која сама поји свој род.


Сваки освешћени Србин је живо божанство и мала слика Творца самог Живота.


Сваки Србин који Види је Небески Род.







Sunday, September 15, 2024

Дама и Краљ

 



Шах је једна ван временска тактичка игра. Размишља се унапред и вага пре потеза па се опет погреши често. Некада све иде сјајно и надигравају се два ума и онда повучеш јефтин потез и све ти се сруши као кула од карата.


Свет битише на исти начин. Сцена је ту, фигуре такође и на крају два играча.
Они су ти који вуку потезе. Светске силе су пиони. Неке од њих су Ловци или Коњаници, неке тешка Артиљерија, има само један краљевски пар.

Краљ и Краљица на обе стране.

Пиони се први жртвују али могу и да преокрену партију и да на крају постану јако моћни у виду нове Краљице. Ретко додуше. Остале фигуре имају своју снагу. Краљица је та која има највише моћи...али само на табли. Краљ је последња фигура и свим силама се брани. Лично он не може пуно а без њега се губи игра.

Ипак, сви они заједно без обзира колико су моћни и да ли су Бели или Црни, су само фигуре у рукама два играча који нису лично на сцени и никада се не виде али вуку све потезе, међусобно на свакакве начине разговарају а тога уопште нису свесне фигуре на табли. Оне се вуку како ова два играча желе.

Међутим, изнад играча је њихово поље мисли из кога црпу идеје, решења и помоћ.

Стога, ко је стварни играч а ко изнад свега?

Ко је председник неке државе?
Ко је министар?
Ко је војска а ко Краљ и Краљица?

Геоинжењеринг - потез једног од играча. Рудник Литијума? Повучен стратешки потез. Од кога? Црних, Белих или њихових Господара?

Рат у Украјини, Израелу, ко зна где?

Ловац Г6.

Мешање раса силом? Социјални програми и гурање свега и свачега?

Скакач Ф8.

Све што се дешава на Земљи је неки потез једне екипе или друге а по наредби Играча.

Ко даје мисли Играчима да вуку потезе?

Они који су прави Играчи који познајући свест и енергије живота, одлучују где ће развитак ићи. Да ли ће Дрво Живота поново израсти на површини Земље и бити дано свима или само онима којима треба. Некада се не види крај али онај Прави Играч зна да долази 17ти потез који уклања све препреке и омогућава незамисливо.

Не пита се о ничему ни пион, ни топ ни ловац, ни Краљ а ни Краљица. Ни Бели ни Црни. Не питају се ни следећи ниво - невидљиви играчи који вуку конце.

Једини ко се увек пита је Прави Играч.
Онај који влада пољем мисли и енергија који над-силом одлучи коју ће идеју и смисао омогућити једном од невидљивих играча а да би они помислили да је то њихова идеја.

Нема у овоме добра и зла. Нема на том нивоу где је Прави Играч или Играчи.

Љубав као сила живота је оно што покреће Праве Играче. Она је толико незамисливо изнад схватања нижих предела свести да је често па скоро и увек они препознају као јако светло и ватру.

Како другачије и да се опише та моћ која надвладава разум човека?

А она је само стих
вечна кап росе живота
На уснама којих нема сем у Светлу
На грудима којих нема сем у Огњу...

Пламен величанства.
Огањ неугасли што је изнад свега.

Tuesday, August 27, 2024

Савет Неба

 Ако ли ћеш у духу сејати,

тада ће ти око Бога и видети 


Ако ли ћеш силу уздизати, 

тада јутра за те бити неће.


Два су свата зором дошли тихо.

Ходило се тамо амо...

Два су стуба насред рађевине.

Да ли сјаје сами посред себе? 

Да ли Сунце жив пламеном греје?

Јесу л' дошли с'нама војевати, 

живу србску крвцу проливати?

Ил' су ради чути тихе стихе,

који души јесу мелем свети.


Ако ли ћеш беседит' лепоти,

а ти спреми духовних дуката,

да откупиш оно мало себе

што разнеше сви шакали рата.


Небу ли ћеш прићи празних руку,

те молити стиха пресветога?

Небу ли би срцем затвореним 

да сачуваш себе од страхота?


Ако ли ћеш победити зала

што их има више него људи,

ако треба теби небескога жара

што распали снагу посред груди, 

а ти срцу свом пробеседи:

"Што си срце сакрило одаје

у којима искру чуваш живу,

пред Духом се сакрити не може-

нити мисли нити сваку силу".


Ако ли ћеш зору дочекати,

сјајну Зору живодајна Сунца,

а ти посред себе се пробуди. 

Слушај гласе искре светог срца.


Само онај који Искру воли

Може јасно свуда да постоји.










Wednesday, August 14, 2024

Ако си...

 



Ако ромориш Ветру не изненади се!

Када ти речи буду као ехо у нечијем срцу све.


