Небеска Србија - Земаљској Србији

 

Небеска Србија пушта светло на Земаљску Србију. Доноси искре које овај свет не разуме. Када се у народу испољи младост духа, све остало оживи.

Све мртве гране отпадну. Сви трули плодови исто.

Сво мртво корење у земљи да трули остаће.

Небо увек пева своју песму. Арија која никада не престаје...буди увек спремна срца и однеси све у ветар истине који пали плам живота.

Све што не може да огањ живи поднесе-изгореће.

Што је било мртво у велу живог-нестаће.

Када се са Небеске Србије спусти Небеско коло,

кад род почне од срца да игра игру свету,

тад гле! Сунце живота сијаће!

Ко зна одакле иде Ветар и куда ће? Ветар истине Дух Свети сам је. А Дух је од Бога.

Чудо не пита никог нити моли. Не хаје за обрасце зла што му пута не дају. 

Оно ствара свој пут, своју стазу светла по коме може само Истина да шета. 

Ако Бог да, ко ће одузети?

Ако Бог узме, ко ће повратити?

Дух Свети све зна. Све тајне што мантије скриваше. Све скрите речи и дела што имаше одела. Све помисли тајне што самознални чуваше.

Све што они са мањком Љубави делаше.

Пред Сунцем Живота скривања нема.

Пред Огњем Светим буди тих да би се чуо душе твоје стих...он ти може спасити главу. Ако га још има сред свих немилина, ако си га негде дубоко скрио и на њега дозволио да капље вода жива.

Да, тако бива!

Миро

 Утихло је све.

Само ритам једног срца негде

свој бат по тишини свира.

Чујем те.

Дишеш грудима пуним етра живота.

Носећи благослова, мира.

И Миро.

Оно најређе, са небеских ливада

Где роје се јата белих пчела, коња и свитаца.

Откуцај... дах, два

Одлутам

Па се вратим сред свега.

Ко да Миро злаћано пропусти

па да га Земља испусти...

Еаааа

А дојуч' се искра мазила сред недара,

да би сад ко Звезда сијала.

Сред свих храмова и олтара...

Сијамо ти и ја.

Светлост по среди нас жива.

Красива!

Такав је стих древности

Све Мир од старине.

Миро капље.

Радост божија сија.

Свевишњи види те.

Мајка Мара

 Мајка Мара...

Нико скоро не зна ко је она данас у свести Срба. Као и Мокош из предања. 

Једна птичица небеског поја ми је једном певала песму како велико платно које виси у холовима Валхале носи причу живота нашег. Она је на старом језику нашем звана Бел Хала или Светла Живог Одаја.

Сребро беле нити златкастог одсјаја су нанизане и на њима прича!

О великим делима Рода Небеског.

Песма до песме, стих до стиха о свему шта Род постиже и уради.

И намах на једном делу платно увеже па развеже. Нова се слика ствара која путује кроз време где хоће и где треба, увеже нови чвор и правац. 

И гле! Ново доба се ствара. Нова Земља. 

Прав се прелива на Слав и Јаву. Улива златну и белу енергију живота и васкрсава.

Где пустиња - ту башта Божија. 

И Мара мари. Мокош плете своје нити. 

Нит је Мара нити Мокош. Већ свебожија тајна духа - радост. Ми знамо негде у души да је о нама бринула Мајка па дадосмо Духу лик ње док плете слику света.

А Дух је Вас Дух од Творца Живота.

Живи стих...у мајци Мари осликан лик

Гле! Чудеса Божија теби капају

Златно се Миро поново точи!

Огањ на Духу

 Носи светло и на таји 

Страха немој имати

Огањ јеси и не брини 

Шта ће мрачни просити 

Ишту светла дај им пуно

Ишту душе сву им дај

Ишту искру подај спремно 

Вољом Творца и не хај

Огањ Светла у сред дана

Жишку Душе по сред Сунца

Искру Свету по сред чела

Спремно снажно вољно дај!

Извор Живи у теби је

Њих сад светло топи све

Као Сунце Вампирима 

Као Звезда неживима 

Хтели јесу твоје крви

Е па ево пијте пијте!

У њој јесте Ватра Жива

Сунца Јара богодара!

Наискап сад ватре живе!

Док не спали нечист сву

И од вас сад трулих бића

створи кашу пепелну. 

Ко шта тражи 

то ће и пронаћи.

Ко се душом у Богу огреје 

Дух Свети у њему тад све је. 

Вилењаци и Срби

Шта значи бити уметник?

Значи умети нешто.

Када неко нешто уме, то је одлично гледати и доживети а највише сфере уметности су у повезивању са духом и душом преко музике, сликања, писања, песама, вајања, клесања, прављења свега са смислом. 

Уметност је наћи смисао и низвести га у дело.

Толкин је то дивно описао у "Магији Вилењака".

Они нису себе сматрали Магичним бићима нити су се бавили магијом онако како су на њих гледали људи и остали.

Вилењаци су били најсјајнији део човечанства. Нису бивали подложни болестима, нису умирали, могли су да се самоизлече брзо ако повреда није била фатална. 

Пошто су имали склад духа и тела све што су радили је било уметност. Ако се ухвате заната, то изгледа као божански рад. Ако певају, као анђеоски, ако граде, незамисливи мајстори са дрветом и каменом свих врста. Могу да користе телепатију, виде у друге светове, виде кроз свет духа, осећају све, говоре језике са лакоћом, физички неуморни. Могу данима да трче или живе без хране. 

