Wednesday, March 13, 2024

Небески Народ

 





Небески народ



Срби су небески народ. Знамо. Чули смо. Међутим које је право значење ове истине, ове максиме која стоји подржана Богом?

Нас уопште не занима шта мисле о нама други који не разумеју. Разум је Рас Ум. Раз као разина, посебно подручје, ниво, битисање душе сваког правог Србина. 

Ко се спрда са овим и не зна у својој муци шта чини.  Србина не занима ко хоће да му умањи звање. Ако ти је Небо дало печат и звање, ко може да ти то оспори?

Зар ће лажна елита моћи то?
Неуки духовни просјаци и кријумчари светла?

Не.

Небески народ то зна у свом срцу а оно је на небу код Бога. Изнад религије, нација, држава и којекаквих система знања. Највише знање је Божије. Оно ствара лако. Песма и стих. Наука је у повоју пред овом моћи. Наука оних који мисле да знају а нису свесни своје несвести.

Небески Срби имају само једног Цара - Бога. Сви остали су испод по важности и титулама. Србин одмах душом и духом непогрешиво препозна ко стоји испред њега са некаквом тврдњом. Ако је од Бога послан, Србин ће то препознати и примити срцу свом.
Ако ли није, Србин ће га одбацити јер се дрско ставља изнад Цара - Бога.

Сваки осветљени и освешћени Србин је по знању и титули и природи изнад сваког светског или Космичког Управитеља како год да се називао.

Небеско у Србину му то даје за право.
Ако ли нема небескога у себи, Србин пада. Њега развлачи свака будала, непријатељ и зликовац.

Када видиш Небеског Србина ти стани мирно. Испоштуј искру у њему и њој - знај да то Бог у њима светли.

Ни у црном лудилу се немој никад поспрдно према Србину Небеском јер Небо никада не заборавља. У милости или немилости биваш тада, кроз сва покољења. Ти и не знаш колико светова има и њихових нивоа, не знаш где све постојиш и биваш али ако на било ком нивоу покушаш да унизиш Небо у Србину, огњем ће се забележити у потку Времена. Све што дође у додир са тобом или је твоје ће страдати или бити додирнуто Светим Огњем.

Бог те једини може спасити.

Ако у себи пронађеш љубав и поштовање.

А Србин те неће казнити. Не. Само ће те погледати...а кроз њега Очи Божије севају.

Зато Србине, ако ниси осетио Небо у себи још, стани. Упитај своје срце зашто је то тако. Бога душом призови. Нека ти Огањ свети ватре духа распали. 

Стани и на страшном месту постоји.

Светло у нама пише своје песме 
стога ми стојимо и тамо где се не сме!

Monday, February 26, 2024

На раскршћу

У космичком смислу време не постоји али и постоји. Битно је одакле гледаш и где јеси. На Земљи неколико десетина година делује пуно. А то је трен звездани негде тамо.

Ипак оно што осећамо - боји вечност. 

Пролазимо ових деценија кроз промене свега око и у себи. Ако слушамо глас душе сред себе, нећемо погрешити на раскршћу живота.





Не зовите ме, на раскршћу сам.

Стојиш на путу путева - на сокаку јучерашњег обећања што лако одзвања.

Можда су ти капци тешки после бурних дана...јер ноћи ионако више нема.


Све се стопи у један низ дела и речи и црних поема...

што раздиру лако потку времена.


Или бар тако мисле они што знају мрачно да поје...

Забораве да се и њихове мисли роје

и да видне су онима чије очи не спавају.


Хоћеш ли право?


Ако ли не знаш - одлука неће чекати.

На тебе ће бесни пас таме први јурнути.

Звер поста свака лепа мисао

да слободе лиши свесну децу Творца.


Авај!


Нема им спаса...


Деци Творца? 

Не! 

Њима је благослов место снова дат,

да сјајно плове небом и трају лучом и јаром живота. 


Иза - остају сви они што дремају сред часа усуда.


Не зови ме.

На раскршћу стојим.

У себи вечности светла бројим,

иако им се не види крај.


Хтео или не, био вољан да живиш ил' мреш - све ЈЕДНО је. 


Ево га иде! Ветар што носи живота сјај.

Једра набрекла ми, одох!


А ти...

Усуди се. Буди. Знај.








Sunday, February 18, 2024

Стратешка игра моћи - 5 део - Проблем енергије и њеног губитка

 Енергија. 


Основа свега у свеколиком постојању. Она је покретач. За њу се осваја, бори, живи. Енергија је главни узрок напретка или пада цивилизације, појединца и планете. Када је нема довољно, онда спирала догађаја иде на доле.