Ако си рођен Духом, и ходиш и тамо где Анђели не смеју ходати, не. 


Од Свевишњег вољен си, не бој се.

У Дух сеј смело

да би се у вечности пожњело...


Само воли и не бој се.







Tuesday, June 25, 2024

Туђа сећања




Идеш путем тако, кроз векове, обрисе сећања, замагљене прозоре некадашњих искустава које више нико сем Бога и не зна. Ни ти. Некада неке искре које су нас грејале тада, одвећ лако сада греју нешто друго. 


Можда су то оне и са нама тако некада радиле. Као послате пчеле из Рајске баште да дају мед путнику намернику из вечности у вечност. Из пролазности у пролазност. Дале и отишле...неком другом у потреби према Божјој промисли. 


Тако би и сећања можда била донета да као хладна вода жедноме донесу утехе, наде и смираја. Заборав не лечи. Само одложи суочавање са истином а тада те она попут пламена испитује и ништа јој не измиче. 


Помири се са њом и једно буди пре него на суд дођеш у дворе ван времена. Она је бела пчела Свевишњег и носач пламена.

Ко је родом од Духа Светога са њом пева песме вечне и дође до тајни свих звезданих чертога. 


То нисам био ја који мислим да јесам гледајући у сећање. Туђе неко време, доба и...ја. Ја нисам Ја а и јесам. Час јесам, час нисам, као удах између невидљивих светова. 


Кроз бол која не умире кроз све векове и појаве, осећам душом све што било је. 

Нема онога што нисам јер то је све моје сећање. Туђа - је мисао да ме одведе на пут без повратка где омаја царује световима безнађа. 


Туђа су њена сећања које попут јајета кукавице свима подмеће. Да приче буду њене а не врлих дјева и див јунака кроз све светове и пуно њихових огранака. 


Јер искра која жишти сред мене, она која је део Творца без сене, која живи сред плама што не гасне - она је која ми говори чујно нечујно њене ведре гласе. Због ње сам жив кроз стотине светова и небројено живота, увек Ја. 


Видим те. Осећам. Знам.


Friday, June 14, 2024

Свети Огањ

 






Сви желе светло. Сви се поје светлом а не размишљају о томе, сем оних који знају.

Они који знају о чему се ради се деле у два табора. Тама и Светло. 

Чак и најцрњи се хране светлом јер без њега нема живота. 

А опет, малко светла појачаног може очистити и најстарију таму негде око срца чувану...






Љуби ближњег свог ко самог себе.

Љуби да би видео ватра где огњи.

Не чекај да ближњи љуби тебе,

хитај ка звуку што светло звони.


У почетку је била реч,

први тон што ствара.

Са њом бише и остали звуци! 

Музика сфера изби из недара.


Оштро 

Тихо 

Моћно

Лако 


Ако си икад гледао прсте,

који жицама харфе музику везу,

видео јеси како лепота

прави живота савршену везу. 


За искром што живот значи жуде сви.

За ватрама што неугасло горе,

за белом белином живога злата,

за сјајном силимом јачом од море.


Ал' искру живота нико не ухвати!

Нити снагом нит' оруђем, 

нити вештим мислима од века.

Вазда близу вазда ван човека. 


А опет сред срца у недрима бије.

Пламен тај што се вечно вије.

Њега храни Свевишњега вед 

и попева једна заповед. 


Воли, воли.

Ништа друго не постоји.






Saturday, May 25, 2024

Вечност ромори

 Сред времена када људи нападају Човека, питам се колико људи сматра да су достојни имена Човек?

Са друге стране, Човек ће бити Човек увек, то му је природа дала као Божијем сину.




Искра



Када душа песмом збори,
она теби сва ромори.
Сваку тајну несањану,
сваку жишку упаљену. 

Свако чело дигло веђе 
да би звезда жива посред њега 
утолила жеђ духом тајносаним 
који бићу јесте све. 

А ти песмо моја живодарна
сад не часи нити таји
него свако чедо Божје
посвети га нека сјаји. 

Јер шта има сред овога света бијела 
где сад бива мисао о узвишеном?
Дал' је тама све што јесте?
Или пак је плам тај који одређује... 

У почетку беше Реч.
И њом се оваплоти све.
Постала је Човек сјајни
радо сав је обожио Свет. 

Мрачне помисли остављам тами.
Светле мисли дух мој мами.
Ка небу ми хрли душа,
музиком свера она мене куша... 

Да никада а можда ни тада,
са ума не сметнем,
ниско да поклекнем - 
Љубав је пламен величанства. 

Извор у коме се купа
свака суштина што од Бога дође.
Да каљуга залепљена набацана 
нестане и тихо прође... 

Само једна.
Вредна.
Права.
Искра која живот да... 

Посред Нава, 
усред Јава.
На сред Права. 

Чујни нечујни глас збори...
Чекам те, хајде. 

Вечност ромори.