У време промене, највише се бориш против сенки. Оне су скоро па невидљиве, знају живот да униште док не остане прах и пепео. Њих и утицај њихов на време препознати јер без тога ћеш залудне битке водити.
Али знај!
Ако се суочиш са њима - са својим страхом ћеш се у коштац порвати. Нема већег непријатеља него страха вођеног сенкама.
Оне немају имена, резона, мишљења. Већ само глад, неутољиву и гласну, ужасно јасну.
Не чекај, док њих не уклониш - нема напретка.
Kуда је ишла мисао твоја?
О часном роду и напаћеној земљи
има ли разлога за сузе непријатељу и да је Сунце брига за то?
Знам. Осећам. Не разуме ме свест која ти води ум сада...јер она вазда умује, влада...али никад ти неће дати мира јер лепше је пити сока од немира.
Да ли си некад у тихо доба ноћно,
крајичком духовног ока спазио
обрисе оних који владају
твојим бићем, умом и сном?
Да ли си попут путника у возу случајно,
чуо разговор њихов - тих сенки,
сивих омаја - црних појава
како сикћу језиком глади и море сред море сада?
Не, немој се плашити.
Ти си Сунца Син. Ти си Божја Кћи!
Сенке се плаше тебе - упамти!
И шта год их снашло сада и вајкада
твој један свести поглед вредан-
вечно мења све.
Мисли ти нису твоје.
Речи ти не теку к'о слап.
Песма ти није душе пој.
Дело ти никад рад твој.
Само онда када биваш.
Само када будан сниваш.
Само када волиш јер тако треба.
Јер шта ће Сунце но да свима да хлеба...
Сијај Роде.
Вазда кроз тебе иду живе воде.
No comments:
Post a Comment