Виде и чују много, ако се посвете борби и знању, нема бољих ратника, ако се посвете лечењу, нема бољих лекара и травара и енергетских балансера.

Шта год да пипну све тежи савршенству.

То је свима осталима изгледало као Магија. 

А они су се томе чудили јер нису сматрали себе чаробњацима већ Живом Божијом Децом.

Децом која се напаја духом Творца. Која УМЕ. која су уметници у свему чега се лате.

Која знају да баратају са енергијама.

Шта је поента?

Да је све то Човечанска природа. 

То је све део нас и треба га будити.

То је порука тог писанија Толкиновог. 

Зна се да је Вилински свет део Срба и нашег искуства. Као и скоро свих Европских земаља.

Знам лично људе који су имали искуства са њима. Заувек су промењене особе. Ко једном додирне праву уметност њихову у свему, никада ни једна ћелија њиховог бића то не заборавља. 

Они и даље живе на Земљи али скривени од погледа, себи су оградили своја имања и градове од нежељених ниских вибрација. 

Како?

Лепо. Знају како. Није магија, Већ Магија Живота.

Ти који читаш сад, мислиш да је Равијојла само прича? Она је и даље ту. И све остале и сви остали Вилењаци као део нас. 

Страшно је колико као људи незнамо. Колико се мртвило увукло. 

Међутим на крају крајева боли нас ћоше. Ми ћемо радити и бити Они који јесмо. Жива деца Свевишњега. 

Мрак и тама могу шта хоће али они се не питају. Ми се питамо јер ми имамо светло од Бога. 

"Ко умије њему двије"

Бого Човек

 Треба читати написано а ако не знаш, а ти истражуј. Истина ослобађа.

Исус Христ није био Јеврејин.

Он је послат био њима да заустави црномагијски култ на том подручју око Медитерана. Култ је имао јако присуство свуда у великим градовима од Либије, преко Египта, уз обалу где је данашњи Израел до Мале Азије (данашње Турске) и горе према Солуну и Јадрану.

Свуда су били црни свештеници или магови култа личности зване Сатана. 

То су све титуле. То нису лична имена.

Народ као народ се није звао Јеврејима већ су вукли порекло од старих остатака и огранака великог рода названог Аријевци. У питању су многе хиљаде година кад се тај велики род поделио по целој Евро Азији и од њега настали сви народи данас које знамо на том подручју.

Код нас се у делу народа и језика задржао термин Јаран који је директно везан за Аријан. Значење му је исто - Светли, Узвишени. Јара - топлота Сунца, светлост жарка, узвишена. Јаран - узвишени човек. 

Срби из Босне никада не говоре некоме Јаране олако већ кад му одају почаст. 

Дакле. Човек од јудаиста назван Месија, од Грка Христос није ни Јеврејин ни Грк него Ариј. Јаран - узвишени. 

Ко има очи нега види.

Тај је имао све моћи пробуђеног Бого Човека. 

Он је поништио црни програм уништења који је дошао из Вавилона још. Вавилон је друга тема, ускоро. За сада оволико - Израел као држава пада у ропство Вавилону и проводи неколико деценија тамо. Целокупна памет која је послата назад из ропства је добила црни програм и од тада тако делује. 

Име су променили и религију добили. Названи модерно Јеврејима. 

Народ је остао исти али црни жреци од тада делују непрекидно усмерено на цео регион тадашњег света. 

Стога Бого Човек долази и укида црни програм и будућност света добија на снази. Уништење се избегава и део народа се сећа ко су. Међутим црни не престају са борбом и они одмах обликују нову религију звану Хришћанство које потом вековима штелују и прилагођавају. Не могу искоренити истину и светло од Бого Човека и зато морају да у својим програмима Христ религије оставе зрна истине.

То је дозвољено од светлих да би свако научио да препозна истину међ лажима. Тиме показује мудрост и светлу душу. Јер обоженима не треба религија јер он Бога лично знају.

То је Бого Човек стално говорио.

Дакле, дан данас два програма се боре за твоју душу. На теби је да будеш мудар.

Буди. Живи и светли.

Уздахни вечност

 

Уз дах ни. Уздахни ваздух или вас дух или све дух из Етра или подручја одакле нам душе бдију на нас овде.

Тај невидљиви свет нам је испред носа а тако далеко јер нам мисли лутају ободима пакла који сами нехотице стварамо.

Измакни се да не паднеш. Ево иде талас који ваља све. Вал ваља преко свега што јесте и није. Не пита за године и паралажу слике о томе ко си ти.

Свет је зрео да полуди. Он је већ луд јер га такве мисли обликоваше у ситним сатима ноћи ове. Ноћи која дуго траје већ.

Све пролази и све се мења. Све тече и промена се мрешка као крунице таласа на обали мора вечности.

Ко је луд, не буди му друг да те не одвуче вир лудила њиховог. Маске су спале а сада и жвале.
Са свих слаткоречивих усана.

Мали вук је ипак само то. Мали вук. Недорастао правом свету и томе да буде једнога дана Вук који води свој чопор.

Сваки Срб ма где био осећа звезду у себи. И мора пламен да пусти да не изгори изнутра. Жив жар сред груди усуде носи свима.


Који је твој?

Зна душа твоја.