Истина

 Оно што Свет стално пропушта је тихи глас песама духа које говоре истину. Свет у буци нема времена за стихове. 

Али Свет не зна да стихови покрећу Стихије.

Ова песма ми је дошла сада, за све оне који виде мало даље од носа и осећају мало више од масе.

Вечерас Ћу Ти Сломити Срце

Вечерас ћу ти сломити срце.

Вечерас ћу Истину рећи.

Пашћеш се и сажешћеш све око себе,

Увијајући се у вихору ума свог.

Све за једно.

Све за једно.

Све за један трен—

Бљесак неонске мудрости.

Али лажна светла не греју,

Ништа не оставе,

Не дарују...

Осим ране—

Дубоке ране која не зараста.

Учинићеш све да је не чујеш.

Зато ти морам сломити срце.

Само време може да лечи.

Сломљена срца понекад изнова љубе—

Ако то желе.

Ако могу.

Могу, јер морају.

Нико није остављен

У хладном од оних којима верује.

Један једини звиждук одозго—

Можда је то позив Љубави.

Авај—

Одјек буди заборављену прошлост.

Хоћу ли?

Могу ли?

Морам ли?

Требам ли?

У тишини,

Само једно остаје јасно:

Истина.

Све друго пролази гласно.