Бого Човек

 Треба читати написано а ако не знаш, а ти истражуј. Истина ослобађа.

Исус Христ није био Јеврејин.

Он је послат био њима да заустави црномагијски култ на том подручју око Медитерана. Култ је имао јако присуство свуда у великим градовима од Либије, преко Египта, уз обалу где је данашњи Израел до Мале Азије (данашње Турске) и горе према Солуну и Јадрану.

Свуда су били црни свештеници или магови култа личности зване Сатана. 

То су све титуле. То нису лична имена.

Народ као народ се није звао Јеврејима већ су вукли порекло од старих остатака и огранака великог рода названог Аријевци. У питању су многе хиљаде година кад се тај велики род поделио по целој Евро Азији и од њега настали сви народи данас које знамо на том подручју.

Код нас се у делу народа и језика задржао термин Јаран који је директно везан за Аријан. Значење му је исто - Светли, Узвишени. Јара - топлота Сунца, светлост жарка, узвишена. Јаран - узвишени човек. 

Срби из Босне никада не говоре некоме Јаране олако већ кад му одају почаст. 

Дакле. Човек од јудаиста назван Месија, од Грка Христос није ни Јеврејин ни Грк него Ариј. Јаран - узвишени. 

Ко има очи нега види.

Тај је имао све моћи пробуђеног Бого Човека. 

Он је поништио црни програм уништења који је дошао из Вавилона још. Вавилон је друга тема, ускоро. За сада оволико - Израел као држава пада у ропство Вавилону и проводи неколико деценија тамо. Целокупна памет која је послата назад из ропства је добила црни програм и од тада тако делује. 

Име су променили и религију добили. Названи модерно Јеврејима. 

Народ је остао исти али црни жреци од тада делују непрекидно усмерено на цео регион тадашњег света. 

Стога Бого Човек долази и укида црни програм и будућност света добија на снази. Уништење се избегава и део народа се сећа ко су. Међутим црни не престају са борбом и они одмах обликују нову религију звану Хришћанство које потом вековима штелују и прилагођавају. Не могу искоренити истину и светло од Бого Човека и зато морају да у својим програмима Христ религије оставе зрна истине.

То је дозвољено од светлих да би свако научио да препозна истину међ лажима. Тиме показује мудрост и светлу душу. Јер обоженима не треба религија јер он Бога лично знају.

То је Бого Човек стално говорио.

Дакле, дан данас два програма се боре за твоју душу. На теби је да будеш мудар.

Буди. Живи и светли.

Уздахни вечност

 

Уз дах ни. Уздахни ваздух или вас дух или све дух из Етра или подручја одакле нам душе бдију на нас овде.

Тај невидљиви свет нам је испред носа а тако далеко јер нам мисли лутају ободима пакла који сами нехотице стварамо.

Измакни се да не паднеш. Ево иде талас који ваља све. Вал ваља преко свега што јесте и није. Не пита за године и паралажу слике о томе ко си ти.

Свет је зрео да полуди. Он је већ луд јер га такве мисли обликоваше у ситним сатима ноћи ове. Ноћи која дуго траје већ.

Све пролази и све се мења. Све тече и промена се мрешка као крунице таласа на обали мора вечности.

Ко је луд, не буди му друг да те не одвуче вир лудила њиховог. Маске су спале а сада и жвале.
Са свих слаткоречивих усана.

Мали вук је ипак само то. Мали вук. Недорастао правом свету и томе да буде једнога дана Вук који води свој чопор.

Сваки Срб ма где био осећа звезду у себи. И мора пламен да пусти да не изгори изнутра. Жив жар сред груди усуде носи свима.


Који је твој?

Зна душа твоја. 

Охрабрење

 Хтео бих да напишем нешто добро, охрабрујуће, надахњујуће. Нешто што је једноставно и лепо а ипак без зрна патетике или лажне слике о лепом.

Све је теже јер смо потопљени негативом сваки дан. Та негатива је као подивљали пас, као дивљи вепар што кидише. Кљове су му крваве и очи црвене, тражи нову жртву. Смрди и устремљује се. Медији су од доласка интернета полако али сигурно загазили у мрачне воде. Живе од страха. Што више страха, то већи приходи власницима. 

Порнографија страха је узела толики мах, да су њене размере колосалне и почињу да попримају облик велике хоботнице која гута све. 

Људска жеђ за новим, за информацијама, за вестима је породила ову аждају. Она спремно бљује отрове и ватре вечито гладна крви. У крви је живот а она то тражи.

Она живи од таме, иако сама по себи тама није зла. Међутим у њој се лако скрива свака пошаст. Стога се она боји светла. Оног правог неугаслог светла што сија из духа и душе. Све време она покушава се нахранити тим светлом и то јој је једина прехрана. Та аждаја је творевина мрачних умова који су у ствари главни луткари. Они су ти гладни створови. Ништа им друго не утоли глад до чиста душа. 

