Арион

Арионске куле бљескају се бело

Небу под облаке узрасле су смело 

рукама и знањем светог рода звезда. 

Златно бели мермер и кристално плава,

 вагре јасно светле сред висина док стегови играју попут вила међ дрвећем смело. 

Све је бело, белином што оку тамном смета кристал сваки град у себи носи

 да обасја путе рода света. 

Ван схватања покореног ума

 бродовље од стакла живог језди... 

Пространствима Сварге живописне. 

Избор сваког јесте свети 

да знање живота Звезданога Рода

 пронесе и посвети...

 Где год да им мисао радосно полети... 

Арионе, Арионе!

 У слави си песмом живом 

ишао и племенио.

 Сред тебе су све те оне,

 диве светла, чаробнице мајке, 

које сеју траг живота, зелене им очи сјајне.

 И васцели свети човек, 

са твојих је кула у одбрану и заштиту свега живог вечно стао.

 Реч живота изрекао, 

моћи руком покренуо

 кристал ватру запалио.

 Арионе сјактиш расно!

 Јарила се твоја у сребрном пламу она 

окрећу у колу светом. 

Сребросјајем одскакује

 вода света као мисли

 сред извора свег живота. 

Арионе, Арионе!

 Сред тебе нам сушт и душа 

пребива у величанству.

 У оку се сваком сјајном крију тајне вечне ватре 

сива плава и зелена, ватрена и црвена

 Сребрна и рујно плава крију знања злато права. 

Светлописом звездописом посред срца целог рода - Слава, Слава, Слава!