Светло живо је Истина

 

Шта је истинито светло?

Шта је живо светло, тај плам који никада не гасне, тај језик што говори све речи знане и незнане?

Шта ли је та искра која сред срца живи, обитава и нежно сузама вечности залива дрво живота?

Где ли је њена лепота?

Има ли је у рукама оних који знају, у бедрима јаким што носе тешкоће лако?

Има ли је у очима које виде иза вела ил' пак у недрима што крију тајне које то нису...

Знамо.

Знам.

Знаш...

Само се правиш да си луд на ово јутарње кишно време...недостаје ти Сунца зрак што пири кроз бели облак и сребрну росу...

Одсјај у трави...

Све боје светла кроз једну кап росе.

Има ли светла у сну?

На јави?

У Прав-у? У Слав-и?

Чек чек на трен. Само да мисао једну завршим па да скокнем до небеске капије, а поред ње лагано лије, светло живо као извор што ври.

Живе воде су то...воде од светла.

Реке што иду из Раја Небеског. Њима плови бродовље од стакла белог.

Шта је истине светло?

Ја бих ти рекао када би знао да нећеш се страхом обући тад. 

Када би срцем отвореним чуо песму славуја које нигде не видиш.

Руке пружам ка небу и тлу. Прелива мисао као вода кроз њих. И то је део и мит.

Реч као звук првоте - све у славу те једноте.

Млазеви ватре живе, клизе по прстима, мире по грудима, певају у очима...

Сећања навиру никад изгубљена...

Светло живо је Истина.