Wednesday, September 12, 2018

Љубав - моћ или слабост






 Да ли је Љубав слабост или моћ? Шта је то уопште? Сентиментална заљубљеност, романса, родитељство или лажа?



Једна је свест забележила ову сцену која је тиме остала записана у вечности...


Простор ван простора и време изван времена, безвремени час, тренутак већи од постојања а опет сићушнији од атома. Искре сјакте свуда и играју неки свој плес вечности.
Призор од кога застаје дах ако би се видео телесним очима...али овде нема таквих очију.

Све су сјајне и свевидеће. Знање које избија из њих је незамисливо човеку који данас али и у свој прошлости ове планете обитаваше. Све пламти животним пламеном који се потом претаче у сво постојање.

"Како ћу ја у том свету да се снађем? Овде ми је све тренутно а некако све је споро тамо..."

Питање је било упућено нечему што је изгледало као срж све светлости, као огромна пламтећа кугла која је својом енергијом прожимала све. Облик је стално мењала а опет као да се ништа није померало јер то је простор ван простора и времена где не важе закони материје.



Ко је питао?

Иста таква кугла само мања по величини. Сфера чисте светлости. Питање без говора и одговор без звука док се хармонија музике назамисливе слаже кроз тонове високих фреквенција.

"Воли, воли и види шта ће да се деси."

Одговори Извор светла.

- Да волим? Шта је то?
- То си ти.
- Ја?
- Да и све што видиш овде и свуда. Наравно када будеш тамо отишла имаћеш очи и сва друга чула да би могла да се изразиш и да осећаш у том свету. Овде си сфера и сама сушт док тамо ћеш имати одело од материје, звано тело. Осетићеш потпуно нове разине и могућности и танане титраје постојања. Живећеш.
- Зар не живим сада?
- Наравно. Ово је суштина свега али тамо ћеш све ово однети на други ниво и спознаћеш себе у потпуности. Осетићеш појаву коју овде видиш али не не брине'ш о њој, време. Осетићеш суштинско кретање живота и његове смене и окретања и кругове. Циклусе за циклусима.
- Не разумем али ипак ћу ићи.
- Разумеш али ти свест не схвата обим онога што разумеш. Свет у који идеш је мален а опет кад будеш тамо, изгледаће ти као да нема краја. Твој задатак је да објединиш дух и материју. Да се оствариш у потпуности свуда.
- Добро, све је добро.
- Да, добро је. Прво што ћеш увидети је да је све споро и тешко, тромо. После иде брзина јер се твоја чула прилагоде том свету. Како буде расла твоја сфера унутрашњег светла у материји тако ћеш освајати дарове које већ имаш у себи. Сви су они у теби јер си ти део мене.




- Ти ћеш успоставити живот у Свемиру у материји.
- Како?
- Постаћеш образац и слика моја у материји. Постаћеш Човек.
- Човек?
- Да. Моја слика и прилика.
- Радујем се и узбуђење ми је велико!



У том часу запали се пламен те мале сфере и она бљесну белим ватрама и громовима. Песма стаде на трен и одмах остале сфере пустише један узвишени тон радости и благослова.
Све је било спремно.

- Ништа се не бој, не плаши се ничега јер ти дајем све што је моје. А моје је све. Биће изазова и тешкоћа. Увек запамти да је једино што ће ти давати снагу је твоја способност да волиш, да живиш Љубав.
- Зар немам неку моћ која ће ме увек заштитити?
- Имаш, на избору ти је несагледива палета моћи и знања које носиш у својој белој ватри. Али једина права моћ је Љубав, Она све покреће.
- Како, па зар моја ватра не покреће све?
- Тако је, али зашто та ватра сјакти?


Утихну бела сфера на безвремени трен. Никада се није питала зашто нешто јесте, једноставно је била, постојала и свемогућно се радовала. Претакала је реке живог светла и изливала је на Свемир и првобитну материју која се стварала из Извора. Вечито се радовала томе али се никада није мала сфера питала - зашто?
Знала је по моћи и способности које је имала да ће доћи доба великог стварања светова неизмерне лепоте и броја. Видела је какве ће све облике Извор направити и радовала се искрено и јако. Зато је сада у безвремењу застала и ослушкивала себе и Велику Сферу - Извор.

