понедељак, 08. јануар 2018.

Толкинова веза са древним знањем у језику Срба





Изнова и изнова се откривају у ово време буђења истине на овој планети чудеса која нисмо ни слутили да имају везе са нама. Ми Срби и сви они који нису Срби а који течно говоре Србски језик и воле га (ова љубав је најбитнија као покретачка сила свих који нису Срби а воле Србски језик, род и културу) имамо повезницу древне, пра давне истине која је остала уписана у наш звездани језик.
Наш језик носи обиље знања које је вишег реда и уско је повезано са нашим Звезданим Родом који пребива на вишем ступњу развоја него ова сада цивилизација нама позната.
Језик је закључан. Србски језик је кодиран тако да га нико ко није Звезданог Рода не може откључати чак и да му се да готово решење. Принцип је више технологије духа којом се служи наш Род. Руски језик је по истом принципу јер он је настао из изворног Сербског или Србског језика. Многи умови су желели да нађу двери уласка у тајне језика Срба. Без успеха. Чувари не дозвољавају пролаз ником ко не носи макар искру Звезданог Рода у себи.

И то се не може променити. Истина одлучује сама јер је жива. Неко може бити Србином генерацијама и бити пореклом са наших простора али ни то не помаже.
Запис свете ватре живе - или постоји или не...

То је један од разлога зашто је Професор Толкин решио да течно научи Србски и Руски језик.
У ранијим текстовима сам показао његову крвну везу са нашим родом са севера Европе из пред Католичких времена, он је из породице Толкова или тумача скривених знања, Волхова некадашњег Србског севера Европе који је данас Пољска. Иако су његови скоро три нараштаја провели у Енглеској- у њему се од рођења пробудио Звездани Запис. То је једини разлог зашто је он добио све увиде и скривена знања о којима је кроз своја дела говорио.

Скривена знања су такве природе да свако ко чита о њима се моментално определи подсвесно да ли их може примити или не, други корак је куда ће му ићи свест по сазнању неких информација. Или ка мишљу да је нешто само бајка, прича или којешта --- или да је нешто знање вишег реда.

То се аутоматски дешава са свима. Нема изузетака. Или ти се знање само открије или не.

Толкин је добио света знања Звезданог Рода. Када је давао имена силама које су назване Аинури а на земљи Валари он је из самог сушта добијао звукове њихових имена.

Њихова имена нису Људска. Нису ни Вилењачка. Она су њихова и та имена су говорна вибрација и талас звука који на описни начин приказује ко је ко међу њима.
Свако име сваке од сила (људи су их називали Боговима а Вилењаци Силама, док они сами су се називали оваплоћеним мислима Творца) је звучно објашњавало саму природу сваке силе или сваког од њих. Неки од њих су - Манве, Варда, Улмо, Јавана, Есте, Неса, Ороме, Тулкас, Намо - Мандос, Ирмо - Лоријен, Нијена, Вана, Ваире, Ауле...

Само име ко су у Свемиру - Аинури (Аинур - једнина) а на Земљи - Валари (Валар - једнина) говори све. Ури-Вал-Ари--- Таласи узвишеног светла... они су Бели Јерарси наше светле цивилизације. Оваплоћење Творца живота.

Двојица њих су директно повезана са Србима. У ствари сви су али двојица су повезана и више него можете тренутно разумети...

Кључ је у планини надомак Београда.
Авала је једна древна планина која носи у самом свом имену, позицији у Србији и истинама дубљим од ововременских - скривена знања и везе које су сачуване у језику Срба. Наш језик се у прастарој Европи простирао по целом континетну и шире. У ствари можемо рећи да је то само један огромни континент - Евро Азија.

Одакле сада та веза Толкина са изворним речима кроз Сербски стари језик и Авале?
У помоћ нам прискаче дивна књига Радована Дамјановића - Жрнов.

Радован Дамјановић је историчар и палеолингвиста који истражује прастаре везе нашег језика са данашњицом.
У горе поменутој књизи у једном од поглавља Радован говори о етимологији имена Авала.





Затим Радован наставља на следећој страни...