У великој стратешкој игри моћи чији је овај текст пети део, показано je да је то једна незамисливо велика спирала или овојница где се дешава скоро све у Универзуму. Неке силе вас вуку на доле а неке вас уздижу и сви имају своје мотиве зашто.

Такође - не може се избећи ова игра моћи јер силе које је воде су незамисливо велике и јаке Космичког типа где је ова планета једна од позорница. 

Енергија је покретачка сила. Људи се боре за енергију и то покреће живот. Борба за енергију. Да би се преживела зима, потребно је грејање а оно је или фосилног типа или електрично или на природне материјале. Једно је заједничко - то је спаљивање одређених материјала да би се добио потисак, топлота. 

Сунчева енергија је незнатно коришћена јер не постоји технологија у јавној сфери да је сакупи, ускладишти и преноси у потребном обиму. Такође постоји енергија ротације Земље која је неисцрпна - неискоришћено.

Енергија плиме и осеке - неискоришћено.

Ветра, топлих вода, унутрашњости Земље - неискоришћено. 

Такође у различитим деловима атмосфере се јављају енормна електрична пражњења, ништа. Енергија плазме, гаса, нуклеарна - минимално искоришћавање. 

Шта је заједничко свему овоме? Недостатак свести о покретању енергија и раду да се искористе првенствено због похлепе оних који су власници технологија за сакупљање или производњу енергија неких.

Узрок је болест ума под космичким паразитима свести, који не дозвољавају људима што имају неку моћ у рукама - да делују здраворазумно. Шта спречава владе, привреднике и моћнике да се енергија боље сакупља и распоређује? 

Профит, жеља за контролом и комплекси више вредности. 

Међутим, све то на страну, већ сам писао о једној посебној врсти енергије која нема цену у Универзуму. То је енергија душе и духа Човека. 

Она је чиста стваралачка енергија. Неугасла. Долази од Творца или Извора Живота. Сваки је човек има иначе не би могао да живи. 

Енергија душе се не купује, не продаје нити се ставља у мамашине. Она је предмет пожуде сила које су својим деловањем од себе начинили Космичке Паразите. Они су својим деловањем спустили ниво свести коју су изворно имали и прво што су осетили је губитак те своје душевне енергије. Пошто ништа друго не може да их покрене или сачува од уништења, они желе, жуде и гладују за Енергијом Душе Човека. 

Они ће све урадити у Свемиру да дођу до ње. Њих не занима новац, технологије, све што постоји свуда, до само те чисте енергије. Њима је она једини фокус, као Вампиру крв људска. Они су покретачи свих врста хаоса у Свемиру и на Земљи јер тада је жетва те енергије душе велика.

Сама та представа о Вампирима говори пуно. Паразит у облику људском, некад био жив. Сада га одржава једино крв у којој је живот. Али пошто је он нема, он мора да је отме другом. Своје жртве полако једе, полако им сише крв да би што дуже трајало. Некада је и алав и одмах посише све и жртва умре. Он може и да зарази жртву па и она постане Вампир -  ходајући мртвац и паразит.

Сунце га убија. Живот светло и ватра живота. Ко се Сунца крије, боље да га није. Та сјајна пословица коју је смислио Србин Човек у заборављеном времену казује све. 

Већ сам писао о овој теми али је одлично да се подсетимо јер у Великој Стратешкој Игри Моћи разни светови и појаве су ту. Неке и нису најлепше али се морају проћи. Ако се не увиди да је основни узрок свих сукоба енергија као  вазда присутна појава у разним видовима - постаће се храна некоме на великој спирали живота.

Зашто је то сада битно? Налазимо се у једном пресудном космичком моменту, трену и добу када се ближе неки расплети и када се одаје огромна енергија душа.


Никад доста знања јер једног дана ваља се да се засади Ђурђевак на Антарктику...





Thursday, February 8, 2024

Стратешка игра моћи - техногена основа

 Стратешка игра моћи 

Део 4.

Техногена основа 

(користим поједностављен језик да би сви разумели)

У појавном свету материје и духа све се ради на команду. Неко јачи изда наређење и нешто се догоди. Наравно ово је изузетно упрошћено или чак и банално схватање ствари, али не и далеко од истине.

Извор неке идеје је њен Творац.
Творац жели, хоће, намерава нешто. Предузима кораке и то нешто се дешава. Било шта. У највећем смислу и у савршености се користи мисао и звук као алати стварања и уређивања. Сама реч алат означава средстава преко којих се постиже нешто. Употреба алата је оно што ми данас зовемо Технологијом.

