Бити кадар бити

 "Запамтило срце свако где се крије санак бели" 

Ове стихове урезане ватром живом у бели кристал сачува Род. Кроз векове без броја, они су остали као речи утехе и храбрења да се неустрашиво иде напред. Знање о постојању уточишта које се не може срушити нити уништити а које је чувар свег доброг је помагало сваком Србину да преживи и да постане Човек. 

Србин као име једног народа или изворног рода нашега је једно од имена сачувано кроз реку времена. Река тече и непрестано носи своје богате животом воде до пустих обала које су спремне да буду оживљене. 

Свемирске ливаде и брда и долине врлих, врелих и хладних светова чекају насушну воду живота. Њу доноси живот сам који се оваплоћује у Човеку. 

Човек је свако ко одлучи да крене путем златоправа. Тада Србин види и зна како се постаје Родом - а када постане онда од Творца добије смернице како воду живота однети где треба.

Удаљене мисли будућности су далеке овде и сада и наизглед немају везе са садашњим треном где се тренутно одлучује ова овде судба. 

Застани. У себе погледај и осети ток животне силе у сред срца твога. Она је вир живота. Ватра света и вода жива. 

Сваки трен је битан и доноси следећи који расте у већи и већи. 

Оно што радимо сада, одјекује у вечности.

А сада, сада је час рођења Србина. Час када се страх уклања. Час када се буди у нама наш сушт. 

"Бити кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати" 

Занавек убележи род наш речи неумируће.

Оне су усуд Србина сваког, Звезданог Рода.