Стога је битно то знати да би се сачувало од тога и њих. 

Једино што Човек има а што нема цену је душа и дух. Бог је то даровао Човеку као свом потомку или сину. Једино кроз душу и дух, Бог разговара са нама. Ако јој не чујемо глас, никада нећемо чути Бога. 

Све време је борба око тога. Око те искре у нама у виду душе и духа. 

Стога сам свесно одавно донео одлуку да говорим о души и духу. Све моје песме и текстови су дошли из духа и душе. Од Бога. Стога су његови али и моји. Наши. 

Они су ми дошли као дар и ја га даље дарујем да би бар неко негде некад чуо тај глас Бога у себи. Не мене - Бога. 

Када једном чујеш Бога у себи, у својој души и духу - ти више ниси глув. Ти онда приде добијеш и Вид. Са њим иде и увид. Бог ти се отвара и показује да си неизмерно вредна особа. Његово дете и сам Бог који расте.

Стога делим непрестано јер немам други избор. Дошло као дар, доћи ће и другима као дар. Стога се и не бавим продајом семинара самопомоћи. Не држим брзе курсеве ничега. Надам се само да ће се у неком дух пробудити и нови дарови њим изнићи као Секвоја под небом. 

Њој треба ватра да би порасла. Семе јој не може изаћи у плодно тле без пламена. Стога колико год да напољу урла звер, не бој се. Ватра у теби је Божанска. Тебе ће породити а звер спалити. Не бој се.

Сијај светло у себи. Сијај јер једно светло уклони мрак ма колико црн био. 

Свака врлина нека је твоја. Не бој се живети је јер ионако ништа не вреди остало ако нема искре у нама. 

Нека они мраче - Ти светли. Једна искра ако је од Бога побеђује сав мрак. Све страхове, све недаће. Постаје чудо.

Хтео сам...урадих. 

Тајна Небеског Србина

 Тајна Небеског Србина 

Постоје светови разни али ако бисмо ишли ка поједностављењу - постоје само два света. Материјални и Духовни. Из та два се шире многе гране и богатство живота се развија несазнатљиво. 

Дрво живота као пра слика разгранатих светова и сфера носи ту поруку - ако окусиш плод његов, ти онда вечно живиш. Истини за вољу, ти живиш вечно и да не окусиш плод, једино што те свест твоја не осветљава увек на прелазима између димензија или разина постојања. Окусити плод дрвета живота је имати свест увек. Живети истовремено у два света. Свет Духа је свет светла. Свет позитивне енергије али и негативне. Негативна је поларизација, баш као и позитивна. Оно што чини разлику је да онај ко барата енергијама мора остати недодирљив њима, остати онај који управља а не онај којим управљају енергије.

Небеса увек зову. Њихова песма никада не престаје и зов је њен тихи тајносани пој кроз сва наша бивства што кроз тело и тела, што кроз Дух и разине без краја. 

Небеска Србија је једина отаџбина Србинова. То је дом у Духу и свим његовим сјајним местима, градовима, планетама и пространствима.

Онај који живи у два света истовремено - је освешћен човек. Нису сви они који носе име Србиново - Срби. Име је тренутна титула кроз свет материје. Истинско право име је записано у искри сваке душе. Оно се открива теби онда када си спреман. 

Ко може све то да види?

Небески Србин.

Све-То-Вид

Видов дан је и даље свети празник у Срба. Иако му данас додељују разне епитете, његова истина је посве једноставна. Стога и недостижна онима који нису способни бити једноставни а тиме и савршени. Они могу да воле, виде и буду. Они тиме постају Све-То-Види или они које све то виде и живе.

Храм Световидов на острву Рујан који је срушен, (данашња Немачка) је представљао то. Оду Небеском Србину. 

Споменик или живу слику шта сваки Србин може да постане ако постане. А ако постане такав да види у два света истовремено, он постаје онај који Све То Види - Световид. 

Оваплоћени Бог. 

Обожавање таквог Србина је погрешно. Он као такав нипошто не тражи обожавање јер тада зна ко је и шта је и ко су и шта су сви остали. Не требају му жртве и храмови нити све што људи замишљају да њему треба. Њему тада не треба ништа јер он тада живи божанско. А када га живи, кроз њега протиче река Љубави - чистог светла која сама поји свој род.

Сваки освешћени Србин је живо божанство и мала слика Творца самог Живота.

Сваки Србин који Види је Небески Род.