Технологија је све што ми користимо да би функционисање било могуће. Најузвишенија је мисао и звук варијанта технологије. Међутим она изискује незамисливо знање шта је свемир и енергије свуда. То знање нема ни један човек док је на нивоу овога сада. Пошто нема то свеобухватно знање, човек је почео да смишља остале алате и технологије да би преживео и живео боље.

Од камених секира и дрвених кашика до обраде метала за оруђа и плуг, затим металуршка ера свега, пластика, дрво, камен, нафта, електрична енергија и сва технологија повезана са свим тим. 

Човек се инстинктивно креће ка Богу јер му је то природа. Међутим у великој Стратешкој Игри Моћи о којој пишем, неке силе употребљавају разне алате и технологије да би оствариле своје намере у њиховим схватањима Игре и шта они хоће од Игре.

Да ли желе ићи на горе у спирали живота, тој незамисливо великој овојници или пак на доле.
Стајања нема.

Техногена основа се не може избећи. Не може се живети вез технологије. Питање је само ко је и како користи. Она је средство, алат. Као и нож којим сечеш хлеб и јабуку а којим такође можеш убити некога. 

До тебе је.

Техногена основа је свеприсутна. Духовна технологија је напредна и има свест иза ње која је подстиче ради напретка свега. Такође постоји и недуховна технологија која има циљ да корисника успава и води уместо обрнутог процеса.

Једна од фаза данас нама видљивих је покушај уједињења компјутера са човеком ради бржег протока информација и искуства у реалном свету. Такозвани "interface" на енглеском.

То заговара страна која не жели да човек ради на духовним технологијама јер ако то човек ради онда је независан од материјалних технологија. А то је у њиховим очима недопустиво јер губе контролу.

Контрола се жели да би се узимала енергија душе од човека. А то је тема о којој сам писао већ и још ћу у наставцима.

Како да Ђурђевак процвета на Антарктику? 
Помоћу технологије Човека. Добро прочитај шта сам написао.







Saturday, January 13, 2024

Стратешка игра моћи - део 3.

 Како да Ђурђевак процвета на Антарктику


Део трећи:


Непрестани ратови


Играчи који играју ову игру моћи на Космичком, Земаљском и локалном нивоу одавно увиђају утицај сукоба на свет око нас. Као и у предходним деловима, користим једноставан и прецизан језик ради лакшег разумевања ове компликоване теме. Без разумевања исте, постаје се жртва.


Све је енергија. Грађењем услова да се енергије сукобе се изазивају разни резултати. Непрестани ратови доносе незамисливо велике профите и зараде организаторима ратова, банкарским бизнисима, индустрији оружја, нафте, хране, одеће, обуће, сировина и пуно тога још.

Мотив се пласира јавно да је у питању или напад или одбрана ради или очувања територије или освајања других ради богаћења. Мотив људи да буду војска је материјалне природе. Има и мотив одбране конструкције зване држава.

Такође постоји мотив или надахнуће да се одбране породице, начин живота, народ,  околина и планета Земља.

У сваком случају, мора да се искључи рационално а укључи емотивно стање да би се човек покренуо за рат. Јако је компликован процес иза свега тога јер суштински човек нема у природи својој вољу за ратом, сукобом, убијањем и борбом. Способан јесте али нема воље за тим. Зато што зна да је све енергија, да је он део Бога и да не мора да се бори ни зашта јер је све његово. Све.

Цео универзум.

Стога покренути тај механизам и след догађаја да проради способност ратовања је озбиљан интелектуално умни пројекат.

Да ли је то зло? Добро?

Тешко је рећи.

Толкин је то маестрално приметио у Силмарилиону када је на самом почетку описивао стварање Свемира и рат Сила изворних око стварања Свемира. Силе су касније назване Боговима, Анђелима и слично.

У једном трену Творац се обраћа Силама које су његова творевина и каже да су моћни Аинури (силе) а да је најмоћнији међу њима Мелкор (будућа сила зла) али да би он знао (Мелкор) да не може постојати стварање изван Творца јер је извор свега у њему, СВЕ што Мелкор створи, уради, поквари, упропасти и оштети на крају ће испасти као део Творца и доћи ће из тога нова лепота и чудеса несањана од Сила и њихових намера и радова. Јер је извор све енергије и могућности у самом Творцу. На крају ће се и сам Мелкор показати као инструмент у рукама Творца ради остваривања незамисливог. 