Видела је назнаке и могућности али сада по први пут је то изгледало тако изазовно и тајносано и далеко и близу.

- Ако не би волели не би се ништа покренуло и имало живот.

Изјави мала сфера.

- Истина жива.

Одговори Извор.

- Да нема Љубави, не би било ни живота и обрнуто. Не би постојао разлог за кретање а ако нема кретања, нема ни постојања. Сам живот је стално у покрету од атома до галаксија.
Када волиш ти у ствари дајеш живот нечему или некоме и тај живот тебе чини живим, као коло које се окреће. То је најслабија енергија која постоји. Љубав. Мања је од снаге грома и међу звездане олује плазме. Тиша је од тишине. Не видиш је ни овим твојим искрама и видом ван телесним. Нема боју ни укус ни мирис и не може се измерити. Не можеш је складиштити, не можеш је умножити никаквим напором. Мекша је од свиле и нежног додира росе на уснама.

Она скоро да не постоји...

...Сем у свести твојој.

Али та сила тако незнатна има тајну једну. Један њен додир у твојој свести и роди се идеја, мисао и дело. Тако настаде живот и свемир.
Она тако нежна а помера Једно-Стих или Универзум или Све-Мир.

- Како ми она може помоћи ако ме нападну силе таме својим моћима? Како да је употребим јер не пуца као гром или муња...
- Шта сам ти управо рекао?
- Да је она покретач...али мени рецимо треба муња одмах или плазма или зрак...
- Да, можда ти затреба. Али ако знаш суштину увек и знаш да имаш Љубав у себи, чинићеш исправне изборе у свом постојању и онда ће те муња и гром слушати као вољена деца. Мисли ће пред тобом стварати шта год да ти се хоће. Љубав ће ти бити оно свето светло и плам неугасли који ти увек покаже да видиш изнад свега и испод свега. Да си у суштини увек и да знаш како да делаш. Да си свестан свега и свих избора сада и заувек.

Љубав ти неће спалити непријатеља. Али ће ти помоћи да видиш да ли треба да призовеш муњу живоломку да ожежиш по створу што ти прети или ћеш изабрати нешто још узвишеније.
Љубав покреће ватру живу које може огрејати и спалити.

Тајна је ово велика и открива се свима али је и скрита од свих...али она је и нежна и лако оде од тебе ако је силом хоћеш преузети.

- Мислим да разумем све више ово што ми говориш. Бити човек је бити. Али...
- Нема али. У ствари има. Када код ти дође питање без одговора, онда се у своју искру у себи повуци и пронађи одговоре, ту сам ја.
Размисли ето шта би било када не би волео?

- Па све би стало.
- Не би. Ништа никад не стаје али би за тебе све стало. Не би имао разлог за постојање а пошто не можеш да не постојиш, настала би клица онога што се зове зло, хаос, патња.
- Како тамни могу тако живети? То је жива патња иако су моћни.
- Они све време свог постојања без Љубави хрле да се врате извору живе енергије да би се напили исте и вратили у првотно стање. Али Љубав им измиче и они не схватају да тај извор неће никада наћи па да је и испред њих. Зато воде рат без престанка. Али Љубав се не осваја. Она је недодирљива недостојнима а опет она их чека да се њој врате.
- Како је то могуће? Они све хоће силом!
- Онда када потроше све залихе свих енергија које су имали и кад њихов лепи облик постане одвратан и чудовиштан, онда се распадне сва скрама њихова и остане само срце или искра која тихо трепери без икаквих сећања шта је урадила. Онда се она враћа мени и ја је узимам у своје наручје и сушт и све што је било уклањам и изнова стварам нову суштину.
Наравно постоји и трен када се тамни одлучи да одбаци све и постане рањив. Тада га Љубав узме и излечи. То је ретко али се дешава. Зато је битно да волиш.

- Да. Да волим, да увек дозволим Љубави да ми светлом неугласлим осветљава свест и сушт?