Радован је и не слутећи овде дао директну везу онога горе у вези Толкина и његовог описа сила.
Веза је у имену двојице од Белих Јерарха или сила.

Иако је у свим именима сила које је дао Толкин повезница дубоко записана у коренском Србском језику- овде ћемо обратити пажњу на њих двојицу - Ауле и Улмо.

Ауле је сила који је створио Земљу, мисливши на елементе копна и свега чврстог. Руде, камен, земљу, тло са свим у њему.
Улмо је сила која је створила воду и све повезано са елементом воде.

У самом стварању планете су учествовале све силе али су ове две Улмо и Ауле били једни од основних чиниоца стварања физичког облика планете.

Ауле је приказан као велики ковач који је створио физичку стварност а Улмо као господар вода свих.
Свака кап воде носи инфомације Улму и свако зрно прашине носи Аулеу.

Вилењаци су научили све занате од Аулеа и они су били род Нолдора, док Телери су били Вилењачки род који је учио од Улмоа. Улмо је такође директно заслужан за опстанак Рода нашега у одсудним годинама борбе против мрачне силе.

И ето везе!

Авала као планина пуна руде и место одакле се гледало у дубину јер само име Жрнов по Радовану је изворно повезано са жрецима или волховима. Близу Дунава свете воде нашег рода.

Авала је саткана од две силе - силе земље и силе воде до ње. Наш род је то сачувао у светом нашем језику. Ова информација је нестала са лица земље и из записа али је Сербски језик сачувао све. Не могу да тврдим да је Толкин знао за овај детаљ у вези Авале али је добио увиде и знања тек научивши наш језик. Онда му се потпуно отворио Звездани запис.

Веза је јасна сваком ко види дубље и даље. Ко то не види нека му је лепа ова прича...

Али свака прича има свој корен у истини, да ли ће и даље бити жива, то зависи да ли је грана остала везана за изворно дрво знања или је отпала и почела да се суши...

Толкин је знао. Наш језик зна. Знајмо и ми.



уторак, 26. децембар 2017.

Реч мудрог - кључ звезданих капија





Рекао сам ти све што требаш да знаш...
Мисли твоје сада нека кроје
кроз Срце ти свети талас...

Низови кодова светла се бојама одају,
буде се према знању сушта у теби.
Оде они спремно као тонове свете - увезују.

Ватра се прелива!

Спремно је Срце твоје!
Мир буди и свесно види.
Запамти и ум прошири да би срце стало у њему.

Завесе небеског светла се размичу
одзвања тон који буди суштаства
пламен се распали - човек се пробуди!

И заувек неста таме јад.
То је запис и вечни склад,
кроз око свемира и боју душе...

Рекао сам ти све што требаш знати...
Иди.
Стварај у Љубави.








Дневник Плавог Вилењака (38)