Можда је то тежак концепт за разумевање али итекако говори онима који разумеју шта је посреди.

Силе које покрећу ратове имају два мотива, алтруизам или себичност. Љубав или Зло. Из тога се рађају рани разни правци деловања.

Зло покреће ратове ради својих мотива а Љубав одговара из својих мотива и поправља, поново ствара али сад боље, јаче лепше...То су Космички процеси ткања енергија ради испољавања живота.

Међутим то схватање не помаже тренутним искуствима када неко пролази кроз страхоте ратовања. Када изгубиш ногу, блиске особе или свој живот, тешко ћеш разумети "зашто". Међутим без тог разумевања ћеш бити вечита жртва, пион, потрошна роба. 
Иако си енергија жива, бити свестан је пут ка Богу.


Нека би овај текст помогао бар мало у схватању шта се у ствари дешава.

Ђурђевак да процвета на Антарктику? Решићемо. 





Friday, January 5, 2024

Стратешка Игра Моћи: Лингвистика

 Стратешка игра моћи; како да Ђурђевак процвета на Антарктику.


Други део: Лингвистика 


Утицај на Човечанство преко Лингвистике је у самој сржи свих осталих корака. Језик је тај који ствара народе, културе и знања. 

Користићу једноставна објашњења без превише расплињавања да би се суштина одмах схватила. 

Језик је главни начин комуникације људских друштава на планети, постоје и други облици на вишем нивоу и на нижем али Језик је и даље главни начин. Оно о чему већина не размишља је то да је Језик скуп звучних фреквенција. Њима се кодира и декодира, преносе наредбе, информације, програми, споразумевање, преносе емоције, осећања и спознаје. 

На највишем нивоу се ствара. Све. 

Свемир је створен звучном фреквенцијом. Звук је једна врста вибрације у простору кроз све његове димензије. Звук обликује. Одређеним низом манифестација фреквенција се ствара одређена појава или ствар.

Односи се на свеукупно постојање у нама. Ван нас и свуда око нас. Све. Све је обликовано звуком. Језик је оно што ми користимо да стварамо свет око себе. 

На нижем нивоу схватања овога је след овакав: неко нешто каже некоме, овај то протумачи као наредбу да озида зид и креће да ради, неки други Звук се протумачи мозгом да је позив да се уради ово или оно и затим се то ради.

Сваки пут када се говори, гласовни апарат у нашим телима производи одређене вибрације које у додиру са физичким светом око себе и ваздухом производи одређене звукове које ми тумачимо као Језик и разумемо или не која је порука или наредба тада и ту. 

Ово је свеприсутно и ако не разумеш неки Језик ти у ствари не можеш да декодираш ту фреквенцију. Стога ако чујеш ветар, воду или друге појаве овакве или онакве свуда ти у ствари чујеш њихов језик али га не разумеш јер твој мозак нема спремно декодирано разумевање тих фреквенција и онда не знаш суштину тих порука. 

Дијапазон и оквир овога је толико велик да је потребно поново схватити све и од почетка кренути у схватање свепојавног света у нама и око нас. 

Када неко прича Кинески он онима који не говоре тај Језик звучи страно и чудно. Али ко разуме њима звучи нормално. 

Увек је у питању декодирање звука и поруке. 

Дакле Лингвистика се користи од играча у овој игри из ове серије текстова као алат. За напредовање на спирали живота или за назадовање. Када говоримо о чистоти нашег језика и очувању исте, ми се трудимо да објаснимо да је изузетно битно да се сачувају изворни звукови језика који одмах стварају слике у уму слушаоца. Убацивање других звукова који су страни тој вибрацији нашег језика смањују могућност истинског декодирања или разумевања изворних порука.

Када постоји збрка звукова, настаје блокада мозга. Стога је битно било који Језик користили да га користите правилно да би се разумели и стварали.

Како да Ђурђевак процвета на Антарктику?

Тако када се фреквенција исправне поруке пренесе коме треба, тај неко ће наћи начина да промени околину и земљу тамо и све остало што је потребно око енергије и омогућити да Ђурђевак процвета где је сада немогуће. 

Утицај на Човечанство преко Лингвистике је од неизмерног значаја. Препознај, расти и примени на добро.


Наставак следи...




Thursday, December 28, 2023

Стратешка Игра Моћи - како да Ђурђевак буде на Антарктику

 



Стратешка игра моћи:

Ђурђевак цвета на Антарктику

Повлачити потезе који дугорочно доносе резултате могу само они који знају игру. Игра пре свега није ни добро ни зло, она је само игра. Играчи у њој кроз искуство бивања у игри доживљавају одређене појаве и стања свести као добро или зло.

