Јутро. Неки цветови и неке биљке се отварају Сунцу. Прате га и упијају енергију и живот. Не компликују.
Људи компликују. Они не прате Сунце а без њега нема живота. Оно право Сунце је сам Творац. Животодајни извор енергије, живот и све.
Обзиром на то сазнање и схватање, заиста делује јадно, смешно и тужно шта данас покушавају људи.
Сви калкулишу око краја епохе и покушавају да пожуре долазак њихове верзије спасиоца како га год звали.
Убијају се и мрзе бесомучно. Кажу Бог их подржава. Само, који?
Нису се још договорили.
Цео овај концепт је урнебесан. Комедија. Трговина.
Како нико не схвата од њих да не можеш да превариш више биће од тебе. Не можеш по правилу јер си нижи.
Чиме ћеш да натераш више биће да уради ишта?
Трговином и сплеткама? Убијањем? Ратовањем? Тумачењем некаквих списа који су до данас небројено пута преправљани да пашу манипулаторима?
Како тачно замишљаш да ће да се то све деси?
Суптилно је рећи да су то преваранти...
"Од дома мог Оца сте направили разбојничку пећину..."
Рече једном један Човек са титулом Христ. Избацио мењаче новца, трговце и религиозне вође тим чином.
Транге франге не може. Не можеш да превариш Творца али можеш друге људе. Стога све ово је само позориште за друге људе. Већином малоумне.
Малоумни није увреда. То значи да је чињенично стање такво да ти неки умови немају капацитет и могућност схватања шта се дешава.
У суштини, увек је борба за енергију. Најскупља је енергија душе. Коме то треба?
Зна се.
Стога, време је да престанеш да будеш малоуман и да схватиш шта се дешава иначе ће те попити на сламку као пиња коладу, обрисати невидљива уста и ићи даље.
Ти ниси храна.
Престани да се понашаш као таква.
Представа обично има неколико чинова и паузу. Кад изађеш на паузу, опери руке и умиј се, не веруј свему што видиш на сцени.
Дим и огледала...реквизити обмане.
Удахни и осети живот.
