Friday, March 22, 2019

Око Соколово и Вид Орла




Ко је свестан, осетио је. Тиха вода брег рони.






Погледао Соко тица чистим видом својим оком
 и видео сад дубоко, све што бива под небесјем.

 Те позвао песмом на висини 
Орла светог рода краља, да заједно сагледају. Кроза срца свег што хода дал је човек или злоба. Кроз тмину и помрчину црних руку гар велова.

 Жар'ли негде искра животница 
сред Србља под небеском капом целом.
 Погледали - закликтали! 

 Нит' је хладна нити угаснула! Већ је она свесно утихнула. У трен вечни смирај нашла, да сагледа величину и разуме позадину свег' што род звездани сада дави. 

 Мир вечити у трену без трена. 

 Ван времена и спознаја сваког који светла нема. Бљесну искра сред свег рода Звезданога!
 Те разгори ватре свете, те помаче мреже клете!

 Јара ватре пламена живота разигра се сред лепота, свих сад срца Звездорода, свега Србља које земљом хода! Раса света зове јасно! 

 Све што није а хтеде да јесте - запали се живот-пламом... Нечист плану и све тамно сажеже се свуд на јави и отправи црној јами.  Јара Јари, Род се слави, песма наде запева се. Ода једна расна света одјекује васељеном. 

 Све то виде Соко тица и Орао род му свети. 
Како расте и долази сред свих који живе свето. Време дође, на висини песма!

 Неко чу кликтаје и уклони очи уплашене. Засјакташе бљеском древним друге очи васељене. Очи свих што носе жар живота.


Sunday, March 10, 2019

Живи, види, буди!





Није лако прогледати код очију. Али без увида и вида нема ни живота сушта. Ко види, нема страха. Ко се не страши у славу Рода све чини. 
Зато ако ти око не види, опери га водом истине. 
Пећи ће. Болеће те до саме душе. Изјешће те изнутра незнани противник док не осетиш да се растајеш од живота. Да...умиреш...да би се коначно родио. Прави човек а не нешто.

На крају схваташ да су фантоми само то и били...фантоми у твом уму. Невидљиви противници који су носили сто и једно лице за тебе да ти никада не би живео. Да би се плашио да дишеш. 

Сада је време када свесно убијаш све што је у теби а против живота и радости и истине. Не чекај. Живи и делај!




Погледај... 

 Прогледај очима духа које виде све. 
Није лако бити прикован тамом - не. 
 А све због жеље ил' воље срца да ври крвца!
 Да песма постане светли кон! 

 За кон! 
За кон!

 Кличу деца ко Орлови са небеса. Ми смо за кон небески сред земљице драге. Обрисасмо тамне мрље прошлих дана. Погледали и схватили...Љубав а не Тама!

То је извор свег живота... то је избор свих лепота, то је нашем срцу живодраг. То је гром у десници и муња у левици. То је моћ коју јавише сви песници што видеше живе ватре плам. 

 Слава Роду! Истина и Прав кроје кон небески, доносе мир и љубав свој деци... Јер Кон постаје Закон.

 Звездани закон рода свог. Прекаљен ватром Звезда.
 Дарован суштом истином.    



Tuesday, February 26, 2019

Време је!





Сварожића пуна кућа
где је душа та што сјакти!

Не небу се заратило
гром до грома духове пресеца.

Подно јужне косе стар планине
пробуди се извор воде свете.

Игром мисли песме вечне
печат стави једно дете.

Судбина је престала да дише
све је тихо и мисли све тише.

Рана зора свиће рујна
и буди се вечна младост.

Разазна се истина и јара
сред човека искра Божјег дара.

                Време је!








Friday, February 22, 2019

Две Србије

Приметити јасну разлику и небеску победу нашег рода! Србија као држава и нација је ужасна, покварена творевина, комунистичка ала умивена, азил за криминал и зло сваке врсте. И треба да пропадне и нестане.

 Нека буде!

 Срби као народ и род су потпуно друго нешто. Да нема правих Срба не би ни планета постојала, најближи пример је Тесла, ко иоле зна више о њему и његовом стварном раду, разумеће одмах. Србија држава и нација - то је паразитски ентитет над народом Срба. Наизглед исто али није. Ускоро долази небеска Србија да врати ствари на своје место. Ко зна о чему говорим - разумеће.

 У песми о Лазару где он бива стављен пред избор коме ће се приволети царству је одлучена судбина нашег рода. Сликовито је представљено следеће: Изабери ти који си сада изабран на чело народа ради ослобођења. Одлучи где ће ићи колективни избор рода. Да ли ће стремити материјалном и временом изгубити себе или ће стремити суштинском духовном и спасти себе? Можда неко и даље не разуме дилему дилема. Ко не зна избор је лак. Ко зна избор је тежак. Лазар је изабрао небеску славу за род. Зашто? Зато што је знао да небеско у ствари значи постојање на вишем нивоу живота, постојање на нивоу који ће довести до стварања живота у будућности. То је било свесно закопавање семена у земљу да би оно родило кад треба. То је видљиво умирање јер семе одлази у хладно, мрачно место. Нема никога около и да би се пробило мора да иде против свега. Мора да изађе из себе и да пробивши опну искорачи у стварање новог пута и дрвета. Нема другог начина.

