Истину носи лако као перо,
Мач ти не треба ако ходаш смело.
Понекад само облака белина остане као нада неке друге стварности.
Ако се сетиш имена свог сред мрака, од ада помрачја тог,
Ти онда огњиш тихо
Када је време огњићеш гласно.
Али прво, почуј стих тишине.
У њој је космичка арија.
Она списе живота жари.
Гле сијају слова!
Руне живота.
Гле, истина је Божја лепота.
