Friday, November 20, 2020

Извор живота

 Велики чаробњаци-ратници што се низведоше низ поток времена и пут Златоправа, донесоше извор живота и склонише га од знатижељних очију које немаху знања. Вољом њиховог усуда и моћи, порасле су Горе над њим и шуме непроходне чувају скривени пут од белог камена посутог звездама.


Знање о томе уписаше у потку Рода и оно занавек оста уписано у крви Звезданих Родова и њихових потомака данас. 

Трагови до њега и пут су скривени у тајним речима које отварају препреке.

Њих зна онај ко зна.

А онај ко зна остави стих ил' два да се знамење и живота извор сачува. Звездана деца рода светога управо долазе. 

Ратници-Чаробњаци се поклонише Творцу и лепоти плана, одоше затим где само Дух зна.







Када се ломи све и око тебе олује бесне и крше грање одломљених снова, када звуци рата бубње и реже и кад тмина невидљивим гајтаном веже... 


Шта остаје, Шта? 


Да легнеш и простреш се наг пред злотвора?

Да молиш и продаш и оно мало лепоте у дну срца? 


Можда. 


Ако и треба продати нешто, одмах таштине узми вешто и пуне капуте страха гола, те одлучно заграби у бунар од бола 

и мехове од вина испуни њима. 


Замотај у злато што ти они даше и продај њима јер то није наше. 


Запевај у себи да нико не чује 

реч ил' три песме што побеђује.

Нека из очију сукне пламен,

Нека из грла изађе знамен!


Monday, October 26, 2020

Долази Краљ

 Мислимо да знамо камо Сунце гази своје златне стазе.

Кунемо се у живот сјајни да све тајне скривамо у себи, да их не загубе крадљивци снова - ми их чувамо у недрима. 


Ми све знамо.

Чудна ми чуда како онда никако да љубав дође преко брда?

Брдо је велико од питања и скривених знања незнања.

Чар на дар свакодневно ал' вазда ми спремно мислимо.


И род се рађа и плаче кад види Сунца сјај.

Да ли од бола или радости што живот нема крај? 


Хм даа. 


О даааа. 


Зимске ноћи су топле када их греје Љубав великог слова.

И када сне обојиш црвеним пламеном пролећног зова тишине.

А она као и свака арија.

Полако ти срце завија

у живо сребро и бело злато... 


Полако и лако. 


Негде се чује рој пчела.

Ржу дивљи пастуви и трк њихов земља смело дочекује. 


Горски поток смело подврискује јер чува песму Вила. 


Свака је воду пољубила и занавек благословила. 


Том се водом умило девојче младо и момче весело јако.

Живот књига се уписа горе,

небом звезде сада се оре! 


Долази краљ! 

Долази краљ.







Friday, October 2, 2020

Права природа

 


Дух је наша права природа 


Када искусимо живот у телу, ко је онај ко то искуси?


Ко је онај унутра који осећа све шта тело ради, који осећа изван тела и који се сећа одакле је?


Дух.


Део смо извора живота. Бог као Творац свега је наша једина права природа. У свом дечијем схватању живота смо му наденули имена, религије, приказе и обличја...али...дух нема обличја. Дух је изнад свега и дух твори све. Сви облици су његови по потреби.


Када ти тужном док седиш у башти долети лептир и улепша трен, када ти хладни поветарац расхлади лице и груди сред врућине летње, када ти мирис природе освежи све, када те позове драго биће и улепша дан, када те ратник спаси пред крвником, када те дете загрли чисто, када те отац прекори и спаси и кад мајка разуме и воли, када ти друг донесе радосну вест, када море таласима пева ти, када Сунце јутро донесе смело, када мед ти капа са усана на усне вољене душе, када мачка ти преде на крилу, кад пас радосно лаје кад те види, кад јашеш Ата и осетиш радост постојања, кад крушке медене једеш сласно, кад љубиш усне вреле јасно, кад летиш другим световима и кад песме ствараш надахнуто боговима...


е тада си дух. Тада схваташ шта је Бог. Све у свја. 


А опет онај који хоће у Љубави.



Љубав није онаква каква јесте и јесте онаква каква хоће. Некад ће ти ударити шамар да бриди сатима али то обично бива када ти живот спашава.


А и тада те не боли...како би и болело кад Љубав воли.


Дух је наша природа. Када волимо истином, ми бивамо Богом. 



Friday, September 25, 2020

Човек духа

 Човек духа је као ветар. Нико не зна одакле долази и куда иде. Слобода му је све и срж њега.


Човек живота има на претек а само један. Он се рађа и умире небројено пута а само један живот живи.


Смрт не постоји већ само удах и издах бића. 


Осети то сада. Удахни дубоко и на врхунцу задржи дах на трен. Свепостојиш.


Издахни потпуно до самог краја и застани на трен. Свепостојиш.


Као акорд сфере свега. Не можеш зауставити живот али га можеш осетити на највећој висини и најдубљој дубини. 


Удах и његов врх је рођење а издах и његов тешки осећај дна је смрт. Али ти си онај који ради и једно и друго. Ти одлучујеш да удахнеш и издахнеш. Твоја свест која није од овога света. Нити си се родио удахом нити умро издахом. Ти си онај који покреће сфере. 


Који покреће овај круг и све у њему.


Постоји мрак који би да те увери да немаш ову моћ али он је само полуга живота да те мрдне и покрене да делујеш. 


