Када погледаш дубоко и кад осетиш оно што на површини не изгледа како изгледа, почињеш да увиђаш јединствени систем рада или енергетског кола сваке особе.
Ту се сад открива много тога. Многи неприпремљени за ово искуство побегну главом без обзира у сумрак страха јер оно што је одједном постало видљиво може срушити представу о томе ко стоји преко пута тебе. Човек или...?
Када очи виде звездостих,
Дух тад вагри радости!
Све се види све се зна
ко где суштом припада.
Ова стварност је таква да постаје све теже се кретати кроз њу у пуном смислу, не само телесно. Као када пробаш да стојиш у базену дубине до рамена и пробаш да потрчиш.
Временом су се у енергетском простору око нас наталожили многоструки слојеви хаотичне енергије, тешке вибрације страха, безнађа, мржње и таме.
Све је теже ићи напред.
Често је чак и немогуће јер се не види орјентир где, када и како. Бука у нама и око нас има само један задатак и циљ - да нас спречи да упалимо унутрашњу светлост.
Она је уписана вишим законима и бићима у сваког човека као унутрашња ватра која разгорева и држи искру живота у непрекидном пламену. Без ње ми не постојимо. Она је главна награда или плен тамним свестима јер изгубивши везу са Творцем - извором живота, они су се окренули крађи и отимању искри животне енергије од других.
Посебну вредност за њих представљају искре пробуђених. Оних који живе и који виде.
Такође они су и стравична опасност по тамне свести јер их могу уништити или одстранити.
Сада траје ко зна која већ битка у великом рату тамних свести против светлих свести.
Све око нас нам указује који је час битке и шта иде следеће. Велика моћ непријатеља је у омаји, илузији а најпре у страху.
Они избегавају отворену борбу јер немају шта да траже против Човека Светла.
Зато свака могућа прљава игра и борба је на дневном реду. Свака могућа. Никако ово не заборавити.
Уписана светлост је наша бакља која нас води кроз мрак и ка пољима светих дрвета живота у Све-Миру.
Уписана светлост је наша душа и дух и све оно што нас радује у љубави и животу.
Уписана је "прстом ватре" невидљивим пером, белим зраком ватре, моћи која нема крај, сиђилом живота.
Изнад и испод свих и свега, стоји твоја стаза златоправа којом идеш ка свом пламену живота.
Нека ти је пут благословљен. Нека би ти стопе лагано крочиле, нека би свест била испуњена живим искрама.
И кад дођеш пламену свом поново, рукама захвати те умиј своје лице у њему. Узми пехар од чистог светла и наточи га у пламену те испиј наискап. Крочи у пламен и допусти да те окупа потпуно док не постанеш пламен сам.
Затим иди и живи. Твори. Буди. Воли.
Ведај.