- Биће од тебе Човек...



Пламен бљесну, ветрови ван временски се умирише, све утихну...једне очи се отворише на једној ливади пуној цвећа и потока. Између два дрвета неизмерне лепоте и плодова, један осмех се појави на нечему што ће једном бити названо планета. Она је свет. Она је мир. Она је сабирно место и узвишена престоница живота, град живе ватре, обучена у краљевско плаво.
У паровима постадоше, оживеше, бише.

Љубав у њему се осмехну, он записа ове речи у вечној ватри Љубави.
Ја јесам...помисли он...ја јесам...Човек!

И неизмерна Љубав сјаше у њему али и воља да оваплоти Извор одакле је дошао. Сфера живог светла из Извора живота.

И велико коло живота започе.












Saturday, September 1, 2018

Опрости ми

Опрости ми.

Дубином душе своје, тражим те, у очима  људи, у погледима залеђених душа што понором ове метрополе ходе некуда, свукуда, само не тајни и чару живота.

Ох, зашто ли те овде тражим?!

Зашто лутам путевима што воде никуда?!
Сећам се, обећао си ми да ћемо се срести у свету људи у свету живота, радости, љубави!
Обећао си!

И...ево ме у свету људи.
Тражим те...у сваком кутку шуме, у сваком делу океана, тражим те, под сваким каменом, међу зведама. Тражим те!
Сивило ми срце стеже, губим веру у мрвице хлеба које од постојања пратим, а које ме само дубље у  језу одвлаче, под корење старих храстова.
И опет ево седим под храстом, усред корена, који се ево полако уплиће, преплиће око мене, да ме веже уз себе, у мраку шуме густе.

Можда стари храст као и ја тугује у свету овом, можда друштво тражи у мрачној шуми овој.
Ех, дали ћу опет звездано небо видети и на њему светло безкрајног живота или ћу овде окончати у загрљају храстовог корена?!

Зашто те тражим у погрешном свету овом?

Зашто траћим уздисаје и срце умарам, када те нигде нема, када ми остаје једино да те сањам?!
Опрости ми животе, дарован од Творца Свевишњега, мени, његовом детету на дар, опрости ми што ћу овај пут завршити у болном загрљају храстовог корена.

Опрости ми, Звездо водиљо, што те срце никада не послуша, што ходаше куда оно хтеде, у загрљај храстовог корена.
Опрости ми што те не нађох, у овом свету лудила.

Светлана Рајковић

Friday, August 10, 2018

Родилиште душа, равнокраки крст и Звездана судбина освешћених

Оку које јасно види
све ће прићи, све ће доћи.
Не може се тајна скрити
сред пламена величанства.

Што и види то и веда 
преко стаза васељенских 
и богаза свих звезданих
трепере сад сва суштаства.



Јасновиђење је увек било у Звезданог Рода Срба. Свако је бар једном имао јасновиђење ако има име Србиново а они који носe живи Звездани код сред својих суштастава они врло често јасновиде.

Јасновиђење је гледање суштински кроз велове времена и простора и изван истих. Нема тајни пред јасновидцем, све је отворено и чисто као бела зора подно Дурмитора, као јутра росна пуна жив-паре сред планине Таре. 

У Роду нашему који се простире свуда по овој Земљи а нарочито у Раса (Срба и Руса) и даље бораве истине које се кад треба открију. То одлучује сама истина, независно од хтења особе. Многи је волх или жрец покушавао проникнути сред ових тајни, авај! Затворена беху врата спознаје. Само је један кључ који их отвара. Љубав која је изнад појмова људи а свеприсутна је. Ватра живота.

У једном таквом одбљеску који трајаше ни дуго ни кратко, видех јасно како се и где рађају душе. Пред извором живота горе бели пламенови усправно. Њишу се у вечном плесу живота.
Чисте прозрачне и млечно беле вагре. И онда се дешава чудо у покрету. У врхунцу који траје неизмерно дуго и кратко, сакупља се у један средишњи део или тачку сабијено знање и све утихне на трен.

