Tuesday, September 19, 2023

Шта је Србу врило то му се и снило

 



Кад сам био мали, отац ми је причао повремено (али сам то запамтио) да сваки човек треба у животу да уради бар једну од ове три ствари. Да посади дрво, да добије дете и да напише књигу.  Он је негде покупио ову мудрост и мислио је да је треба пренети. 

То је нешто дубоко у човеку што сазри када сазри и има потребу да расте и своје плодове дели другима. Имати децу. То може свако природно. Свако има тај дар али опет немају сви децу због разноразних разлога. Посадити дрво је још лакше а опет 99.9% људи то никада не уради. Написати књигу исто није тешко али 99.99999999999 никада ништа не напише и да нема друштвених мрежа, никада не би написали ни два реда. 

Човек живи са минималном енергијом од силног потенцијала које има. 

Ретки се уопште упусте да нешто стварају (тиме и да троше енергију). Разлог за то је страх од губитка исте. Стога из тог искривљеног угла гледања стижу све невоље. Страх од губитка подстиче на отимање у сваком смислу да би се заштитио свој осећај немоћи. Дебели људи су махом дебели јер једу више него што им треба. И тако у свим сферама живота.

Међутим, проблем губитка енергије остаје као трн у свести човечанства. Такође и научно откриће да енергија НИКАДА не нестаје или постаје већ само мења стања - се не примећује. Нико не мари за ову истину.  То значи у пракси да постојиш као свесна енергија пре рођења, онда кад се родиш ти се мењаш. Онда када умреш и тад се опет промениш. Нема краја. Зато када размишљам о савету мога оца, то схватам као охрабрење на стварање. Превазиђи страх. Победи себе. Стварај. 

Ако посадим дрво, онда ћу свесно учествовати у развоју једне биљке и видети добробити њене за себе и друге или за неке будуће нараштаје. 

Ако напишем књигу, свесно ћу поделити део душе и духа са свима који то читају. То ће неког негде надахнути и подићи.

Ако имам децу онда ћу даривати некоме могућност живота и стварања и љубави. 

Али ако најдубље размислим, све ово горе наведено није моје. Дух није мој, деца нису моја, семе биљке нисам ја створио.

Ја сам вир. Вир који дозвољава искуства. Који ври животом и чије врело не зауставља ток живота. Врило је у сваком ко то схвати и ври и даље ако то и ради....а ако се препустим суштини (а шта бих друго и могао) Бог ствара кроз мене. У свему што радим саображен са њим. Са истином. Ако то приметим на време, искуство живота постаје рајско.

Ако и не приметим, приметићу једном у току живота негде у свеколиком постојању. 

Стога, пишем и преносим оно што је даривано мени. А ти, осети то у својој суштини па на шта те подстакне, ради.


Ври!

П.С. 

Песма скоро створена је додатак овим мислима, њихов почетак. 



На ивици света стајао.
Без краја плаво - у мене гледало
и дуго сам у тишини говорио.

Плитке воде увала плавих
и сјајна нада сред неба...
изгубљене беху с' уздахом.

Пробуђен.
Не баш сигуран где поче све...
Мир сред котрљајућих звезда се укаже.

Будан.
Одбацих своју причу у јуче
ко одежду свукох је доле
Перолако.

Лети...
...осетих глас.
Време је.




Monday, September 18, 2023

Лети!

На ивици света стајао.
Без краја плаво - у мене гледало
и дуго сам у тишини говорио.

Плитке воде увала плавих
и сјајна нада сред неба...
изгубљене беху с' уздахом.

Пробуђен.
Не баш сигуран где поче све...
Мир сред котрљајућих звезда се укаже.

Будан.
Одбацих своју причу у јуче
ко одежду свукох је доле
Перолако.

Лети...
...осетих глас.
Време је.





Thursday, September 7, 2023

Воља живи а смрт умире

У сваком трену осећа се тон и бруј живота и енергије. Мења се срж знакова и појава и то зна да створи и разори сне. Своди рачун небо са земљом, Бог са човеком и светло са тамом. Човек је вазда човек и хтео би да порасте у велико Ч. А слути негде да у ствари треба у б па у Б јер богови јесу и Бог јесте. То је права природа човечја. То је Човек, обожени.


