Стихови су речи које су биране само суштином која је повезана са неким вишим сверама живота. Нема објашњења необјашњивог никоме...никоме до песнику који доби даре свете.
А он ил` она даре вољом Творца преноси свима.
Благодарно и свето је свако срце које воли песму. Она је језик Творца.
Песма је жива само када твори,
када језиком Љубави говори
ал` то није Љубав од земаљског шара
која лако чупа срце сред недара,
нит` је она што лако ромори
саниловка што омају створи,
нити она која златне везе нити
поробећи ветар мисли скрити
као верна љуба што невера је
она својим трагом у свету остаје.
Песма жива милост пројављује!
Она снове кити и дарује!
Подиже сад скуте дјеве и јунака
када падну вером која није јака,
целива ти дух сред тебе свети
и вида ти ране својом благовети.
Суштаство се тајносано буди
док рода се жар зора сад руди...
Она искива свете искре и плам
да вечно сјакти свети кристал сам.
Сваки Србин рода Звезданога
јутром везе и мисли и речи
твори и попева песме живе ватре
јер све вазда сред душе му сјакте.
Ведајући жив језиком светим
зове јутро и славује мале
да обдаре ливаде до горја
светом песмом која речи нема,
а што сваким тоном живот креће...
Сваку травку меку и зелено див дрвеће.
Песма јесте живог Рода дар!
No comments:
Post a Comment