Затим бљесак! Сред белог усправног пламена засија још јаче бело светло и намах се рашири водоравно или хоризонтално. У том вечном трену се роди једна душа или суштина. Она симболично уједини вертикалу са хоризонталом али и појавно у облику равнокраког крста. Затим се светло крене ширити у свим правцима из средишта. Искра живота је бљеснула безсмртно још једном и сам Извор или Творац је створио још једну суштину или душу. 

Тај безвремени призор траје још мало и онда се одједном претвори у малу белу сверу или лопту чистог светла. Тада почиње живот те суштине у појавном свету јер она обједињује вертикалу и хоризонталу, уједињује све светове и има кључеве свега. Потом креће њено путовање у разним појавним стварностима у безкрајним световима у Свемиру. 

Звездана судбина освешћених се огледа у томе што се врати сећање ко су и зашто су.
Раси или Срби то носе данас као пра сећање на свом грбу а да тога нису ни свесни. 
Фотон светла и магнетно поље носе ову слику као запис шта је основа. 

Нека би свако ко чита ове редове освестио свој Звездани код.
















Saturday, July 21, 2018

Песма која твори







Стихови су речи које су биране само суштином која је повезана са неким вишим сверама живота. Нема објашњења необјашњивог никоме...никоме до песнику који доби даре свете.
А он ил` она даре вољом Творца преноси свима.
Благодарно и свето је свако срце које воли песму. Она је језик Творца.






Песма је жива само када твори,
када језиком Љубави говори
ал` то није Љубав од земаљског шара
која лако чупа срце сред недара,
нит` је она што лако ромори
саниловка што омају створи,
нити она која златне везе нити
поробећи ветар мисли скрити
као верна љуба што невера је
она својим трагом у свету остаје.

Песма жива милост пројављује!
Она снове кити и дарује!
Подиже сад скуте дјеве и јунака
када падну вером која није јака,
целива ти дух сред тебе свети
и вида ти ране својом благовети.
Суштаство се тајносано буди
док рода се жар зора сад руди...
Она искива свете искре и плам
да вечно сјакти свети кристал сам.

Сваки Србин рода Звезданога
јутром везе и мисли и речи
твори и попева песме живе ватре
јер све вазда сред душе му сјакте.
Ведајући жив језиком светим
зове јутро и славује мале
да обдаре ливаде до горја
светом песмом која речи нема,
а што сваким тоном живот креће...
Сваку травку меку и зелено див дрвеће.

Песма јесте живог Рода дар!








Thursday, July 19, 2018

Муња Перунова

Муња Перунова

Од људских злоба вече се мршти,
намера злих се не да скрити,
из ноћног неба енергија пршти
уз пролом Свети небо ће лити!

Тежак је удар Перуна Бога
муњом из очију на земљу пао,
спалио нечистом обадва рога
и пред њим ноћ је обасјао!

Нечисти беже, кукају , вриште
природа Перуну руке даје,
не могу наћи уточиште
док Сила небеска ноћас траје!

И огласи се јутром Световида рог
природа се поклони од земље до неба,
муњевити трагови где ходао је Бог
Перунови су дарови што делују кад треба!

Очи говоре, ко разум у души носи
повезницама тајним очи муње бивају
причају историју која неправди пркоси
те праведне очи које муње скривају!





Wednesday, July 4, 2018

Звездани род, суштина и човек



Светлети суштом, бити човек, знати, вредети, постојати.

Све су то радње које обликују и осликавају узвишеност свакога ко носи Свето име Србиново.
Чежња за неизрецивим, за славом која не бледи а која често носи сузу у оку у овом времену... дух који вечито враћа своју мисао у првотну постојбину. А она је међ звездама.

Та сета и необјашњиво сећање сваког Звезданог Србина и Србкиње о слави ван времена је само по себи успавано чудо. Оно чека да се пробуди и зна да сања и спава и зна да ће се пробудити. Дивота!

Али и сета. Поглед у очима који народе на овом свету види као несташну децу која никако да одрасту. Који оком брижног родитеља гледа на своје раскалашне синове и кћери што блуде по свету називајући се именима разним и стидећи се светог имена Србског.