Дама и Краљ

 

Шах је једна ван временска тактичка игра. Размишља се унапред и вага пре потеза па се опет погреши често. Некада све иде сјајно и надигравају се два ума и онда повучеш јефтин потез и све ти се сруши као кула од карата.

Свет битише на исти начин. Сцена је ту, фигуре такође и на крају два играча.
Они су ти који вуку потезе. Светске силе су пиони. Неке од њих су Ловци или Коњаници, неке тешка Артиљерија, има само један краљевски пар.

Краљ и Краљица на обе стране.

Пиони се први жртвују али могу и да преокрену партију и да на крају постану јако моћни у виду нове Краљице. Ретко додуше. Остале фигуре имају своју снагу. Краљица је та која има највише моћи...али само на табли. Краљ је последња фигура и свим силама се брани. Лично он не може пуно а без њега се губи игра.

Ипак, сви они заједно без обзира колико су моћни и да ли су Бели или Црни, су само фигуре у рукама два играча који нису лично на сцени и никада се не виде али вуку све потезе, међусобно на свакакве начине разговарају а тога уопште нису свесне фигуре на табли. Оне се вуку како ова два играча желе.

Међутим, изнад играча је њихово поље мисли из кога црпу идеје, решења и помоћ.

Стога, ко је стварни играч а ко изнад свега?

Ко је председник неке државе?
Ко је министар?
Ко је војска а ко Краљ и Краљица?

Геоинжењеринг - потез једног од играча. Рудник Литијума? Повучен стратешки потез. Од кога? Црних, Белих или њихових Господара?

Рат у Украјини, Израелу, ко зна где?

Ловац Г6.

Мешање раса силом? Социјални програми и гурање свега и свачега?

Скакач Ф8.

Све што се дешава на Земљи је неки потез једне екипе или друге а по наредби Играча.

Ко даје мисли Играчима да вуку потезе?

Они који су прави Играчи који познајући свест и енергије живота, одлучују где ће развитак ићи. Да ли ће Дрво Живота поново израсти на површини Земље и бити дано свима или само онима којима треба. Некада се не види крај али онај Прави Играч зна да долази 17ти потез који уклања све препреке и омогућава незамисливо.

Не пита се о ничему ни пион, ни топ ни ловац, ни Краљ а ни Краљица. Ни Бели ни Црни. Не питају се ни следећи ниво - невидљиви играчи који вуку конце.

Једини ко се увек пита је Прави Играч.
Онај који влада пољем мисли и енергија који над-силом одлучи коју ће идеју и смисао омогућити једном од невидљивих играча а да би они помислили да је то њихова идеја.

Нема у овоме добра и зла. Нема на том нивоу где је Прави Играч или Играчи.

Љубав као сила живота је оно што покреће Праве Играче. Она је толико незамисливо изнад схватања нижих предела свести да је често па скоро и увек они препознају као јако светло и ватру.

Како другачије и да се опише та моћ која надвладава разум човека?

А она је само стих
вечна кап росе живота
На уснама којих нема сем у Светлу
На грудима којих нема сем у Огњу...

Пламен величанства.
Огањ неугасли што је изнад свега.

Савет Неба

 Ако ли ћеш у духу сејати,

тада ће ти око Бога и видети 

Ако ли ћеш силу уздизати, 

тада јутра за те бити неће.

Два су свата зором дошли тихо.

Ходило се тамо амо...

Два су стуба насред рађевине.

Да ли сјаје сами посред себе? 

Да ли Сунце жив пламеном греје?

Јесу л' дошли с'нама војевати, 

живу србску крвцу проливати?

Ил' су ради чути тихе стихе,

који души јесу мелем свети.

Ако ли ћеш беседит' лепоти,

а ти спреми духовних дуката,

да откупиш оно мало себе

што разнеше сви шакали рата.

Небу ли ћеш прићи празних руку,

те молити стиха пресветога?

Небу ли би срцем затвореним 

да сачуваш себе од страхота?

Ако ли ћеш победити зала

што их има више него људи,

ако треба теби небескога жара

што распали снагу посред груди, 

а ти срцу свом пробеседи:

"Што си срце сакрило одаје

у којима искру чуваш живу,

пред Духом се сакрити не може-

нити мисли нити сваку силу".

Ако ли ћеш зору дочекати,

сјајну Зору живодајна Сунца,

а ти посред себе се пробуди. 

Слушај гласе искре светог срца.

Само онај који Искру воли

Може јасно свуда да постоји.

Ако си...

 

Ако ромориш Ветру не изненади се!

Када ти речи буду као ехо у нечијем срцу све.

Ако си рођен Духом, и ходиш и тамо где Анђели не смеју ходати, не. 

Од Свевишњег вољен си, не бој се.

У Дух сеј смело

да би се у вечности пожњело...

Само воли и не бој се.