Уз дах ни. Уздахни ваздух или вас дух или све дух из Етра или подручја одакле нам душе бдију на нас овде.
Тај невидљиви свет нам је испред носа а тако далеко јер нам мисли лутају ободима пакла који сами нехотице стварамо.
Измакни се да не паднеш. Ево иде талас који ваља све. Вал ваља преко свега што јесте и није. Не пита за године и паралажу слике о томе ко си ти.
Свет је зрео да полуди. Он је већ луд јер га такве мисли обликоваше у ситним сатима ноћи ове. Ноћи која дуго траје већ.
Све пролази и све се мења. Све тече и промена се мрешка као крунице таласа на обали мора вечности.
Ко је луд, не буди му друг да те не одвуче вир лудила њиховог. Маске су спале а сада и жвале.
Са свих слаткоречивих усана.
Мали вук је ипак само то. Мали вук. Недорастао правом свету и томе да буде једнога дана Вук који води свој чопор.
Сваки Срб ма где био осећа звезду у себи. И мора пламен да пусти да не изгори изнутра. Жив жар сред груди усуде носи свима.
Који је твој?
Зна душа твоја.
No comments:
Post a Comment