Лазар је то увидео и знао.

Зато што је Лазар као и Душан пре њега био научен знању у Вилиндару. Знао је ко смо. Одакле смо и какве су улоге наше у блиставој будућности планете. Да Он није изабрао небо, не би ни Никола дошао у будућности, да Тесла није дошао, не би се осветлио свет и планета. Све земаљско што је створио је 1% онога шта је он дао Свету а да се јавност не обавештава о томе. Али иако је Лазар изабрао мудро и из становишта знања, свако бира за себе такође јер је време дошло.

 Коме ћеш се приволети царству?

Две Србије стоје наспрам себе.
Једна лаје друга пева.
Две Србије и два света цела
који носе своје ореоле.

Краљевски Орао кликће сред висина,
неста таме, оде измаглина!
Род се свети посвети и сети
ко је, шта је, из којих је истина!



Thursday, February 14, 2019

Арион




Арионске куле бљескају се бело
Небу под облаке узрасле су смело 
рукама и знањем светог рода звезда. 

Златно бели мермер и кристално плава,
 вагре јасно светле сред висина док стегови играју попут вила међ дрвећем смело. 

Све је бело, белином што оку тамном смета кристал сваки град у себи носи
 да обасја путе рода света. 

Ван схватања покореног ума
 бродовље од стакла живог језди... 
Пространствима Сварге живописне. 

Избор сваког јесте свети 
да знање живота Звезданога Рода
 пронесе и посвети...

 Где год да им мисао радосно полети... 

Арионе, Арионе!
 У слави си песмом живом 
ишао и племенио.

 Сред тебе су све те оне,
 диве светла, чаробнице мајке, 
које сеју траг живота, зелене им очи сјајне.

 И васцели свети човек, 
са твојих је кула у одбрану и заштиту свега живог вечно стао.

 Реч живота изрекао, 
моћи руком покренуо
 кристал ватру запалио.

 Арионе сјактиш расно!
 Јарила се твоја у сребрном пламу она 
окрећу у колу светом. 

Сребросјајем одскакује
 вода света као мисли
 сред извора свег живота. 

Арионе, Арионе!
 Сред тебе нам сушт и душа 
пребива у величанству.

 У оку се сваком сјајном крију тајне вечне ватре 
сива плава и зелена, ватрена и црвена
 Сребрна и рујно плава крију знања злато права. 

Светлописом звездописом посред срца целог рода - Слава, Слава, Слава! 


Saturday, January 26, 2019

Вилиндар






Кад ти нешто Вилин Род дарива,
сред недара срце тад заигра.
душе ватре тајне оно зна.

Мед векова изгубљеним тмином
беше кућа славна - Србском роду дарована!
Кућа мудре речи, истине и знања.

У њој одри и одаје кристала...
Бели мермер Јару Сунца бљеска
водоскоци воде живе плешу.

У сред врта сваких дванаест лета,
дивот - бело дрво знања цвета
и разуму сваком пуни пехар.

Спремају се барке у сутоне жарке.
Оне броде кроз Вилине воде
из Белога Града Небескога.

Хитро плове мору великоме
при обали на видику оне
дому своме сјају звезданоме!

Вилиндару дару Вилинскоме!
Где столују Србљи с' оне стране
који суштом - песму Творца поје.




Речи ове лирске песме говоре о нечему јединственом у нашем Роду. Нечему што нам повезује све нити узвишености а нажалост заборављено је и претворено у нешто сасвим друго.
Давно, десио се јединствен случај. Вилински народ је даривао Србском народу кућу знања за све будуће нараштаје. Срби као народ Звезда су волели Вилински народ и негде у заборављеним почецима Човека у свемиру ова два рода су се занавек побратимила. Заједно су и дошли на ову планету у једном заборављеном добу. Током векова два народа су једни од других учили небеске истине и знања која превазилазе разум.



Када су наступила мрачна времена и кад их је и на Земљи стигао Тамни Непријатељ, ратови опстанка су започели и много тога је изгубљено у вихору пламеном. Једна од последњих кућа знања коју остави Вилин Род Србима је кућа белог знања. Она је била велика библиотека са артефактима, књигама, кристалима, технологијом донешеном са Звезда. Сваки Србски владар је у одређено доба долазио ту сам и бивао годину дана подучаван о тајним знањима очувања рода и свега. Ту се годину дана потпуно посвећивао учењу. Кућа је подигнута на једној гори коју данас зову Света Гора. Била је споља од белог дрвета украшена белим мермерним детаљима и плочама. Заштита је била око ње непрекидно. Енергетски штит је био свуда около и за непозване у њу она није ни постојала. Нису је могли ни видети ни опазити. Временом су почеле легенде о њој и почела је бити описивана у песмама као узвишено место Србских краљева.

