У најцрњим данима има увек један трачак наде о бољем свету што унутра што споља.
Када се изгуби смисао, онда влада црна мисао.
Зато и ова стихореч. Да дирне тамо где се анђели боје ходити.
Шта је љубав - чује се ехо
пита се сваки човек и онај који то није, јер чуо је о њој.
Можда је само привид јаре Сунца
или тихи спокој...
Ко ће га знати - кажу летње врућине у људима. Нико не зна где је то нешто у грудима.
Али како ће слеп видети светло?
Како ће глув чути глас?
Љубав је ватра света.
Љубав је Створитељ што дела.
А ко смо ми но деца ватре живе?
Рођени сред свега а ни из чега...
Сред врела живота што врило вазда
Кап у којој је васцели океан.
Чуј, говорим теби.
Ако не знаш ко си и где срце ти бије
ако све јесте и када ништа није
тад чуј душом и духом најбоље вести,
што брује ти суштином у пуној свести.
Љубав је оно што јеси,
зато воли, воли и види шта ће да се деси.
No comments:
Post a Comment