Краљеви Антлања

Овај запис је надахнути песнички запис. Некоме ће изгледати лаички, некоме истинитo, некоме бајка...сваком према мери свести коју има. Мудри знају да песничко надахнуће преноси знање вишег реда...

О Краљевима Антлања

Ко су били ти светли примери рода у успону али и у паду?
У древним, заборављеним временима о којима сада само говори стих и предање у суштини нашег рода се дешавало пуно тога у широком смислу и у размерама што малим, што космичким. У времену Даарије и после ње када је Велика Асија била средиште цивилизације, континенти остали нису били насељени.

У давно заборављеним временима су донети на те континенте људи које данас знамо као жуту, црну и црвену расу. Наш Род их донесе из Звезданих система који беху унишени мрачним силама. Велики Бели Савет одлучише да спаси генетски фонд и скуп разних раса којима Мрачна сила уништи родне светове где су били.

На Мидгарду Земљи или само Земљи, наш Род је одавно имао колонију своју која се стотинама хиљада година развијала на планети. Светла цивилизација Рода.

Велики Бели савет ступи у контакт са Белим Јерарсима задуженим за добробит планете и даде упутства како да се помогне тим избеглицама. Њихова свест је била различитог степена у односу на Род. Део Рода који се зваше Анти доби тај задатак да помогне у подизању свести тих придошлица. И одвоји се од Матице у договору са њом и на острву ван велике Асије подиже светлу цивилизацију која доби име Антлањ. Постоје и друга имена али нећемо сада о њима.

Они који посташе краљеви те нове испоставе Рода, узеше себи имена која су носила узвишеност и повезаност са Белим Јерарсима.
Наш древни језик је употребљен за то а то је језик настао мешањем најдревнијег Вилинског језика и језика Вена (Венда, Вина, Ванда, Раса, Старих Срба). Квенди, они који говоре дадоше језик Антлања.

Овде наводим имена свих Краљева од првог светог Краља до последњег који паде у таму и обожаваше је. Њихова имена је донео нама Толкин истражујући кроз древни језик Срба и Руса имена и значења. Имена су Вилењачко Србска. Дивни спој и јединство Једне Звездане Расе.
У нашој непосредној повесници Тарх Перуновић је један од Белих Јерарха који је утицао на имена - титуле краљева. Сваки краљ је по ступању на престо Антлања узимао име-титулу која је енергетски била везана за Беле Јерархе. Уђимо дубоко у смисао имена, осетимо танане титраје ових имена-титула и отвориће нам се истина и увиди вишег реда. Везови слогова имена Белих Јерарха и самих имена-титула краљева су давали изузетно велику моћ над протоком примарних материја и њиховом контролом у свести и простору.
Временом су они свесно одбацили светла знања и ово користили за тамне сврхе.

Последњих неколико краљева су почели узимати име-титулу АР што представља УЗВИШЕНУ СВЕТЛОСТ и тиме су покушали да себе издигну изнад Белих Јерарха, потпуно неразумно јер су Бели Јерарси били Узвишена Светлост...тиме су пошли путем таме, ти краљеви што одлучише да се издигну у моћи изнад Великог Белог Савета Јерарха на Мидгарду и шире а да први од неколико њих то нису схватили док није било касно...

Сети се Роде данас...немој да буде касно.

1. Елрос-Тарминјатур
2. Тар-Вардамир
3. Тар-Амандил
4. Тар-Елендил
5. Тар-Менелдур
6. Тар-Алдарион
7. Тар-Анкалиме
8. Тар-Анарион
9. Тар-Сурион
10. Тар-Телпериен
11. Тар-Минастир
12. Тар-Кирјатан
13. Тар-Атанамир
14. Тар-Анкалимон
15. Тар-Телемајте
16. Тар-Ванимелде
17. Тар-Андукал
18. Тар-Алкарин
19. Ар-Белзагар - - Тар-Калмакил
20. Ар-Абатарик - - Тар-Ардамин
21. Ар-Адунакор
22. Ар-Зимратон
23. Ар-Сакалтор
24. Ар-Гимилзор
25. Тар-Палантир
26. Ар-Фаразон

Рођен је, поново!