Али кон свети не затаји никада. Звездани код расут по човечанству је жив и даје своје плодове у виду живих светаца по свим народима. Треба осетити ову истину у сржи својој.

Споља, никакве везе а изнутра чист Звездани ген и кон и код Србинов.

Ова земаљска Србија је тешка земља. Пуна контрадикције и омаја. Пуно једа и прљавштине ума која се пресликава на земаљски изглед државе и народа. Лаж, превара и убиство владају. Не-култ-ура, простаклук и смрад прљаве земље владају.

А опет у њој таквој каква је живе скривени од свих Звездани Срби. Народ Звезда који својим присуством чини ову планету живом.

Они су тихи.  Они чине чуда а да јавно о томе не говоре. Они поје Вилинске песме природи и ткају стихове љубави. Само због њих потка Земље Мидгард и даље сјакти у етру вечности.

Ти тихи и живи свеци су неприметно ту. Славу проносе и Творца живи печат пламена живота носе. То су они које наше срце зна.

Срби, отворите очи за светост око вас. Она неприметно оку -које је у хаосу- живи.

Земаљска Србија и Звездана Србија. Две разине, тло и небо.Звездани род нам је сачувао истинско знање о узвишеним суштасвима који су у народу остали у сећању као нека врста архетипова, пра узрока неке узвишености бар овде на овој планети. Звани су Бели Богови. Бели Богови су Бели јер сјакте живим пламеном Творца.
Сјакте као Јарило, као Перунов гром, као искра Сварогова са Алатир камена, као Муња Теслина, као светлост Видова, као Снага Рода,као милост Ладина, као лепота Веснина, као Љубав Творчева.

Онај кога зваше Христ је говорио о Творцу док му речи нису искривили. Али никад није пропустио да каже да је син човечији.

Србине, да постао би човек, ти крени путем Вилинских посвећених стаза, ту ћеш наћи Звезда род који се обукао у неприметност.

Погледај баку стару која ти срцем нуди парче хлеба и јабуку, ђеда који смирено објашњава како и где наћи траве лечилице, момка који без питања све остави и помогне ти у потреби, дјеву која присуством својим те посвети и пролепша, децу која те невиношћу подсете ко је Творац...

И шта је моћ...

Ако осетиш ово све, знај да у теби човек рађа се.


Sunday, June 17, 2018

Значењска вредност гласова

Да ли неки гласови могу сами по себи сугерисати неко значење, врло је спорно и о томе се доста расправљало.

У Платоновом дијалогу '' Кратил '', Сократ приписује гласовима одређену гласовну вредност, па је по њему глас Р, инструмент за изражавање кретања. Едгар Алан По говори у ''Филозофији композиције'', да је Е најважнији самогласник, а Р најбогатији сугласник. Рембо је у свом сонету ''Самогласници'', сваком вокалу приписао одређену колористичку вредност, па је тако: А црно, Е бело, И црвено, О плаво, У зелено. Научници , почев од Де Сосира, сматрају да је веза између звука и значења произвољна.
У песничком језику значајну улогу имају говорни елементи (гласови, гласовни састави), помоћу којих се дочаравају слике, звуци и покрети у природи. Ослушните речи као што су: брз, мрк, жубор, шумор ... и осетићете неку оштрину или рескост у њима. Све се то највише крије у истакнутом гласу Р, који у прве две речи има функцију вокалног Р. Насупрот томе речи као што су: леп, бол...су нежне, меке, осећајне, а свему томе доприносе дужина вокала О и Е и сугласник Л.

Слично томе и одређени самогласници ниских и високих тонова утичу на наша стања и расположења. Речи са вокалима А или У изражавају тупа, суморна стања ( бука, мука...). То су вокали ниских тонова. Супротно томе, вокали Е и О уводе нас у весело расположење ( ведро, небо, звезде...). То су вокали високих тонова.
Освестите у говору, а посебно у писаној комуникацији којим гласовима ћете давати предност и на којим вибрацијама душе. Све постаје запис који происходи из мисли, мисао из идеје, идеја од Творца у суштинској хармонији стварања.