-Лана, имаш  ли било какве информације о тим створењима?
-За сада само, да су у питању биороботи произведени у галаксији ,,Огра,,
Сазвежђе ,,Лист,,!
- Нисам заиста никада чуо за то сазвежђе. Имаш ли прецизне квоте?
- Удаљено је, петстотина хиљада светлосних година од ,,Урга,, сазвежђа. То говори, да, нисмо још испитали тај свет.
-Ледане, близу смо ,,Мидгард Земље,,.
Предлажем, да, упутимо свима сазнања која имамо, и, која ћемо учитавати, а, да ми одемо код нашох пријатеља, у сазвежђе ,,Ург,,!
-Слажем се! Повежимо се са, Радмилом.
-Говори капетан, Лана! Свим вилењацима са брода ,,Плава Звезда,,:
Повежите брод са пријемником ,,Мидгард,, у циљу слања информација!
Сваки вилењак је знао свој задатак, и, прионули су на посао.
-,, Да ли се чујемо? Лана?!
-Радмило, учитај кодове ради безбедности преноса података.
-Разумем!
Неко време смо немо седели и чекали кодове да се појаве на монитору.
-Нешто се дешава? Није могуће да се толико дуго учитавају кодови?
-И, мени је ово по мало чудно. Као да постоје ометања.
-Капетане! Капетане?!
-Имаш дозволу, да говориш, Маило!
-Капетане, учитавамо брод испред нас!
Лана је брже боље устала из своје фотеље, и, трчећим корацима се упутила у контролни кабинет.
-Дођи, Ледане, пожури!
Освртала се иза себе, према мени, викајући из свег гласа.
Потрчао сам за њом, плашећи се шта нас чека, тј. каква слика нас чека.
Гледао сам за њима, били су неколико корака испред мене, довољно, да, први виде мониторе.
Врата од кабинета су се отворила, и, убрзо за њима, затворила. Трчао сам не би ли их стигао, али, нисам, ипак су бржи.
У једном тренутку, испред самих врата од кабинета, моје ноге су стале. Немо сам стајао испред и гледао негде испред себе, стварајући слике тог брода.
-Ледане, уђи!
-Ту сам, Лана, иза тебе.
-Шта мислиш, ко су? Нема очитавања података, нема покрета, нема сигнала.
Пошаљите поруку!
Један од посаде је јасно одговорио:„ Разумем, капетане,,!
-Овај брод као да је мртав, плута бездањем из времена у време.
-Можда је из далеког доба сам прошао кроз ,, Црну рупу,,.
-Капетане, порука није примљена!
-Понови неколико пута!
-Разумем, капетане!
-Ако се веза са ,,Мидгардом,, прекинула услед ометања, шта вам то говори?
Лана се свима обратила.
-Капетане, то мора да таласи магнетног поља са брода ометају везу.
-Ако постоје таласи и ометања, шта вам то говори?
-Брод није напуштен, сестро.
-Тако је! Будимо у приправности, ово је тактика ,,Путника,, да му приђемо довољно близу, да би били ухваћени.
-Сви вилењаци у приправност! Говори капетан! Непознат брод испред нас! Намере посаде још непознате! Сви чланови посаде брода ,,Плава Звезда,, заузмите борбени положај!
-Капетане, хватамо сигнал са ,,Мидгарда,,!
-Укључи слику. Радмило, учитај код!
-Лана, учитава се код, али, не видимо, Радмила.
-Лана, Ледане нећете нас видети, а, исто тако, нећемо дуго остати на вези, генератор је готово уништен.
-Радмило, морамо вас избавити, дај нам полижај!
-Лана, не знам колико је сигурно да се приближавате ,,Мидгарду,,?! Нешто или неко уништава генераторе и, читава планета је у мраку.
-Испред нас је непознат брод изнад саме зоне ,,Мидгарда,,. Можда је он кривац за уништавање генератора.
-Покушајте да сазнате више о броду, али, опрез сестро.
-Капетане, брод је примио поруку!
-Чуо си, Радмило?
-Да, чуј...
Настало је непријатно пиштање и убрзо прекид везе са, Радмилом.
-Шта сад, Лана?
-Ледане, припреми се, осећам, да, ово није пријатељски настројена посада!
И, тако се и показало. Као одговор на поруку, на брод ,,Плава Звезда,, је послат смртоносни зрак.
Срећа је, што је посада била у борбеној приправности, па је манервисањем избегла катастрофу.
-Лана, шта да чинимо?
-Брате, идемо на ,,Мидгард,, како знамо, јер, знам како ћемо укључити поново генераторе.
-Како? Како мислиш да прођемо?
-Није тешко, Ледане!
-Говори капетан брода ,,Плава Звезда,,! Укључите невидљивост!
Угасите напајање! Спустите брод испод непријатељског, и, пловимо уз његову енергију.
-Лукав потез, Лана!
-Покушаћемо овако, брате.