У крајњем случају је то небитно.

Кретање живота се одвија спиралом или овојницом. Може ићи на горе што се назива еволуцијом или развојем. Може ићи на доле што се назива деволуцијом или распадом, уназађивањем.

Једно је сигурно, стајања на тој незамисливо огромној овојници живота - нема.

Покрет је сталан. Због тога се он често не осећа нити примећује док се једног дана не пробуди и види да ли се отишло горе или доле.

Они који познају игру увиђају да повлачење одређеног потеза доноси краткорочне, средњорочне и дугорочне резултате. У оба смера.

Стање света:

1. Утицај на Човечанство преко напада пандемијом (небитно стварна или не)

(овај пример је узет као почетна тачка да би се ушло у разумевање игре и нити је први ни последњи у незамисливо великој игри и дешавањима у њој)

2. Лингвистички утицај
3. Непрестани ратови
4. Техногена основа
5. Проблем енергије и губитка исте
6. Развој свести
7. Решавање проблема на привременој и сталној бази
8. Одлазак и повратак на следеће нивое овојнице или спирале
9. Разумевање и однос према другим облицима живота
10. Одговорност
11. Живот после смрти
12. Паралелни живот на различитим или истим разинама
13. Моторика свести
14. Свеобухватни вид
15. Божанско сећање и деловање
16. Срж спирале
17. Крст живота
18. Искра која се креће али и не
19. Живот и Смрт
20. Бити или не Бити


Свака од ових тачака је део игре.
Фигуре су све око нас и у нама.
Правила нема сем једног, узрока и последице. Посејано или урађено се вишеструко враћа.

Играчи су сви.

Они који иду најдаље у игри су они који знају игру и који виде дубље, даље и више од других у свим правцима.



Део први:

Утицај на Човечанство преко напада пандемијом


Човечанство има свој ток који не стаје и сва његова стања свести и живота се непрестано крећу. Покушајем да се то кретање заустави насилним методама кроз последњу пандемију, добили су се различити резултати.
Играчи који су повукли овај потез су хтели више моћи у контроли Човечанства као главног извора цивилизације познате њима. Успоравањем кретања Човечанства су се десиле појаве попут великог стреса који се каналише, те изазива додатне хаосе локалног и планетарног карактера. Нестабилно понашање појединаца се умножило и дестабилизовало функционисање друштава свуда. То је дало изговор стварању нових протокола контроле под плаштом "сигурности". Технологије контроле су појачане да бу се побрала та новостворена енергија хаоса. То су спремно дочекале индустрије разних направа за физичку контролу, фармацеутска индустрија и пратеће гране медицинске индустрије, војна индустрија и индустрија хране и енергије. Сви заједно су попут чопора хијена навалили на Човечанство да би се окористили око новостворене ситуације. Међутим то није прва ни последња измена стања. Човечанство навикнуто на то почиње да се мења и да налази начине да се прилагоди ситуацији те изађе из ње на виши ниво.
Активно се размишља о свим идејама које нису биле приоритети до пре неколико година.
Притисак на Човечанство га наводи да се развија. Да налази начине да иде даље.

Да очврсне и нађе решење за наметнуте проблеме.

На вишим нивоима нема нестабилних "човечанстава" стога да би се отишло на виши ниво, сада и овде се ради на уједињењу човечанства. Играчи који су повукли потез са пандемијом су се суочили са другим играчима који су одмах повукли контра потезе.

Све наведе индустрије горе су делом непотребне или потпуно непотребне развијеном Човеку. Развијени Човек има моћи и користи их. Тренутни Човек не користи те моћи јер не зна да их има.

Међутим човечанство се креће ка том трену када ће Човек масовно разумети горе наведено. Тада престаје потреба за наведеним индустријама као за застарелим алатом јер ће Човек знати како да природно и спонтано (такорећи на највишем нивоу технологије вишег реда која није ова роботског и вештачког типа) посади Ђурђевак на Антарктику.

Реч опреза за крај овог првог дела.
Није довољно да неки играч који зна и види буде такав као такав - да зна и да види и да свесно игра игру. Потребно је да они сви развијају своју свест јер неконтролисани играч може да изазове пуно хаоса и одгоди многе ступњеве развоја а то не одговара ни негативним ни позитивним играчима.
Да би био Играч са велим И, свест ти мора бити уједињена са Вечношћу. Са Творцем живота. 

Наставак следи ускоро...