Wednesday, December 12, 2018

Песник и Вечност Свароговог Златног Ирија


Песнику Вилењаку, Драгану Симовићу, роду мом Звезданом, вечна слава!





Кад су једном давно, давно заспале све песме и лепоте
обичај нам беше славно, да у ниске жив бисера и једноте
ставимо ми мисли свете.

Нема туге, нити сете сред срдаца Белих Срба,
вечност нам је понад нама звездан прах сад разасула
да ми њиме вид посејемо.

И да вечност донесемо свакоме што душу има
да вагримо, стихујемо и певамо сред суштаства
даривамо светим даровима.

О песниче мили роде!
У вечност се ти обуче
узлетео до слободе
и понео вед стиховље
и силнице животнице
и златнога живог праха
да пред себе пут означиш
што ти јесте и што бива
ка висини свих висина
у дворове бел белина
и сред светог поља сада
у долини на дрвету 
високом ко кула света
где жар птица гнездо свија
сред суштаства и лепоте
Свароговог Златног Ирија!








Saturday, December 1, 2018

Записи из Етра



Никада неће се сазнати шта се у потпуности дешавало у историји, неће све док се не развије нова свест о томе како сакупљати знања, вести, податке и записе из једне друге димензије постојања. Или ће се направити справа која омогућава гледање кроз све епохе прошлости или ће то човек моћи кроз свој ум и дух.

Најближе савршенству је ово друго, кроз дух и ум. Великан који нам је оставио записе о томе иако само делимично, је Никола Тесла. Он је у својим записима говорио како од детињства улази у друге стварности и проналази у њима светове и читаве цивилизације, такорећи паралелне универзуме, васељене на другим разинама и чак његов лични саобразни живот тамо и овде. Касније као зрели научник, оставио нам је и кратке забелешке о Етру. Етар као елемент је избачен из Мендељејевог периодног система али када је тај систем створен, Етар је био тамо. Зна се зашто је то учињено. То је свесна саботажа, напад, смислена борба против истине о вишим стварностима кроз које сви живимо а мало нас свесно их.

У том елементу постојања званом Етар се налазе многе незамисливе ствари нама данас. То је разина постојања која носи записе о свему у свеукупном постојању. Такође, носилац је огромних количина енергије још увек непознате људском роду. Постоји и назив Етарска Физика. Углавном већина чак и научника не зна ништа о овоме и ако се може (а изгледа да је то сада једино) рећи, углавном су уметници ти који су успевали кроз прошлост и данас да уђу у ту димензију, ту другачију разину постојања и из ње донесу знања, истине, моћи, лепоте.

Међу њима песници су отишли најдаље. У свим народима на планети, увек је постојао бар један песник или песникиња који су својим стиховима и песмама носили потку целог народа те их народ гледао као божанства дата њима за помоћ и развој. Срби су род песме. Нас је она одржала њојзи хвала - речи осташе занавек. Песме су сабијена и згуснута информација о узвишеном. Згуснута јер се у малом говори јако пуно и најтежа је врста позива јер се даје све и губи све а добија Свемир.

Песник чита записе из Етра и доноси их колико толико разумљиве свима. Епске песме и уопштено прастаре песме, ведања и слично су записиване у стиху да би се урезале у умове слушалаца те преносиле кроз епохе јер камен се може уништити, папир распасти, дрво такође, метал излизати и зарђати, једино ум чист - не. Ако је још породично и са колена на колено преношено кроз песму - вечно је.

Док једног дана не узрастемо да можемо свесно и стално илазити у Етар да читамо повест ( да идемо по вести ), до тада нам остаје песма и ми сада можемо кроз свете песме разумевати шта је све било икада на овој планети. Први човек који буде успео да течно и јасно прочита све, ће знати тачно и истинито шта се све хронолошки збивало на овој планети. Онда неће бити потребе да се верује којекаквим изворима о томе шта је било. Зна се да тренутну историју пише власт сваке земље а оне немају баш на уму да прикажу истину јер им то не користи у владању. Највећи проблем човечанства је незнање и стога тумарање у мраку.

Знање о животу и свему, истина и мудрост, љубав и саосећање су градиво постојања. Да би се кренуло овим путем, први корак ка овоме је песма. И ако и не разумете песме и поезију, уложите напор и читајте. Уђите свесно у ритам тих речи и открићете светлост и светост Србског певања кроз стихове. То је ведање. Живоречје. Светородно говорење истине коју душа препозна.



