четвртак, 17. август 2017.

Дневник Плавог Вилењака (36)


Сана је била исцрпљена, видело се, јер, бледуњаво и наборано чело одлично познајем од раније, које ми говори да је време одмору.
-Ледане, биће боље да одморимо, и,...
-Тачно сам знао да ћеш то рећи, Сана. Видим да си уморна, хајде да спавамо, проблеме ћемо сутра решавати одморни. Лези, ја ћу још мало остати будан, желим ову карту да боље погледам.
-Лаку ноћ, Ледане!
-Ноћ, Сана!
Отишла је низ ходник вероватно у своје одаје. Чудно! Сана ми ни реч једну није рекла о овом тунелу.
-Ледане, слушај, соба у којој ћеш ме наћи, прва је у левом ходнику испред кога стојим. Прва са леве стране. Ако ти затребам, знаш где можеш да ме нађеш.
-Добро, Сана!
Ја то муцам? Свашта! Па, ја сам се збунио када ми је рекла у којој је соби!
Можда ми је то рекла, јер жели да дођем у њене одаје?!
Нее, Ледане! Гледај ту карту и не маштај!
Је л ја то причам сам са собом?
Лепо, заљубио сам се!
Добро, сада је време да анализирам карту испред себе, заљубљеност нека сачека.
И, ево ме! Шта имамо овде? Признајем да је ова карта застрашујућа и иритирајућа.
Дали ме, Сана чека? Можда је и она заљубљена!
Ово не иде! Заборави, Сану и сконцентриши се на карту!
Заиста сам пролупао, не престајем да причам сам са собом.
Биће боље да и ја одморим, јер, не иде ми ово од руке вечерас.
Покупио сам ону карту и кренуо низ ходник, где сам убрзо схватио, да,...
Па, Сана ми није рекла где да одморим?!
Морам је наћи, морам пожурити док није заспала. Нашао сам собу, и, покуцао сам. Сана се није одазивала, што ми је говорило да је већ заспала. Одшкринуо сам врата, и, био сам у праву, Сана је већ у дубоком сну.
Немам другог избора, осим да, седнем на камен и спавам, по ко зна који пут до сада.
Осећао сам умор, и, брзо сам утонуо у сан, али, не било какав сан.
Сигуран сам, да сам већ писао о телепорту који често, свесно или не, ми  Вилењаци користимо. Овога пута, Радмило је учинио чудо, и, у мом не знању, телепортовао ме у свет, тачније, на планету коју називамо ,,Мидгард Земља,,.
-Ледане, дозволи да ти презентирам технику коју смо добили са ,,Плаве Звезде,,!
-Може ли пре те презентације једно питање?
-Кратко само, брате!
-Како си ме довео овде без моје дозволе?
-Знао сам да ћеш бити збуњен. Није тешко, заправо, могу да те пошаљем где год помислим, а да тамо нисам ја.
-Нема везе, Радмило, схватићу то сутра, одморан и наспаван.
Престави ми технику...
Чекај, за шта је та техника, и, зашто је толико хитна презентација исте?
-Питао си ме за једно питање, а, примећујем их више, Ледане!
-Опрости, брате, збуњен сам.
-Можеш ли, да, одвојиш мисли од збуњености, и, препустиш се анализи проблема?
-Покушаћу!
-Недовољно, Ледане!
-Добро, могу!
-Добро и пажљиво ме слушај, Ледане! ,,Мидгард,, је у опасности од тзв., Нибиру планете.
-Знам, Радмило!
-Како знаш?
-Довео си ме са планете, са које је кренуо брод са избеглицама. Сана ми је све објаснила, и, дала ми је карту са распоредом осталих бродова. Имамо среће, ти бродови су онеспособљени од стране агента са Сиријуса А.
-Одлично си обавештен, Ледане, а, знаш ли, можда, ко је агент који је бродове онеспособио?
-Не баш! Како ми је, Сана објаснила, тај научник је био веома тактичан, тако да је тачно знао када да угаси бродове.
-Желиш ли да чујеш његово име, Ледане?
-Слушам!
-Агент који је онеспособио бродове се зове...
-Знаш ли, пријатељу, да те тражим по читавом Космосу?!
-Меде?! Пријатељу мој, ти си овде?!
Уследио је пријатељски поздрав са невиђеном радошћу.
-Меде, лукава лијо, колико се радујем што те видим!
Жив си, а, то ми је најбитније!
-Коначно, Ледане, коначно смо се срели.
-Радмило, ниси ми рекао име научника, ова лукава лија нас је прекинула.
-Е, па, брате, баш та лукава лија поред тебе је тај научник.
-Како сам могао да посумњам само да то није, Мед?!
Сели смо на трен, да укратко један другом испричамо шта се важно дешавало код обојице.
-Момци, нисам сигуран да имамо толико времена. Можемо то ћаскање да одложимо, јер, брод се ближи ,,Мидгарду,,.
-Опрости, Радмило! Хајде, Меде да видимо шта можемо.
-Можемо све, Ледане! Слушајте, како сам онеспособио оне бродове, тако ћу и овај, само, потребна ми је мала помоћ ,,Плаве Звезде,,. Овај брод је у покрету, за разлику од оних које сам из унутрашњости блокирао.
-Сва техника нам је на располагању, ,,Плава Звезда,, је у нашој орбити.
-Радмило, буди на вези са, Ланом!
-Повезани смо!
-Ледане, телепортуј, Нору!
-Веруј ми да нисам сигуран у тај чин, Меде, заправо, то нисам никада чинио.
-Можеш ти то, само се присети.
У кратким цртама, Радмило ми је објаснио деловање телепорта кроз друге светове, на друга бића. Није дуго потрајало, и, Нора је била поред нас.
Неки други пут ћу вам детаљније објаснити како делује тај телепорт који називају ,,Позив телепорт,,.
-Радмило, кажи, Лани да искључи видљивост, и, преусмери сателит на 223 Звезду.
-Учињено!
-Нека чека даља упуства, јер, кроз зраке са брода ,,Плава Звезда,, послаћемо вирус на брод непријатеља.
-Какав вирус, Меде?
-Створићемо илузију наше планете. Створићемо слику да је ово овде мртва планета, а да је ,,Мидгард,, на месту где је, рецимо, Марс. Када се брод приближи, и, започне евакуисање избеглица, напашћемо централни програм и угасићемо брод.
-Опет уз помоћ брода ,,Плава Звезда,,?
-Да, тако је, Ледане. Има један проблем! ,,Плава Звезда,, трпи велику штету приликом преношења вируса, и, постоји могућност уништења брода.
-Не! Не смеш то, Меде! На броду је наша сестра са посадом!
-Лана је већ обавешрена о могућој катастрофи, и заједно са посадом је у приправности да напусте брод пре уништења. Веруј ми, Ледане, није ово ,Лани први пут да учествује у спашавању неког од светова. Не заборави, Лана је најбољи капетан кога познајем.
-Радмило, принуђена сам да покренем брод! Непријатељ ме је приметио!
-Лана, не удаљавај се од наше галаксије!
-Не смем остати овде, магнетне мреже су послате на мој брод!
-Окрени брод према месецу, Лана. Енергетска поља које сателит емитује, блокирају магнете.
-Примљено, Меде!
-Биће боље да започнемо сервирање холограма!
-Нора, ти прати , Лану!
-Разумем!
-Радмило и ја манервишемо са холограмима, а, ти пријатељу ометај таласе и манервиши испред магнета!
-Разумем, Меде!
По први пут, бар колико ми сећање говори, имам посла са овако јаким непријатељом. Гигант брод, који личи на, џин планету, леди дах у грудима.
Трајали су манерви, толико, да, више ништа нисам чуо, само убрзан рад срца и пискање аларма за узбуну, који се чује са, Ланиног брода. Све бих дао, да, моја сестра буде добро!
Непријатељски брод је имао моћну технику, и, олако је, колико примећујем, очитавао, да му сервирамо холограме.
Не, ово није добра идеја! Ово ништа не ваља! Наше барикаде ништа не помажу.
И, док слуђени чинимо све да скренемо брод са путање, нисмо приметили упозорења других, нама пријатељских бродова.
-Људи!
Викнула је, Нора!
-Људи, погледајте!
Сви смо се сконцентрисали на компијутер испред, Норе.
-Ово је савршено!
-Шта, Меде?
-Сиријус А нам послао помоћ! Доносе оружје које су пантентирали, а, које сам ја украо од непријатеља. Заправо, украо сам идеју за моћно оружје!
-Лана, повлачи се!
Лана?!
Лана, чујеш ли ме?
-Боже, нема, Лане!
-Нора, како мислиш нема, Лане?!
-Нема је, Радмило! Нема ,,Плаве Звезде,,!
Шта се десило? Не очитавам их!
-Није могуће да је брод ухваћен и одвучен?!
-Не, не, не! Где је?
-Смирите се, људи! Лана је телепортом одвукла пажњу непријатељу, који се спрема за њом. Одлично! Опасна стратегија! Лепо сам рекао, није ово први пут да, Лана спашава свет.
Збунила је непријатеља, и, сада је у недоумици, да ли, да, ризикује и запоседне ,,Мидгард,, или, да, прати, Ланин брод, вда би открио дали је то извидница можда непријатељског брода!
Лана, свака част!
-Мислим да, неће кренути за, Ланом! Погледајте, напали су их наши сарадници!
-Коначно победа!
Брод се повлачи испред, Сиријуса А, јер, ма колико били технички јаки, у поређењу са, Сиријусом А ,они су равни нули!
-Заиста мислите да ће тек тако одустати?
-Познајем их, хоће, одустаће!

Наставиће се...

Светлана Рајковић

Нема коментара:

Постави коментар