Издахни још једном сада. Осети пријатност процеса. Осети смирај који се продужава и даје благост. Затим долази неколико секунди мира које полако тону...и почињу да стварају немир и невидљиви жар. Брзо те плави осећај да мораш да покренеш плућа и удахнеш али опри се томе на час. Посматрај механизам иза. Неиздрж расте сваким треном. Све у теби гори али издржи још мало без уздаха! Топлина расте и огроман талас моћи која вришти да изађе, да експлодира. Тачка усијања је невероватно близу, мозак гори. Издржи још мало...и...удахни.


Осећај дивоте. Олакшања. Полетног.


Управо си кроз себе осетио како живот незадрживо иде.


Све је твоја одлука. Космичка. 


Човек духа ово зна. Он види та небеска плућа Бога. Космичка, Васељењска и несхватљиво велика игра живота. 


Човек духа стога зна музику сфера коју нико не зна. Како?


Тако што је он ствара на суштинским нивоима где су Човек и Бог једно у Слави. 


...они су једно и на Јави...


Ево сад сам ти дојавио.


ПРАВо је да на ЈАВи СЛАВиш живот.


НАВиј овојницу живота онако како ти воља јер тако ради Човек духа. 


А ко види Човека духа? Само Бог који воли.



 


Thursday, August 27, 2020

Коло Живота

 Помоћиће ти срце.

Подигнуте руке твоје милује Сунце,
спира бол са њих уздигнут киша послата са Неба.

Све је мирно јер тако треба.

Сузе се не виде када допустиш да се помешају са росом раном зором.

Шта радиш ти јутром и обзорјем чује се ехо питања...
Ништа што није свето једном сину постојања.

Дрво ти кором својом грубом прича.
Нежно је додирују дечји прсти...
Шта је ту грубо то свест не позна,
до трена када једно постану дете и звезда.
И шума би...само удах и издах великог духа стварања...очи сијају светлом ватре Јарила.

Знам. Знам. Знам.
Као молитва су речи присутне.
Осећам. Осећам. Осећам.
Сада су потпуне.

Удахни.
Отвори очи душе.
Мир стопи у један трен.
Затвори очи телесне.
Издахни да све прође, да све нестане.

Заувек...до следећег удаха.

Тако дишу плућа Божија.
У себе па ван, не постоји ноћ или дан,

већ само једна свест у безброј облика.
Безброј тачака на црном небу. Сјакте пламеном белим.
Испод појаса плаветнила... мисли које обнове дух. Све је коло живота.

Ах...

Киша не пада...то се мисли Творца у облику воде играју мислима Творца у облику ветра и теби једина моја слете на гола недра...

И кап која пропусти Сунца зрак ти стоји међ грудима...

Ох како бих је пробао својим уснама...
Али авај...Већ јесам својим мислима.

И она је нестала у топлини страсти наше која ево већ одзвања Еонима...

Ја нисам ти и ти ниси Ја а једно смо у колу ван времена. Вечни сан. Творца дан. Искра неумирућа. Звездана.

Ја сам ти и ти си Ја. Творац који се вечито ствара.

Ех да. Јава је сан Права.

А Сунце?

Одсјај мог ока у срцу твом. 







Sunday, August 23, 2020

Бели Град и симболи

 Једно од оностраних значења имена Београда је откривено у симболима који су свуда по њему разбацани у виду скулптура, грађевина и уметнина. Сама реч "онострано" указује на тајно значење или истину скривену од обичних погледа, сакривену на отвореном. 


Видин капија има на себи симбол цвета живота што указује на древност и знања која превазилазе ово данашње. Шта више, данашње знање је веома примитивно у поређењу са оним које су наследили наши преци. 


Ипак, знање се преноси и невидљивим и видљивим начинима. Симболи у разним облицима говоре пуно онима који знају да виде и да чују. 

Само име Видин капије значи пуно заједно са симболом који носи.

Видети у свет ван времена и простора и у времену и простору. Видети кроз илузије и омаје. И пратити живот, стварати, сејати цивилизације светлог пута Права.


Такође један од симбола постављен релативно скоро у ближој прошлости Београда је оваплоћен у виду скулптуре човека који дави змију. 


Бели Град је био место знања нашег Рода, место где Човек живи. Где се Човек својим знањем и моћи супротставља Змији и уништава је.

Рептил је немоћан пред Човеком и Змијски пород пред Човечјим је подређен. 

Отров Змије је у њеној глави и под језиком и Човек је хвата за главу и тиме спречава њено највеће оружје. Он је убија, не дозвољава јој да га угризе. 


Змијски окот то зна и зато непрестано напада Бели Град. 

Бели Град је град Белога знања. Бели жреци, волхви, учитељи, ведуни, веште, ведуне, врачи, исцелитељи и како год их све зна постојање.


Они не носе свештеничке одоре више, нити изгледају како неко замишља. Они су скривени у потки Белог Града. Они су ту послати од Рода Светога да занавек чувају знање. 


Змија се обавила око Белога Града, и око целог Света. Ороборос симбол покушава да уништи Бели Град и Земљу стискајући све унутра као Удав, који би после да прождере плен - Човека. 


Али Змијски окот нема Бело Знање. Он има сирова оружја и страх уза се. 

Докле год постоји Бели Град, Змија неће успети. Ово важи за много шире схватање него што први мах говори ти. 


Ускоро, кад дрво порасте - оно носи плод живота, сваки син и ћерка Белога Града ће се сетити свога Белога и Звезданог Рода те ће скривене благослове донети.


Wednesday, August 19, 2020

Младо Сунце

Запамтиле силе свете 
где ври вир живота
окупиле многе душе.
да се слави дух лепота.

Громом пева вила света 
А Перун јој руком својом
муње шаље и чудеса...

Засвирао харфом својом 
Муњом песму зачинио,
заигра се коло сред небеса.

Пуче светло посред земље.
Киша спира бол земљице 
наду носи младо Сунце.