Један од највећих у Срба је Његош. Луча Микрокозма - изузетно тешко штиво за разумевање данашњем човеку, али!!! Не одустати и читати поново и поново док саме речи не заиграју у срцима и разум се не отвори.

Руми је један од великих песника других народа. Саме Индијске веде су песме. Аријске веде су такође стих и прича. Еда Скандинавска такође. Песма је језик Творца.
Србин када пева и рецитује - он или она ведају.

Десанка Максимовић - душа наша Србска и жива песникиња која је била Ведуна.
Примера је јако пуно. Почните...и гледајте како вам се живот мења из корена.



На крају, стављам моје стихове изведане пре пуно година:

Лако је рећи риму и стих
и песма лепа радости је жар
ал` ведат` нежну од срца реч
живо певати - са неба је дар

Wednesday, November 14, 2018

Србски ум у и ван времена хаоса

Неко би назвао све што не разуме неким само њему знаним објашњењем. Неко би искористио речи које су такозвано интернационалне које као сви разумеју а нико не зна нити осећа њихове праве титраје.

О чему говорим?

О над-уму или стварима које су ту а нису препознате од већине, бар не овако јавно. На неком другом нивоу или разини - да, док овде и сада - не. Неки би то назвали квантним умом. Сама реч означава присуство на много нивоа и разина и огромне количине информација и знања.

Такво знање постоји потпуно независно од тога шта се дешава у свету. Независно је од руље илити гомиле која често као марва ходи где јој се каже. То је одлика живота стихије а свака стихија се контролише вишим законима природе, дакле неко успоставља како и где ће се маса кретати, шта ће мислити и како ће се понашати. У ту сврху су покренуте толико масивне полуге моћи и друштвених програма да је то несхватљиво већини. Програмери прогамирају или кодирају програмским језиком понашање већине на овој планети.

Програмирање почиње док је дете у утроби мајке а интензивно се наставља по рођењу. Ретки се извуку у односу на број људи на планети. Још су ређе групе људи који су скинули амове програма а најређе су државе. Такорећи оне и непостоје у том облику скинутом са програма из простог разлога што су оне ентитети створени Програмерима, направљене и устројене тако да служе својој сврси - потпуном узимању слободе човеку.

Ту сада долазимо до једне необичне појаве, за разлику од држава још увек постоје народи који негде у себи чувају сушт од програма. На површини то тако не изгледа али попут леденог брега, оно што очи незнања не виде носи тајну коју је немогуће открити, уништити нити програмирати.

Ум.

Ум који је недодирљив програму. Такозвани Квантни ум.
Наш Србски ум је у а и ван хаоса. Он чува знања Звезданог Рода незамисливо напредне културе и цивилизације у односу на постојеће. Ако је и могуће упоредити онда би то изгледало као петогодишње дете према доктору нуклеарне физике...али и то је непрактично.

Знања нашег рода сачувана и закључана у нашем днк коду су чак и у фрагментима просто величанствена. То најбоље приказује наш Ум.

Кажу како смо дивљаци, како смо заостали и да смо задњи у Европи по многим параметрима. како каснимо у свему, како нам је стално хаос у држави, како нисмо цивилизовани... Ето Швајцарска је имала асфалт пре 120 година по стазама на планинама а ми и данас немамо по неким градовима. Кажу да смо примитивни и једноставно јадни...

Све је то тако. Истина је то, ако се на свет гледа из угла класичног паразита од државе или ентитета као што је ЕУ или било која западна земља, из угла њихове крваве културе која вековима сише крв планети и културно уздиже континенте. Тачно је све ако се мисли да је аутомобил или паметни телефон врхунац изума...

Србе једоставно не занима овај свет. Србски Ум живи на потпуно другој разини или фреквенцији. Србин Звезданог рода па чак и земаљски Србин потпуно несвестан ничега, мисли потпуно другачије од модерног света. Срби знајући са ким имају посла инстиктивно и духом осећајући Архи Паразита против њих, не хају ни мало суштински шта ће бити са прогресом овога света. Зато што суштином виде са ким имају посла зато се и спрдају са свим модерним вредностима. Зато што осећају да модерне вредности су против живота и осуђене су у зачетку на пропаст те стога Срби не иду тим путем.