Повезаност нашег Рода са Вилинским родом је веза живе природе несхватљиве многима. У нашим епским песмама Марко Краљевић има Вилу посестриму која му помаже. Много има искустава из народа чак и данас која говоре о сусретима Срба са Вилинским Родом.

Лично знам такве људе.

Такође један од наших чувених истраживача Ђорђе Марковић Кодер је један од последњих који су скупљали све везано за Вилин Род и Србе. О њему је писао и наш врли песник Драган Симовић, о тајинству знања Срба и Вилинског рода. Вилин кућа која је дарована Србима ради очувања свега лепог и светог у тешким временима која су била испред прага тада, је била последње велико уточиште.

Све до пада Смедерева у њу су одлазили владари Срба и краљеви ради поуке. Међутим до пада Смедерева, већ неколико векова је почео процес скривања те куће. И када је Смедерево пало, она је нестала из видокруга овога света. У њеној близини је подигнут манастир још вековима пре тога. Цар Душан је последњи који је боравио у њој годину дана.




У народној песми је она названа Вилиндар бјели. А ми је знамо данас као Хиландар. Хиландар није та кућа, он је саграђен у непосредној близини и видику те куће. У њему су одседали сви који су бивали посвећеници те куће. Временом како је тама све више доносила незнања, манастир и црква је било све што се могло видети, обични људи више нису могли ни очима видети кућу белог знања- Вилиндар. Све што су могли видети је Хиландар. И данас у Хиландару постоје скривене одаје у којима се чувају неке књиге Вилинског Рода, неки кристали и артефакти. Међутим то се скрива најстроже од јавности и тачно место те одаје је познато само двојици монаха које тајну преносе пре смрти. Ко су ти монаси не зна ни сам Патријарх, ни Србски ни Руски ни било који који је икада долазио у Хиландар. Они нису достојни тог знања јер су се усмерили свету а окренули од истинских знања и мудрости Звезданог Рода Срба и Вилењака. Свако ко је и данас био у Хиландару је говорио о посебности тог места. Како и не би јер и даље живи света енергија живота у белој кући знања и светој гори где је Вилиндар.

Иако потпуно другачије него првобитна намера му, то место чува за будуће нараштаје тајна знања Срба. Јер Звездани Род има своје време и трен. Постоји и разлог зашто је црква женама забранила да посећују то место. Свака жена која живи истину Србског рода, која је Ведуна знања, која је повезана са Природом и силама Свемира, која воли свој Србски род и која сија светлом ватром чистоте и љубави, одмах препозна скривене ствари Вилиндара. Повезана је одмах са Вилинским Родом и кућом белог знања. Те може учинити огромне ствари за бољитак рода. Није ни чудо зашто су одмах женама забранили пре много векова да уопште и кроче ногом на то тле. Време је дошло да се у Роду пробуде знања која требају сада. Сваки Србин и Србкиња Звезданог Рода ће осетити у себи ово. Вилинским даром нама је дарована будућност. Вилиндар чека посвећене и њима ће се открити. Никоме другом не.

Арија се чује у срцима посвећених. Јар сјакти безсмртно. Песма ватре живота пламти.



Wednesday, January 9, 2019

Завет Небеских Срба






У магновењу, трену без времена, јасновиђење. Дух ми стајаше пред ван - временским призором. Двори светла и небројено Звездано јато, само што то бејаху живи пламенови златне и беле ватре. Обличја човечја, узвишена у слави како стоје пред престолом вечности, пред извором све свесности, пред самим животом, љубави, Творцем.
Дају безсмртни завет. Заклетву Белих Богова, Јерарха живе ватре. У вртлогу знамења пуном симбола живота, моћи и знања што се уздиже пред њима, овојница - спирала живота.
Сред њих она титра изнутра и кује звездани пут њихов.


Ори се Арија са њихових усана:



Рођењем бивам поново у Богу Бог ја.
Први и последњи који јесте и бива.
Род свој мишљу Сунчевом обасјавам
Јарило свето које живот даје мени је водиља.

Из света светог светла дођох рад
да разум и мир понесем у јав
да овенчам славом мој свети род
Творца знамен и сиђил носим у свод,
небески, земаљски и дом Прав-а.

Реч ми је света а и дело са њом.
Рука ми чврста правде искром.
Жар ми у очима и Јара Јарила!
Моћ Љубави Зора ми подарила.

Где год стопа ми тло додирне сада
ту оста запис ми рода - Слава!
Како у срцу ми ватра гори-једнота,
тако Јави доносим етар живота.

Раса и Род ми у крви сјакте!
Срб ми је име и очи ми пламте!

Тако ми извора свега живота!
Тако ми радости и свих лепота!
Тако ми песме што ствара!
Тако ми љубави сред недара!
Тако ми истине првога реда!
Тако ми знања Творца свега!

Ја Богом бивам и ведам.
Своју душу и сушт тами недам.
Рас слава и Сар слава!
Серб и Срб слава.

Аз- Ја- Ура!