Рођен је, поново!
У мноштву Светова овостраних, где се рађамо изнова и изнова,
Где узрастамо или падамо, изнова, постојимо и постојаћемо онако како, поново рођени живот саткамо.
Нема суда Свевишњега, нема, јер, Свевишњи не суди деци својој, већ, деца се изнова роде, да, или помогну људском Роду, или, исправе своје грешке, и, помогну себи.
Нема за душу Светла суда, нема понора, пропадања, нестанка, брисања, нема умирања.
Светло се из искре роди, севне и бљесне попут муње Громовникове, и, отпочне поново живот, овде, онде, тамо, амо, ...свугде, где љубав постоји, да га храни, свести, буди и подиже.
Не постоји онај пакао где душе, љубећи живот, љубав, Светло, оца, мајку,...одлазе!
Постоји један живот, само један једини, који, никада не ,,умире,,. Један живот сви имамо, тачно је!
Један је и траје вечно!
Ми се само пресвлачимо, досади нам, потрошимо ,поцепамо одело.
Потрошене и поцепане ратничке оклопе скидамо, овде, у Светлу Творчевом, мењајући стара за  нова, и, све савршенија.
Кажем ,,овде,, јер, Светло Створитеља није тамо негде. Оно је свугде, где деца његова долетеше.
Долећу овде, онде, долећу ратници Соколови, где год љути бој био.
Нема Света у ком нису, нема, у безкрајном Космосу Света где, Ратници Соколови гнезда не соколе.

Светлана Р.

Вилинска врата за народ Звезда

Вилинска врата су невидљива свету данас. То су капије свести кроз које пролазе они које дух позива на пут вечни, они који се освешћују за безкрајни задатак вечности. Посвећење живота свуда.
Ово је позив суштинама са Извора Живота. Знаће свако ко је позван. Најсветији задатак имаш сад. Ти ходиш стопама Ствараоца Универзума, Космоса, Васељене.
Бели Србине где год да биваш сада, Бела Србкињо где год да ти стопа дира земљу сада, ослушни суштом позив Светога. Ти роду овоземаљском не припадаш ма у ком се народу родили.
Бели Срби су народ Звезда и бели су јер сијају пламеном живе ватре Творца. Име све говори.
Плам је то неугасли и исијава изнутра и тиме се јасно види ко је Бели Србин и Србкиња.
Никакво име овога света не може купити ово послање.
Да би се Белим Србином звао, та особа мора Човек постати, заложити више од свог живота пред Све-Миром. Умрети за лаж а живети истину.

Ако ти срце чује ове речи сада, пут ће ти се указати ка Вилинским вратима и првом прстену и капији.

Упамти!
Силом их нећеш пронаћи и силом проћи. Преваром ил` лажима себи ћеш пут одсећи.
Само Љубав све разине зна.
Тихо се већ чује песма Вила...
Звездани прах и искре светла су донеле. Нека чују они коме су оне намењене!

Има оних што гледају дубоко, далеко.
Кроз светла исконских вагри пламте
суштине што седам прстенова света држе.

Ко прође кроз један, чега га шест.
Ко прође кроз два чека га пет.
До последњег који белим пламом сјакти.

Остави бес и мржњу пред првим.
Пред другим положи јад.
Трећем остави тугу и пост.

Пред четвртим смело пређи мост,
на пола остави жудњу и грч.
Јер те на петом чека судба...

Пред њим остави страх и зло.
Шестом приђи мудро, миром.
Нека се потребе избришу све.

Јер седми сад ватром светом пламти
од тебе ништа не очекује...
до сушта ко си и ко ниси.

Седам је капија бисерно белих
и седам одлука јасних ко дан.
Да ти се срце вечно весели!
Био ти дух Сунцем обасјан.

Осмог прстена нема нит` капије светла.
Онда сушт сама живом ватром расцвета.
И струне што покрећу полуге светова свих
слушају достојног, што пева свети стих.

О Душо Моја

Посматрам како мисли нижу своје ниске у бисере чисте енергије. Они су као прича без речи.

Ова песма је о ономе што сам видео у неком другом свету. Нешто што носи Звезда прах...

О Душо Моја

О душо моја! 

Посматрам како се светло плете и прелама низ твоје лице

и усне ти напупеле и на њима со морска

јер као сирена пливаше ти...

и сад се одмараш

и Сунце те мази...

Ал` није то море од земаљске сорте

већ наше, са обалама од жада и пуно дрвећа Нара...

Таласи певуше песме раја док тихо се буди сјај безкраја...

У дому смо, љубави.

И онда дође гласник.

И светло му бело и песмом га најави јутро.

И знах да од Свевишњег дође послање,

за једну наду да оживи и буде.

Да не замре пламен свети и да се Љував спусти међ људе...

Поглед ме твој обухвати цео

и осетих лепезу осећања твојих на себи...

На себи сам имао само кошуљу светла

и траг твојих усана на челу...

И туга се помеша са радошћу 

и Љубављу се испуних сав

јер тужна си што одлазим а знаш да си уз мене заувек...

и да дишемо као Звезда, као једно ми.

И речи су твоје утихле.

Само си нежно пришла и руку ми ставила на срце своје...

Нежне речи, најнежније...

Волим те, мило моје.

Иди и светли јер време је!

Обуци од мене одело светла и Љубави,

уз тебе сам заувек.

Нека је Свети благословљен!

О душо...

Ватро моја лепа и света!

Још онда када си понела драгуљ светог светла међ својим дојкама,

на светим грудима своје душе

ја сам те вечно благословио и Љубављу обукао.

Јер прикладно беше да твоја душа га носи

и твоје га срце посвети мила...

Јер Љубав сад је све, она побеђује.

И где год да ме Свети пошаље

да ново јутро Љубави свету донесем,

ја га створићу и посветити песму љубави,

истине и мира, сад и тад.

А Љубав је једина истина...

Ја волим те пре времена 

и испод и изнад и после њега!

Ако је воља Светога, доћи ћеш ми...

Једина, вољена, душо моја.

Сузе твоје сад постају свете Звезде...

И одох тамо где се несме

а врата се отварају сва јер ми их отвара

Божија Љубав...ах Љубав!

Љубав све је сад!

Отворише се врата од светла и видех сијају боје око њих.

Плавичасте и ружичасте нијансе, трепере...

Пролазим и у трену сам на Земљи док одбљеске сећања осећам,

видим тиме се душа припрема

да оствари циљ због којег је дошла.

Разасули су пријатељи моји делиће душа својих

као светле подсетнике на путу мом.

Да ме љубав у њима сећа на дом,

на дом где си ми ти...

линк за стихове казиване

                                https://www.youtube.com/watch?v=L2IMMlI5Sc8

Песма из давнина

Не објашњавам своје песме често јер оне говоре на нивоу духа и душе и они који слушају свој дух и душу разумеју без објашњења...
Неко време већ, ова песма и ведање траже да буду овде.
У времену давно заборављеном зби се овај сустрет њих двоје.
Никада бити заборављени неће. Време не постоји пред оним који Твори...

Лишће је шапутало са ветром тихим,
носило се небо над њима који мислима певају...
који вагре неизрециве сневају...
Понека би реч утекла и назад се вратила
у облику сузе на лицу,
у виду усана
благо отворених уздаха пуних...
Руке су немо покушавале, да кажу да моле...

Његове очи су...

Заувек обећање о младости сија у срцима оних што пламте!
Израз је њихов као птица у лету,
поглед Орла са висина недоступних.
Врхови славом овенчаних гора, крију тајне сушта његовога
што мило је гледа, и воли ван света...

Њене речи су...

Сузе и бес, понос и јад а опет радост неизрецива!
О небеса што нас раздвојише судба његова и мој усуд.
Да ли је моћ ван овога света једина што може даровати светла?
Да се искре сад наше споје у срж и узлете небом ван времена...бола...
Не иди...

Сенке над брдима бивају све дуже.
Облак се сиви примаче у трену
Она се ненадно у себи трже
језа је телом покри снену...

Он поскочи лако ко јелен.
И неста у трену што искрама бљесну,
више не би нити речи једне
да опише ту сад стварност тесну...

Ту погибе цвет мудрих у налету таме и њених зверова,
ватра смрти прогута све зелено и пуно дивних Кедрова...

Некада су небу дворе носили...

Запис оста ван времена, ван бола и гласног незнања.
Његов дух ватре и плама и њена мудрост и љубав знана,
вечно живе ван закона страха.

Јер оно што Љубав исклеса у Светлу,
заувек носи живу ватру свету.

Савршенство Творца кроз језик и симболе Срба

Треба ли додати нешто овом наслову?
Можда по неку мисао о томе да је ономе ко види јасно да је Србски језик препун симбола или да употребимо још старију реч, сиђила живог Творца.
Сва писмена из Винчанског писма и језика су данас у употреби по планети.
Ми смо се ограничили на мали део њих у писаном облику у такозваној Ћирилици и Латиници јер остали делови носе више разине и служе за мисаоно преношење великих количина инфомарција у облику само једног или неколико сиђила или симбола.

О.

Запазити треба поново ово слово изнад и тачку до њега.

О.

Круг, сфера, то је суштинска представа овог слова или симбола.
Круг или сфера је сиђил или симбол Творца. Најсавршенији појавни облик је круг.
Он садржи све остало. Творац је све. Творац садржи све чиниоце живота.

Тачка је умањени или згуснути круг, дакле исти принцип.
Погледајмо даље како се величанствено испред нашег носа и увида користи ово слово или симбол или сиђил.

Оно се користи на начин покретне силе и снаге да се нешто деси. Без тога нема живота у оквиру неке речи или радње.

Примера има много:

прах, живот, плод, страх, ствар, кретање, племенитост, радост, величање...

Прати линију--- да би прах оживео и тиме биљка добила снагу и могућност даљег наставка живота потребно је да се О-праши.
Да би неко или нешто имало могућност живота потребно је да се О-живи.
Да би се имало потомство потребно је да се О-плоди.
Да би се неко уплашио треба О-страшити.
Да би се нека ствар постигла треба нешто О-стварити.
Да би се нешто покренуло око своје осе треба О-кренути.
Да би се нешто уздигло у вишу раван треба О-племенити.
Да би некога довео у стање радости, треба неког О-брадовати.
Да би нешто узвисио треба О-великовечити.


Да би се истина о нама као народу Звезда изнела да сви знају који не знају,
треба то О-белоданити!

Дакле, да ли увиђамо колико у овим малим примерима ми носимо тај дивни Божански језик у нама? О - као симбол Творца и саршенства је симбол Творчеве покретачке снаге. У нашем језику ми то видимо а да нисмо ни свесни... Е па О-свестимо се!

О-паметимо се!

Ово је само једно слово или симбол или сиђил...има још 150 и нешто...
Није је поента да сада ми седнемо и јавно се хвалимо нашим Звезданим пореклом а да смо робови лошим навикама или чему год. Ово је подсетник ко смо и ко можемо бити ако свесно живимо, мислимо, радимо, говоримо.

Звездани род зове Звездани род... О-живимо!

Читање Звезданог записа из Етра

Можда нећу бити скроз прецизан када ово будем описивао и о истом објашњавао али то ме неће спречити да пренесем суштину. Наиме данас бих нешто о способности сваког човека да уђе свесно у нивое разума, свести и свог генетског кода.
Неки би то назвали уласком у Етар, Акашу или пак могућношћу да се зна како се односити са и према електромагнетним таласима који су свеприсутни.

Овим се нећу бавити званичном науком која се овим и не бави, говорићу о нечем што је неизостављиви део самих нас, нашег сушта, нашег бића.

Пре него опишем данашњи увид и надахнуће, објаснићу природу овог феномена или једноставно речено могућности које човек има.

Све је Фреквенција. Свуда.

Свака наша мисао, реч и звук који произведемо је у опсегу неке фреквенције, неке не можемо чути ухом јер су у ултра звучним таласним фреквенцијма а неке чујемо попут речи или певања или причања. Били ми свесни овога или не, ми константно одашиљамо неке фреквенционе таласе - електромагнетне таласе. Свесни међу нама и они на тамној страни користе ова знања за своје циљеве.

Тамни користе фреквенциони хаос да би блокирали мозгове свих осталих и тако их успешно контролисали. Светли користе хармоничне таласе да би вратили равнотежу.

Стално смо изложени хаотичним електромагнетним таласима.

Речи, говор, музика, бука, тонови...све се то прелама у толикој мери да ствара какофонију фреквенција које имају дејство у успоравању чисте мисли (и њених резултата кроз јасне фреквентне таласе). Када се чиста мисао успори онда и човек не живи срећно.
Не мисли јасно, доноси погрешне по њега одлуке, брља, пати.

Насупрот томе када је чиста мисао незагађена хаосом фреквенција, онда се долази до нових разина у искуствима сваког човека. Онда човек први пут осећа шта је то бити творац, део оног суштог - Творца.
На пример ја као песник никада не могу створити песму сред хаоса, она тражи усмерење, фокус, јасноћу и мир, макар и на неколико секунди. И то је довољно да се створи песма.


Песма је језик Богова у чистом смислу. Ако је песма и стих слуга таме и то се на неки начин може схватити као вишим тамним језиком фреквенција хаоса.
Суштина је да Песма је начин изражавања на високим фреквенцијама.

Како се сачувати од фреквенционог, намерно изазваног хаоса?
Како сачувати себе од утицаја одређених фреквенција које штете?

Свесно се искључити из хаотичне мреже.
Нема другог начина. Мозак је наш као антена која скупља ама баш све могуће фреквенције али филтрира скоро 99%. У супротном, долази да пуцања неуронске мреже у мозгу и тешких болести.

Видимо ли да је наш мозак у прековременом, сталном раду да нас заштити од презасићења хаотичним фреквенцијама? Људима прођу године док и мало дођу себи...

Зато, препорука је следећа. Минимум 30 минута се бавити нечим што није у хаосу.
Трчи, физикалиши, певај, сликај, пиши, стварај, играј...ради било шта. Ради све што је потпуно супротно хаосу, јер тако скрећеш електро магнетне таласе хаоса ван домашаја свог мозга бар на то неко кратко време.

Мало помало, чудесни резултати ће доћи!

Надахнућа, идеје, мир, љубав, опрост, разумевање тајни и много што шта.
Само је потребно свесно не дозволити фреквенцијама хаоса да нас минирају.

Свако ће после ових проба да увиди после неког времена и наравно према својим генетским предиспозицијама, одређене величанствене информације, надахнућа и велика и мала дела.

Када год вам неко каже да је имао искуство луцидности, надахнућа макар на минут или на дуже, знајте да је та особа прекинула на кратко или на дуже хаотичне елеткромагнетне таласе хаоса и ступила на електромагнетне таласе хармоније.

Велики - у нашој повесници и уопште, су се често осамљивали...баш да се суштином својом прикључе на таласе хармоније.

Све је ово врло, врло једноставно. Чиста физика која прелази касније у метафизику.
Енергија је свуда око нас и она је неутрална, ми је чинимо позитивном или негативном према својим сазнањима и моћима.

Хаос је свесно створен. Хармонија је свесно створена.

Буди мудар и мудра те створи Хармонију...Једна Звезда ће ти једном захвалити...