Али пут дотле води кроз пакао. Пакао је сав онакав каквим га замишљају. Ватре горе вазда. Смрад и зло. 

Међутим некоме јесте а некоме није то. Опет је све до знања и незнања. Ономе ко зна, пакао не може ништа те стога за њега и не постоји.


Шта онда уопште и постоји?

Реч Божија. Она је једина истина.








 Ходао сам долом смрти - где сви јесу у свом страху, живе а верују да су мртви.

Мисле и остају вечно у трену избора свог, никада потпуно свесни, никада мртви, сени које роморе.

Њихова тиха сен би прелазила преко мојих страхова испитујући. Тражећи.
Сваку пукотину, сваку слабост да би је прождрале гладне света живих.
Ах, света живих...

Понегде бљесне, около главе дигну се малко, помисле да неко се избави од окова невидљивих.
Цури кап по кап избор свих и никако да препуни казан хладни од јада и чађи.

Јер овде свака мисао и помисао се лако претвори у гар и чађ као омаж творењу...јер и у чемеру се ствара. Нема краја...јер нема деце очаја већ само изгубљене Божије деце која то нису.

Нема изгубљених. Само заборављених.
Али ко је тај што заборав носи?
Бог није. Ни Ђаво боси. Ни сваки смишљени демон незнања...њихова реч и мисао одзвања у ходницима времена...

Не. Не поведи се за сваким појем и певом. Није све од злата јабука.
Али ако је добијеш са дрвета живота...
Да ли си достојан њенога сока?
Да ли јеси или ниси?

Ко то може знати, ко да схвати.

Ипак, када прођох у миру и моћи,
окренух леђа тмини и ноћи, 
јер Ја сам Сунца Син. Звездани Србин.
Род Звезда и далеких земаља, што обилазим царство ми сред небеских поља и звезданих ливада.

Ено је!

Нова звезда се рађа и нови дан.
Ходи, зове нас Творац, живимо сан!

Sunday, July 30, 2023

Језик више стварности

 




Језик више стварности


Разум, разина, раса, ум, аз, рас, ра.

Пуно различитих значења али сва она у себи носе праслику светла. Светла које оживљава. Разумети нешто значи бити једно са тим иако физички нисмо једно. Можда на атомском нивоу. Стога разумети значи суштински ујединити.

Међутим ту сада долазимо на проблем језика и општег разумевања. Није у питању говорити неки од људских језика већ смисаоно говорити.
Да ли те неко разуме када причаш? Да ли може свако да те разуме?
Да ли може свако да разуме језик математике, хемије, астрофизике, квантне физике, музике?

Не.

А опет то је кључ разумевања живота.

Како саопштити стање са вишег нивоа на нижи ниво а да се схвати речено? Врло је изазовно. На вишем нивоу ствари, појаве и остало су природне док на нижем нису нити на нижем постоје речи, изрази и начини описа тих виших појава. То онда доводи разумевање у потпуни застој. Како објаснити слепом од рођења плаву боју?
Како глувом објаснити музику?

Како објаснити људима шта су Анђели?
Шта су духови, шта је плазма, шта је светло, шта је Звезда.

Врло, врло тешко. Можда скоро немогуће. Немој се обесхрабрити.

Зато постоји песма. Језик поезије, приче, приповедања. То је дар Бога (више свести). Песник који је прави песник, надахнут светим духом (који је необјашњива стваралачка сила названа светим духом) помаже у разумевању над светова. У схватању светла, духа, љубави.

У довођењу Раја на Земљу. Јер ако нема разумевања, нема ни Раја. Рај ће постојати до тебе а ти ћеш живети несвестан ичега. Пакао је суштински стање постојања у дубоком неразумевању. Незнање.

Језик вишег смисла је Божанског дар. Да се човек уздигне и почне да живи уместо животари.

Зато је и прво шта непријатељ уради када освоји - спаљивање књига, уметнина, забрана уметности, забрана слободне музике, забрана културе.
Чим видиш да неко негде цензурише уметност, знај да непријатељ ради кроз његову свест.

Зашто се мало кроз школовање подстиче читање песама, јавно песништво и надахнута музика?