Никада прави Срби неће бити као данашњи модерни Европејац или Американац или чак и Кинез или Рус, сви што су се помодернизовали на уштрб суштине слободног човека су истог трена себе одвојили од Србина и Србкиње на неком суштинском нивоу. Наравно нико то њима неће јавно рећи али ће Србину се јавити она необјашњива сета родитеља коме је жао када види како му дете пати у свом егу и бесу. Она ником јасна до нама туга када се осети присуство некога ко ради против живота.

Србин је слободан човек. Од свих догми и програма, њему не требају ритуали и магијски обреди модерног друштва да би се осећао моћно. Јасан поглед и чиста реч, истина и светло. То је тако природно у правог Србина. То је позиција ауторитета који осетите када разговарате чак и са пастиром на планини или баком у селу или девојком чесититом или момком стаменим или дететом на игралишту, ако су свесни себе - осетићете Србски Ум. Знање скривено у суштини свега.

Зато Србе колективно заболе уво (да се овако чисто изразим народски) за овај свет и шта овај свет мисли о свему. Заболе их и за такозвани прогрес јер прогрес није напредак... Зато што Србин дубоко у себи презире свет паразита и полтрона. Зато што Србин воли слободу као ваздух да дише. Зато што Србски ум живи по Звезданом коду иако дубоко скривеном већини и необјашивом скоро свима и зато што тај ум не дотиче хаос. Зато што су Срби народ песника и песме...

А песма...безсмртна, она је језик Богова...






Thursday, November 1, 2018

Богови Срба - знања о Свемиру





Све што постоји је живо. Све је у свом одређеном ступњу живота који истовремено постоји на много разина или фреквенција.
Радио таласи дају одличан пресек како живот постоји. Померањем са једне на другу станицу, слушалац слуша одређени програм. Ако се шета горе доле по фреквенцијама или разинама онда се чује бука и хаос и само онда када се стане на неку изабрану, јасно се чује шта се чује. Тако и живот на вишим разинама постојања има своје таласе светла и звука. Онима са нижих разина, недокучиво је шта се догађа на вишим.

Због немогућности свести да објасни себи шта то види и чује, она те појаве назива Боговима. Свака појава према својој природи добије одређена својства неког Божанства. Пошто човек се позива на искуство које може да разуме тако и Богови постају налик људима. Мушки и Женски. Такође и облицима сродним људима. Богови добијају имена и особине, понашања и дела, моћи и способности.

Ипак истина је већа од овога. Суштине које се узнесу на више нивое постојања живота су толико одмакле напред да овима иза не преостаје ништа друго до одавања признања и поштовања на неком суштинском нивоу. Зато и назив Богови.



Човек тиме признаје нешто више, лепше и боље. Нешто што му је узор и светла нит. Нешто за чиме жуди као оваплоћење најбољег у њему.

Богови као такви не постоје. Нема их.
Нема ни једног јединог бога или Бога или Богова или богова (већа или мања слова представљају хијерархију).

Дакле нема Перуна ни Сварога. Ни Ладе, ни Маре ни Весне ни Симаргла, Велеса, Радгоста, Даждбога и многих других.
Али нема ни Кришне, Шиве, Индре, Брамана, Рахма, Алаха, Јахвеа, Квеацокотла, Ахуре Мазде, Христа...

Богови не постоје.

Оно шта постоји су светле суштине којима је човек наденуо ова имена и особине.

Нема у томе ничега лошег јер рецимо суштина названа Перун је толико тога дала нашем роду у свему да је она постала Богом. Громови, муње и правда, живот и пуно тога оставило је трага у нашем роду. Сам Перун никада није открио своје име које он носи у себи. Никоме и никада. Али именом Перун је познат нашем роду.



Човек на овим нивоима развоја не може да појми и схвати имена развијених суштина на највећем нивоу. Нити се она могу објаснити човеку а да не постану потпуно тешка за разумевање.

Али те светле суштине знајући да треба помагати Роду да напредује у Свемиру свуда, дали су им оно што они могу разумети да би се живот покренуо у њима.
Исто као што се детету од три године не може објаснити шта је то нуклеарна фисија нити шта је плазма, тако ни човечанству на одређеном нивоу о правој узвишеној природи великих светих суштина.



Постоји још један разлог који спречава човека у напретку. Незнање. Временом се истина о Перуну, Сварогу, Лади претопила у обреде и ритуале и коначно у религије и светковине. Ни то није лоше али ни добро јер се не иде напред.



Да ли данас рецимо, постоји неко кога када питамо ко је на пример Весна, да зна да нам објасни ко је та дивна и светла суштина?



