Friday, March 3, 2017

Дневник Плавог Вилењака 18-и део

Срећно, Вило, драгуљу мили!
Желео сам да нестанем, да ме нема, да душу не умарам болом, који ми се забија у срце док слушам гадове како се радују робињи. И, ако знам да је то задатак, не могу да престанем да мислим како се кезе, ругају и како понижавају нашу ратницу.
-Ледане!
Мед је ушао у просторију, у којој сам одмарао.
-Не мораш ми ништа рећи, пријатељу, све ми је јасно, све знам.
-Морам да ти кажем, врло је важно!
-Мораш?
-Ледане, примио сам вест...
Лана је нестала! На планети, у чијој близини се водио рат, Радмило је пронашао, Ланин вајтман, али, не и Лану ,ни посаду.
-Шта причаш, Меде?!
-Ледане, имам план. Оставимо записе за касније, предлажем да уђемо у Космички клан. Нико не зна да ...
-Меде, не!
Спреми ми летелицу, одлазим да ослободим сестру! Ти настави пут према ,,Мидгарду,, и записе предај, Старом Ждралу и Старом Соколу!
-Где да их нађем?
-Пронаћиће они тебе, само, спусти се у долину, Авалина и чекај.
-Ледане!
Ухватио ме је за рамена и погледао, нажалост, последњи пут. Видео сам његове очи, у трену су биле мутне и боја црнила му је прекривала зенице. Знао сам да је, нажалост, мом пријатељу дошао крај. Срешћемо се ми, у неком другом свету, знам, али, ко зна када!
Тешко ми је, опраштам се од, Меда, и осећам да зна да је ово наш последњи сусрет, али, тугу кријем, мада је и само срце склања, јер, брига за сестром је много већа. Тражим је кроз мисли, опраштам се од пријатеља, шта још да очекујем, шта ће још да ме снађе,.....бол је на све стране.
-Меде, идем сам! Морам сам!
Однеси записе и, придружи ми се код ,,Великог Медведа,,!
-Пријатељу, записе ћу предати као што си ми рекао где и коме, а, ,,Великог Медведа,, ми поздрави...
Једног дана, једног дана опет...
И, прекинуо је реченицу. Уверио ме је да зна, да предосећа крај!
-Ледане, крени, вајтман је спреман!
За који трен, излазимо из овог мрачног дела Космоса.
Твој пут је, тј. твој циљ је планета ,,Нирдус,, а, мој циљ ,,Мидгард,,!
И, још нешто, пријатељу, да не заборавим!
Нешто је тражио у десном џепу кошуље.
-Ледане, ово дај мом сину када га сретнеш!
Погледао сам га...
-Меде, даћеш му ти.
-Знам да нећу стићи, и, знам да знаш пријатељу, зато, учини ми, овај кристал дај мом сину!
Најтеже ми је што знам да је управу, зна да...
-Збогом, Ледане! Имати пријатеља Вилењака са ,,Плаве Звезде,, је уистину част!
Поглед очи у очи, опроштајни загрљај без суза...
-Збогом, Меде, побратиме!
Част је моја, јер, не сретох биће са јачом речју од тебе!
Испратио ме је погледом до вајтмана. Док се улаз затварао, окренуо сам се, да, последњи пут поздравим Меда. Стајао је као дете, као дете кога мајка оставља. Сузе су му ратничко лице квасиле,....Збогом, пријатељу мој! Збогом!
Улаз вајтмана се спустио, и тада је из мог срца бол прснуо читавим Космосом. Нисам могао више, нисам....јаук испуњава унутрашњост вајтмана, док ми се слике испред очију слажу, правећи низ незаборава. Пловио је вајтман куда све и не знам, нисам ни покушавао да устанем, нисам ни могао. И, ко зна колико сам клечао испред улаза, погнуте главе, јецајући од бола, и, гледајући у низ оних слика, које ,Мед остави за собом, а, оставио је ...
-Ледане! Ледане, јави се!
-Јављам се!
Пробуди ме неко!
-Радмило?!
Где си? Где је Лана?
-Капија испред, Сатурна....пожури!
-Видим је! Пролазим!
Радмило, дај ми позицију! Учитавам сигнале које не препознајем. Ово нису наши?
-Изнад тебе сам, Ледане! Добро си?
-И, нисам брате. Мед је отишао на последњи задатак.
-Задатак је обављен! Мед је...
-Не изговарај, Радмило! Не изговарај!
Само, реци ми ,ко је крив за његову смрт.
-Они што су и тебе напали, брате!
-Знали су да је, Мед умешан, и да ми помаже, зато су га уништили.
-Није дозволио да га они униште. Након што је предао записе, Капетан је активирао самоуништење. Непријатељима је дозволио да му приђу, не би ли уништио и њих. Успео је, стари лисац их је надмудрио. Мед је, Ледане, уништио најбољи брод њихов, најачу експадрилу.
-Благословен си, Меде, пријатељу мој! Знао сам да ћеш успети! Знао сам!
Медов сан је био, да славно умре, и да за собом остави пустош лошима, јер, они су негда његовог сина покушали уништити. Чекао је и дочекао да им врати.
-И, то ти нисам рекао. Бродом је управљао нико други до, вође тамних!
-Радмило, то значи да...
-Да, брате, само чекамо да их обавесте о губитку лошега и да нападнемо. Лана је обавештена, Нора приводи крају и чисти ратну зону око галаксије ,,Виндо,,!
-Кажи ми, како је, Лана допала у руке непријатељу?
-Сама се предала!
-Али, зашто?
-Њени ратници су на бојним пољима посвуда, и, дознали су да је већи број Вилењака заробљено. Лана је једини начин да их спасе нашла у предаји. Није се предала, већ је исценирала губитак битке, па је, заједно са својим великим ратницима наводно ухваћена.
Сада чекамо знак наше сестре и нападамо!
-Још једна Виле је потајно ушла у брод савезницима непријатеља. Мед је у договору са њом исценирао продају наводно робиње, Бића из вишега реда.
И, док сам причао брату о догађају, изненада, видео сам бљесак плаве муње поврх планете, на којој је, Лана.
-Радмило, шта је Ланин знак? Договорили сте се?
-Плава искра, брате!
-Време је! Лана је пре неколико тренутака.....ено, поновила је!
-Идемо, Ледане!
-Свим Вилењацима:,, Говори Командант, Радмило!
На положај!
Употребите сва расположива срества!
Фирго, поведи јединицу на десни ток и онеспособи борбене флоте!
Кајло, поведи једеницу на леви ток и уништи све базе!
Дормона, са јединицом нападни електро систем и уништи га!
Ејлор, нападни мрежу и прекини доток информација!
Ледане, идемо на центар! Ти нађи одаје у којима је, Лана са вилењацима, ја ћу вас покривати!
-Јединица ,,Искра,, замном!

...Уследио је поклик и тишина, као да су  сви звукови нестали. Мисли су ми биле и даље тамо, на Медовом броду, гледајући слике успомена. Све што сам умео у том трену да кажем, јесте:,, Ово је за тебе пријатељу! Хвала ти, Меде!,,
Осећао сам победу, осећао сам...јер, најјача флота им је уништена! Хвала ти, Капетане Меде!

Наставиће се...

С. Рајковић

2 comments: