Friday, April 20, 2018

Свануће

У време магли духа и енергија хаоса, човек се пита где и како и када и докле. Мисли се роје. Некоме страх поједе срце а некоме се одвежу знања и моћи да уради оно због чега је дошао  на овај свет. Не постоји тешко и лако.
Постоји само или јеси човек или ниси.

Ништа више није битно. Свако рухо овога света је тек одежда која се данас носи а сутра баца у смеће.

Не бацај никада дух свој у смеће овога света. Уздигни духом свет око себе јер он постоји да би се твој дух распевао.

Певај! Арију живота.
Сневај, сне који бивају јавом.

Свануће

Најтамније ноћи су пред зору
када крици тмине гризу срца сва
кад утихне свака птица света
и улије страх у потку сав.

Тада душа сама тихо себи збори
силницама светим јасно се соколи
тајносано уздиже познање
доносећ у зору радости сред боли.

А зора се тихо појавила...
Сварог јутро вагре живе носи
али тијо тијо оно плете потку
да с' тама ни не знајућ склони.

Буди се срце твоје о роде Србине!
Човеком биваш изнад тма опсене,
ведајућ ти збориш живореч говориш,
да време је дошло Звезданога Рода.

Стоји јасно као Сунце сјајно
стег величанства са звезда сиђилом
лепота суштаства у сестрама нашим
Љубав родрођена у срцу њином милом.

Погледај.
Можда си додиром срца чиста
дотакао неког Звезданога Рода.
Он је свуда...

Где Род стопама благослови земљу.
Где год сваки Вилењак и света Вила хода.

No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.