Дан стиже када ћеш се пробудити и Србије више бити неће.
Ове овакве. Оваквог Београда.
Свест ће се оваплотити у вишем и бољем.
Старо ће нестати.
Београд ће бити срушен. Цео град ће бити уклоњен и сво његово прошло ругло похлепе, ружних зграда и свега што није лепо.
Бело Дрво Живота ће бити над градом.
Родиће се Бели Град. Од белог камена који се сија на Сунцу. Од белих људи који сијају из срца белином звезда. Од златних јабука које дају живот а расту на белом дрвећу.
Отворено небо ће исијавати светло Звезда сред бела дана, дух ће лебдети над народом и бити у народу.
Звездани преци и потомци, уједињени у светом знању.
Богови и Људи - једно.
Искра силази од Творца и благосиља Земљу. Она постаје узор Звездама.
А ми...
Бивамо деца Свевишњег.