Убрзо смо се нашли тик уз брод, тачније, испод самог брода, пловећи неприметно, и на тај начин, покушавајући да, откријемо њихов план. Ништа се није дешавало, брод као да спава у сред Космичке тишине.
-Лана, није ли ово чудно? Овај брод је у неком мировању?!
-Нисам сигурна, мада, можда и јесте тако, Ледане. Покушавам да анализирам тактику његовог капетана. Ако мирује, онда је у питању, или чекање погодног тренутка, или, напајање брода. Ако чека погодан тренутак за напад, био би невидљив. Остаје нам чињеница, да, прикупља енергију. Е, ту анализирамо даље. Ако прикупља енергију, зашто ми ту енергију не осећамо?
Дали се очитава напајање?
-Не, капетане!
-Видиш, Ледане, није ни то.
Идемо даље. Ако посматра ,, Мидгард,, и тада би био невидњив, и, не би дозволио виђење, а, колико се сећам, на нас се није нешто освртао.
-Не заборави, ометао нам је контакт са ,, Мидгардом,,.
-Да, али, поставља се питање, је ли он ометао нас због нас самих, или, себе ради?
Ледане, овај брод контролише машина!
-Не сумњам у твоје закључке, али, како си дошла до тог истог?
-Прво: - ,, Није примао наше поруке,,.
Друго: - ,, Напао нас је најјачим оружјем,,.
Треће: - ,, Не смета му што смо толико близу њега,,.
-Мислиш да знају да смо уз њих?
-Не мислим, погледај монитор, видиш да учитава наше податке, Ледане. Он нас скенира.
- Он?
Мислиш, они?!
- Не, не, убеђена сам да брод контролише машина.
Слажеш ли се, да, потражимо помоћ наших пријатеља из сазвежђа ,, Ург,,?
-Слажем се, само, како?
-Оставићемо овог незнанца на миру, јер, веруј ми, неће он нигде одавде.
Маило, покрени брод, идемо право у сазвежђе ,, Ург,,!
-Разумем, капетан!

Наставиће се...

Светлана Р.





понедељак, 04. децембар 2017.

Краљеви Антлања

Овај запис је надахнути песнички запис. Некоме ће изгледати лаички, некоме истинитo, некоме бајка...сваком према мери свести коју има. Мудри знају да песничко надахнуће преноси знање вишег реда...





О Краљевима Антлања

Ко су били ти светли примери рода у успону али и у паду?
У древним, заборављеним временима о којима сада само говори стих и предање у суштини нашег рода се дешавало пуно тога у широком смислу и у размерама што малим, што космичким. У времену Даарије и после ње када је Велика Асија била средиште цивилизације, континенти остали нису били насељени.

У давно заборављеним временима су донети на те континенте људи које данас знамо као жуту, црну и црвену расу. Наш Род их донесе из Звезданих система који беху унишени мрачним силама. Велики Бели Савет одлучише да спаси генетски фонд и скуп разних раса којима Мрачна сила уништи родне светове где су били.

На Мидгарду Земљи или само Земљи, наш Род је одавно имао колонију своју која се стотинама хиљада година развијала на планети. Светла цивилизација Рода.

Велики Бели савет ступи у контакт са Белим Јерарсима задуженим за добробит планете и даде упутства како да се помогне тим избеглицама. Њихова свест је била различитог степена у односу на Род. Део Рода који се зваше Анти доби тај задатак да помогне у подизању свести тих придошлица. И одвоји се од Матице у договору са њом и на острву ван велике Асије подиже светлу цивилизацију која доби име Антлањ. Постоје и друга имена али нећемо сада о њима.




Они који посташе краљеви те нове испоставе Рода, узеше себи имена која су носила узвишеност и повезаност са Белим Јерарсима.
Наш древни језик је употребљен за то а то је језик настао мешањем најдревнијег Вилинског језика и језика Вена (Венда, Вина, Ванда, Раса, Старих Срба). Квенди, они који говоре дадоше језик Антлања.

Овде наводим имена свих Краљева од првог светог Краља до последњег који паде у таму и обожаваше је. Њихова имена је донео нама Толкин истражујући кроз древни језик Срба и Руса имена и значења. Имена су Вилењачко Србска. Дивни спој и јединство Једне Звездане Расе.
У нашој непосредној повесници Тарх Перуновић је један од Белих Јерарха који је утицао на имена - титуле краљева. Сваки краљ је по ступању на престо Антлања узимао име-титулу која је енергетски била везана за Беле Јерархе. Уђимо дубоко у смисао имена, осетимо танане титраје ових имена-титула и отвориће нам се истина и увиди вишег реда. Везови слогова имена Белих Јерарха и самих имена-титула краљева су давали изузетно велику моћ над протоком примарних материја и њиховом контролом у свести и простору.
Временом су они свесно одбацили светла знања и ово користили за тамне сврхе.





