Завршетак увида о души и духу
-део трећи-
И тако док сневасмо отворене снове, полако се свемир стварао.
Друго је стање од овога данашњег бити изворно биће. Ми смо смислили тело па смо га стога и направили у његовим безкрајним облицима. Све је изворно створио Творац. У нама- створио је светле душе које имају запис како да оваплоћују замисли Творца. Самим тим када неко биће ствара усаображено са главном и изворном мишљу, сам Творац ствара кроз то биће имајући вишеслојно искуство. Искуство кроз чисту искру и срж бића које ствара и искуство непосредног даљњег стварања јер је биће и његова суштина непосредно потекло из Творца- извора и самим тим је нераскидиви део Творца, повезаност никада не престаје те Творац у сваком трену зна све шта се дешава са бићем и кроз биће.
То што понекад чак и бића првог реда око самог Творца забораве на ту везу са Извором, Извор то не заборавља. Творац живи кроз све.
Тако је Творац створио кроз нас светове и материју која ће имати своју будућу сврху непосредно везану за ново искуство Божанског-појаву света тела.
Наиме, том појавом света тела, замисао која обухвата потпуно оваплоћење Творца из апстрактног света мисли у свет материје и мисли- је створена. Из света замисли у свет живог искуства тих замисли.
Створен беше свет тела. Безкрајан… Колико Звезда толико и могућности да се различита тела створе и буду посуде кроз које ће се изливати Творчева мисао у свемир. Природа тела је вишеслојна од јако згуснутих тела које ћемо једног дана назвати краљевство минерала (кристал, камен…), до мање густих попут тла и земље а касније и органске биљне материје са највишим ступњем у облику тела животиња. Следећи ниво који је још мање густине је тело које називамо људским. Оно се заиста шири у огромну лепезу подврстних тела које иду у разним правцима јер много има различитих човеколиких комбинација тела у свемиру.
Следећи ниво тела прелази у сферу светла и енергетског тела које по свом својству иде ка свету од којег је изворно и потекло- свету духа.
И овај ниво је јако велики у распону који иде од ауре до светлосног те енергетског тела до тела које постају све финија како се енергија све више подиже ка свету духа. Овај ниво је по својој природи врло покретљив и скоро неограничен у изразу јер се по вољи бића које њим управља може обликовати у скоро све што мисао може смислити.
И тако ми стварасмо… Тон изворни и првобитни који је као ехо одзвањао у суштини бића нам је мило саопштавао како стварање је једна велика симфонија Творчевог израза. Управо због тога ми имамо порив, незаустављиви нагон да стварамо…
Сада је истина откривена! Ми смо деца Творца и наша је бит стварање!
Са појавом стварања нашега поче се појављивати нешто што ће касније имати огромну улогу у томе како се ми сами изјашњавамо ко смо и шта смо. Нешто што ће утицати на сав живот.
Ми смо се почели страствено везивати за наше творевине ( јер природа Творца је једно са створеним) и ни не слутећи шта ће бити, почели смо да стварамо једну врсту осећања које се почело појављивати по стварању прелепих дела.
Наиме нисмо били ради дозволити икојој енергији или бићу да мења нашу творевину. Временом је то осећање расло (без објашњења и схватања у свима нама), до те мере да смо почели доживљавати енергетске блокаде у нашем бићу ако бисмо дозволили да нас то осећање преплави.
Тако је настао страх.
Страх, то осећање губитка наше творевине, визије. Са њим је дошао и бол а касније и туга.
Са тугом и јака жеља да се исправи творевина и визија а са тим и први сукоб зато што нечији страх вуче потез изненадне енергије у жељи да се исправи своја нарушена творевина или визија а друго биће почиње да осећа исто у његовој сфери деловања и почиње се бунити у смислу „ хеј па ти сад рушиш и моје дело (у покушају да се исправи прво) и хоћеш да га мењаш“.
Ланчана реакција.
Нека бића видећи шта се почело дешавати су почела да схватају да се новостворена ствар названа Страх може употребити за своје замисли те почеше да искључиво манипулишу Страхом…
Прва зора стварања прође и дође први сумрак који је најављивао прву ноћ док је још трајао дан стварања у без краја свемиру…
И би зора.
И би Дан.
И дође ноћ…у којој се огромна енергија утроши у првом сукобу бића светла међу Звездама…
И тако отпоче први рат.
Не и последњи јер су одрерђена бића у дубинама вечности постала јако зависна од енергије страха и њене манипулације или баратања са њом и њом.
Незамисливи потенцијали, незамиливе могућности Божје деце су почеле да долазе до изражаја јер нема краја могућностима онога ко има чисту мисао ма била она на добро или зло.
Међутим са свим овим догађајима који се од тада дешавају, временом се почело примећивати да које год биће употребљава енергије страха у свим облицима ради својих потреба, његова лична изворна искра живота бледи и гасне. Лепота тог бића слаби и временом оно постане наказа и сенка онога што је било.
Даља мутација или де-еволуција или удаљавање од сржи или не-раст свих бића опседнутим злоупотребом страха је довело до тога да су они почели да краду енергије светлих бића да би преживели.
Тако су на крају, од себе створили паразите. Од некада сјаних искри до мрачних сада паразита.
Али, живот који је родио све, не да се затрти.
Творац је све ово видео као могућност и зато је усадио у сваку душу светлосни запис. Када се тај запис покрене или укључи, биће је свесно своје суштине и Творца...
А друге суштине нема до Љубави у Творцу.
Творац је Љубав а деца Љубави су светло, енергија, мудрост, истина, правда, сила, моћ, знање, мир, лепота...
Зора је сванула.
No comments:
Post a Comment