Или ко је Велес?

Нико не би знао потпун одговор. Али обичаји су се задржали у роду. Светковине и обреди.



Саме светле суштине гледају мирно на све то јер разумеју човека, али полако му помажу да израсте из примитивне спознаје и прошири свој ум и срце.

Исто је и са свим осталим примерима за које знамо. Најсвежији је пример Христа. Његова светла суштина је послата Израелцима да их подигне из ужаса примитивног живота који су живели и којим су претили потки човечанства. Он им је то и рекао. Христ је титула. Његов живот је јавно потпуно затрпан полуистинама и лажима до дан данас јер је то било у интересу разним центрима моћи.



Исто је и са другим светлим суштинама послатим по свим народима.

Ко их је слао?

То је друга тема и друга прича. Али оно што се може овде и сада рећи је да постоје светле суштине које се брину за живот ове планете и човека.
Да нема њиховог вођства, не би било могуће да живот постане и опстане.

Богови Срба, Руса и свег нашег Рода су светле суштине које имају Космичка знања.
Свемир је њихово поље деловања. И многобројне разине постојања у свету Права.

Знања о Све-Миру су преко њих изливена.
Игра речима у Руском и Србском језику открива још понешто...

Мир је свет у Руском.
Свемир - Све Мир

Све - светло и светост
Мир - свет

Свемир - Свети свет.

Србски каже - свет (постојање) а реч је и значење свет (посвећен) и светло.

Светло Постојање је значење речи Свемир.
Наш род је све то сачувао.
Звезда Род је баш зато и такав какав је јер је знање Светла пронео свуда по постојању.

Када следећи пут размишљате о неким делима Светих Суштина наших, сетите се рецимо Тесле и његовог искуства са муњама и електрицитетом и видите Перуна у њему. Он сам није Перун али ни Перун (светла суштина) није Перун каквим га данас замишљају. Теслу нису разумели ови данашњи људи а Перуна су пак мало више разумели наши преци. Знање о правој природи Светла и Светости даје увид у више разине постојања.

Слава Роду и истини!
Незнању крај и свакој немаштини, што ума што духа што тела.

Истина је једна и цела.
Ако ти срце срећно ходи ка природи тада знај да те светла суштина звана Ладом води.

Ако ти ум посвећен стварању славном,
Сварогом названи Светли Сушт ти испуни све!

Ако ти лепотом душа цвета,
онда те поздравља Весна света.

Ако те пут води истини напред и навише,
Род те зове Светлом Светим.

Али знај, нису све суштине светле зато и много богова таме постоји. Зато уРАзУМи се. Незнање убија, Истина ослобађа, знање уРАвнотежено љубављу те води Извору...

А Извор...Творац свега...се не појми религијом, ритуалима, обредима, жртвама, храмовима.
Само истином, знањем, мудрошћу и љубављу.

Искра живота сјакти безсмртно!





Saturday, October 13, 2018

Слава јунацима!



Срби живе кроз песму и њоме творе. Њом је и песникиња Душица Милосављевић, одала помен и сећање на славу њихове храбрости. Да, ми смо славно у прошлости бивали. Последња велика жртва и славна крвца се пролила пре једног века где наши дедови, браћа и очеви оставише своје животе нама да бисмо данас ми живели.
Они оваплотише оне славне речи уписане звездописом у безсмртну потку Срба и Васионе, СвеМира:

"Бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати"

Они су ти. Вечна им благодат, благодар и мир.
Нисмо вас заборавили Роде свети. Јунацима живе ватре, СЛАВА!












Сјакте речи песникиње:


"Србски народ је изгледа једини народ на свету који сва своја осећања изражава кроз песму.

Ми певамо кад са Творцем разговарамо и кад пратимо умрле до вечне куће, ми певамо у славу наших јунака или кад исказујемо љубав према некоме, као што певамо и кад се жалимо на њихову издају или што нам не узвраћају ту љубав. Стављамо у песму наше муке, узбуђења нашег срца и чари наших љубави. Мајке нам певају љуљајући децу, сестре хвалећи врлине брата! Онај кога песник опева постаје безсмртан а Србија са својим херојима свакако то и јесте! "

На понос Роду!





Свети србски ратник

Мученици србски што зверски страдасте
што вас ближњи нађоше и оплакаше тела
које беху речи што последње казасте?
Које беху страхоте за безмртна дела!