Последњих неколико краљева су почели узимати име-титулу АР што представља УЗВИШЕНУ СВЕТЛОСТ и тиме су покушали да себе издигну изнад Белих Јерарха, потпуно неразумно јер су Бели Јерарси били Узвишена Светлост...тиме су пошли путем таме, ти краљеви што одлучише да се издигну у моћи изнад Великог Белог Савета Јерарха на Мидгарду и шире а да први од неколико њих то нису схватили док није било касно...

Сети се Роде данас...немој да буде касно.

1. Елрос-Тарминјатур
2. Тар-Вардамир
3. Тар-Амандил
4. Тар-Елендил
5. Тар-Менелдур
6. Тар-Алдарион
7. Тар-Анкалиме
8. Тар-Анарион
9. Тар-Сурион
10. Тар-Телпериен
11. Тар-Минастир
12. Тар-Кирјатан
13. Тар-Атанамир
14. Тар-Анкалимон
15. Тар-Телемајте
16. Тар-Ванимелде
17. Тар-Андукал
18. Тар-Алкарин
19. Ар-Белзагар - - Тар-Калмакил
20. Ар-Абатарик - - Тар-Ардамин
21. Ар-Адунакор
22. Ар-Зимратон
23. Ар-Сакалтор
24. Ар-Гимилзор
25. Тар-Палантир
26. Ар-Фаразон





петак, 01. децембар 2017.

Рођен је, поново!

Рођен је, поново!
У мноштву Светова овостраних, где се рађамо изнова и изнова,
Где узрастамо или падамо, изнова, постојимо и постојаћемо онако како, поново рођени живот саткамо.
Нема суда Свевишњега, нема, јер, Свевишњи не суди деци својој, већ, деца се изнова роде, да, или помогну људском Роду, или, исправе своје грешке, и, помогну себи.
Нема за душу Светла суда, нема понора, пропадања, нестанка, брисања, нема умирања.
Светло се из искре роди, севне и бљесне попут муње Громовникове, и, отпочне поново живот, овде, онде, тамо, амо, ...свугде, где љубав постоји, да га храни, свести, буди и подиже.
Не постоји онај пакао где душе, љубећи живот, љубав, Светло, оца, мајку,...одлазе!
Постоји један живот, само један једини, који, никада не ,,умире,,. Један живот сви имамо, тачно је!
Један је и траје вечно!
Ми се само пресвлачимо, досади нам, потрошимо ,поцепамо одело.
Потрошене и поцепане ратничке оклопе скидамо, овде, у Светлу Творчевом, мењајући стара за  нова, и, све савршенија.
Кажем ,,овде,, јер, Светло Створитеља није тамо негде. Оно је свугде, где деца његова долетеше.
Долећу овде, онде, долећу ратници Соколови, где год љути бој био.
Нема Света у ком нису, нема, у безкрајном Космосу Света где, Ратници Соколови гнезда не соколе.

Светлана Р.

уторак, 21. новембар 2017.

Вилинска врата за народ Звезда

Вилинска врата су невидљива свету данас. То су капије свести кроз које пролазе они које дух позива на пут вечни, они који се освешћују за безкрајни задатак вечности. Посвећење живота свуда.
Ово је позив суштинама са Извора Живота. Знаће свако ко је позван. Најсветији задатак имаш сад. Ти ходиш стопама Ствараоца Универзума, Космоса, Васељене.
Бели Србине где год да биваш сада, Бела Србкињо где год да ти стопа дира земљу сада, ослушни суштом позив Светога. Ти роду овоземаљском не припадаш ма у ком се народу родили.
Бели Срби су народ Звезда и бели су јер сијају пламеном живе ватре Творца. Име све говори.
Плам је то неугасли и исијава изнутра и тиме се јасно види ко је Бели Србин и Србкиња.
Никакво име овога света не може купити ово послање.
Да би се Белим Србином звао, та особа мора Човек постати, заложити више од свог живота пред Све-Миром. Умрети за лаж а живети истину.

Ако ти срце чује ове речи сада, пут ће ти се указати ка Вилинским вратима и првом прстену и капији.