Зато што се тиме спречава да се неко и негде не пробуди у духу разума и знања. Јер песма је језик богова који те учи Звезданом знању.
Или ако не спречавају, онда подстичу да уметност буде накарадна и празна. Да не говори вишим језиком. Модерна поезија је најобичнији говор мржње, незнања и ђубрета.

Зашто? Јер нема духа. Нема више свести.

Модерна уметност није уметност већ интелектуално ђубре. Где нема духа, нема живота.

Стога, разум отворите, слушајте језик више свести. Чућете свако према својој мери - Језик Бога. Музика је још један начин говора више свести. Чути музику сфера је...божански.

Tuesday, July 25, 2023

Шта је Истина

 






Питање свих питања које увек као ехо у нашим душама одзвања. Мислиш да можеш направити један корак? Мислиш ли да можеш удахнути један дах, мислиш ли да можеш живети макар на трен а да не знаш шта је истина?

Нешто у теби зна...



Шта је истина?


Ти се крећеш као сен.
Ти се њишеш као дух.
Мисао што осване и нестане,
дах ветра кроз слојеве танане.

Шта је истина?

Поглед и наста све.
Мисао у смеру где воља зри,
реч која ослобађа
и облик прати слободе стања.

Шта је истина?

То сам ја.
А то си и ти.
Кроз ватре и воде
кроз поноре пакла који не постоје.

Шта је истина...

Понека песма и стих,
радост невиних.
Плач судњега дана
благослов зарана...

Јутра која носе сутра и када наде нема,
у зениту Звезда бела,
у очима игра луча
стамено весела...

Шта је истина?

Воља Свевишњега.

Sunday, June 18, 2023

Стих Вечности


Коме су корени на небу, тој се отаџбини и нада. Србину од искона небо је држава. Небеске царске ливаде, звездана поља. 


Небеска Србија коју Лазар одабира је повратак слави. Епска Песма је ово сазнање сачувала за вјеки вјекова. Зато имамо жудњу неиздрживу коју нико данас не зна објаснити, за небом, за чистином, за музиком сфера. 


Семе дрвета се у земљу сади али расте ка небу. 


Дрво Живота у Божијој башти расте ка небу над небом, престолу живота. 





Вечити путник
Вечно у дому свом
Бирамо животе
Бирамо духом.

Звезданим јатима
Сновима пловимо безкрајним.
Животе стварамо прстом вечности
нема им краја, не.

А само је удах тај
први којим живиш знај.
Почетак искре твоје
и нема заласка Сунца, не!

Већ једино вечити вид
Човек и Бог једно постају.
Дух и огањ живота
вазда вечна неизрецива дивота.

Кроз крај без краја.
Кроз рој Звезда и рај.
Кроз дух и тело
увек сам само ја.




И опет Ја.
Игра и дах.
Полет и мисао.
Стих вечности кроји смисао.








Friday, June 2, 2023

Срб вас-свети

Најмрачније је пред зору. А док зора јасно Сунце не дозове, ваља се борити. Крвници не стају све до првих зрака Јаре. А онда нестају - заувек. 

Србин песмом зове Сунце, да огреје и оживи и да спали сваку нечист. 







Оштри звуци рата Земљом хује.
Хита бес мржње, гута врело,
ка свему што оста и даље свето
ка сваком што високо држи чело.

Вечни, тихи.
Мрамори бели стоје пред нама.

Заувек чувари сећања светих
заувек у њима стихови звездани
да живот јесте плам живи, бели.
Да је Дух Свети пламен неугасли.

Чувара вечности више нема
јер она се чува сама истином,
нема јачег плама од речи живе
греје праведне својом жестином.

Из пепела ватра ће се опет дићи
наново јара што беше некада
да покрене срца божје деце
гле - безсмртни живе сред времена.

Славу вечну тихо зборе,
Мрамори бело-сребрног кристала.
Живим пламом јасно уписано,
сил силницом печаћено:

"Где год да је Бого стихом
Срб вас свети запевао,
ту су родне груде свете
ту се игра Божје дете".

Нека буде што бити не може!
Слава Творцу сред небеса
У нама су благослови
У нама су сва чудеса!