Мученици србски, што цивили бесте
што вас земља сакрила од зверства нељуди,
Род вас вазда тражи, небо пита где сте
да' л са Творцем чекате да зверовима суди!

Мученици Србски што остасте живи
рањени у телу за одбрану Рода
ране вам крваре јер зверињу сте криви,
нема даљег напретка ко свог војника прода!

Србски ветерани, поносу и дико
у Славу се громко ваше име вину,
ваша храбра дела не избриса нико
нек Истина засија у сваком Србском сину!
Слава вам и хвала!

-Душица Милосављевић-

Wednesday, October 10, 2018

Јар Јарило свима озарило




Једном...

Када отежају капци после тешких ноћи
мисао пита јаву: "Када ће доћи..."
чиста као суза дечјег ока
и гола као мисао првог извора.

Она је као дух искона-и јесте.
И своја је и није.
Свуда је њена мисао стигла
као пчела на цветне ливаде песама старих.

Увек да надахне уморног путника ту
снене му очи што траже утеху
она испуни светлом праискона...
И онда негде ветар источни покрене звона...

Једном када овде нема ме више,
кад очи света наћи ме не могу,
све биће у тону тихо, све тише.
Да чује моју песму у Роду.

Пут је предамном сјајан искован.
Златни му прах стопала боји,
поглед преко десног рамена
где Јарило животе кроји...

Нечујан поздрав, мисао и руна.
Жива ми била благослова пуна!
Ти децу Творца вечито љубављу гајиш
Носиш кроз етар, радосно славиш.

Сестара седам ти песме све поје...
тихом лепотом зову та јутра
када сва деца играју коло живота
пред Творцем срећна, жива лепота.

Јар Јарило свима озарило!









Tuesday, October 2, 2018

Говор - алат ума

Језик, говор је алат ума. Наизглед нешто што само од себе постоји али у ствари озбиљан начин кодирања свега око нас.
Свака реч је заповест или магија. Свака реч је код и наредба. Свака реч ствара или руши.
У Србском језику се то нарочито наглашава ако се свесно користи.
Чак и мале промене могу подсвесно променити карактер и особине реченог те стога такву готову информацију предати оном ко је слуша.
Рецимо узмимо корен речи имена нашег Рода.
Срб.
У палатализацији неки звукови прелазе у друге када се сложе и то често буде прихваћено, међутим корен срб се мења у срп и тиме се мења и енергетска потка или вредност.
У неким примерима срб остаје непромењен али у другим се претопи у срп.
Србски је тако постао Српски иако је човек Србин а држава Србија.
Под изговором се и даље ово ради иако постоји мноштво доказа да у овом случају се то не ради.
Међутим, одговорни за језик у институцијама су ту по дужности а не по знању.
Постављао их како је ко нападао Србију у последњих неколико векова.
Случајно или не, народ је у изговору сачувао изворну реч.
Овим се не бавим шта она значи, већ гледам шта значи када се само једно слово замени. Шта се ствара као енергија када б оде у п?
Срб као изворна реч означава наш род који сеже до звезда, наравно ако се зна тачна прошлост. Ако се гледа модерном историјом- онда не.
Срп је алат за сечење жита или сличних биљака.
Срп је и облик месеца ноћу, коришћен од неких других држава које немају ништа са Србијом и Србима ни на ком пољу.
Када се овај језички код само овако мало примени и промени, мења се енергетска структура саме речи и њена моћ и порука. Тако одједном звездани род постане алатка ратара.
Одједном се смањи древност и претопи у нешто потпуно небитно за име народа.
Ми нисмо Српи. Нити је наша држава Српија.
И ми то знамо али они који су покушали да нам мењају језик по службеној дужности су убацили ову наизглед малу промену.
И иако неприметна, она не престаје да кодира.
Јер таква је моћ језика. Језик носи енергију која мења све око себе.
Урадите један оглед.
Кажите истој особи данас једну лепу реч. Само једну. И пратите стање те особе.
Онда сутра кажите опет само једну реч тешку. Прекосутра тужну, оштру, ружну.
Пратите мењања свести одмах после ваше речи.
Пратите и енергију у вама када је изговарате.
Видећете која моћ стоји ту. А камоли која је моћ када неко свесно говори.
Свесни говор ствара хармонију усред хаоса.
Песме које буде душу су пример тога.
Пазимо на језик и стварајмо добро. Јер сушти Срби су род Звезда.