Упамти!
Силом их нећеш пронаћи и силом проћи. Преваром ил` лажима себи ћеш пут одсећи.
Само Љубав све разине зна.
Тихо се већ чује песма Вила...
Звездани прах и искре светла су донеле. Нека чују они коме су оне намењене!










Има оних што гледају дубоко, далеко.
Кроз светла исконских вагри пламте
суштине што седам прстенова света држе.

Ко прође кроз један, чега га шест.
Ко прође кроз два чека га пет.
До последњег који белим пламом сјакти.

Остави бес и мржњу пред првим.
Пред другим положи јад.
Трећем остави тугу и пост.

Пред четвртим смело пређи мост,
на пола остави жудњу и грч.
Јер те на петом чека судба...

Пред њим остави страх и зло.
Шестом приђи мудро, миром.
Нека се потребе избришу све.

Јер седми сад ватром светом пламти
од тебе ништа не очекује...
до сушта ко си и ко ниси.

Седам је капија бисерно белих
и седам одлука јасних ко дан.
Да ти се срце вечно весели!
Био ти дух Сунцем обасјан.

Осмог прстена нема нит` капије светла.
Онда сушт сама живом ватром расцвета.
И струне што покрећу полуге светова свих
слушају достојног, што пева свети стих.







понедељак, 13. новембар 2017.

О Душо Моја



Посматрам како мисли нижу своје ниске у бисере чисте енергије. Они су као прича без речи.
Ова песма је о ономе што сам видео у неком другом свету. Нешто што носи Звезда прах...



О Душо Моја




О душо моја! 
Посматрам како се светло плете и прелама низ твоје лице
и усне ти напупеле и на њима со морска
јер као сирена пливаше ти...
и сад се одмараш
и Сунце те мази...
Ал` није то море од земаљске сорте
већ наше, са обалама од жада и пуно дрвећа Нара...
Таласи певуше песме раја док тихо се буди сјај безкраја...

У дому смо, љубави.

И онда дође гласник.
И светло му бело и песмом га најави јутро.
И знах да од Свевишњег дође послање,
за једну наду да оживи и буде.
Да не замре пламен свети и да се Љував спусти међ људе...
Поглед ме твој обухвати цео
и осетих лепезу осећања твојих на себи...
На себи сам имао само кошуљу светла
и траг твојих усана на челу...

И туга се помеша са радошћу 
и Љубављу се испуних сав
јер тужна си што одлазим а знаш да си уз мене заувек...
и да дишемо као Звезда, као једно ми.

И речи су твоје утихле.
Само си нежно пришла и руку ми ставила на срце своје...
Нежне речи, најнежније...
Волим те, мило моје.
Иди и светли јер време је!
Обуци од мене одело светла и Љубави,
уз тебе сам заувек.
Нека је Свети благословљен!

О душо...

Ватро моја лепа и света!
Још онда када си понела драгуљ светог светла међ својим дојкама,
на светим грудима своје душе
ја сам те вечно благословио и Љубављу обукао.
Јер прикладно беше да твоја душа га носи
и твоје га срце посвети мила...
Јер Љубав сад је све, она побеђује.

И где год да ме Свети пошаље
да ново јутро Љубави свету донесем,
ја га створићу и посветити песму љубави,
истине и мира, сад и тад.
А Љубав је једина истина...

Ја волим те пре времена 
и испод и изнад и после њега!
Ако је воља Светога, доћи ћеш ми...

Једина, вољена, душо моја.

Сузе твоје сад постају свете Звезде...

И одох тамо где се несме
а врата се отварају сва јер ми их отвара
Божија Љубав...ах Љубав!

Љубав све је сад!

Отворише се врата од светла и видех сијају боје око њих.
Плавичасте и ружичасте нијансе, трепере...
Пролазим и у трену сам на Земљи док одбљеске сећања осећам,
видим тиме се душа припрема
да оствари циљ због којег је дошла.
Разасули су пријатељи моји делиће душа својих
као светле подсетнике на путу мом.

Да ме љубав у њима сећа на дом,
на дом где си ми ти...




линк за стихове казиване
                                https://www.youtube.com/watch?v=L2IMMlI5Sc8