четвртак, 06. јул 2017.

Дневник Плавог Вилењака (34)

,,Ватрени,, је летео према стенама, које су личиле на напуштени град. Само су личиле, али, нису биле напуштене, јер, што смо прилазили ближе, град се мењао, и по боји, и по облику.
Погледао сам у, Лану, осетио сам да ми жели нешто рећи. Њен поглед ми је говорио, да зна шта је испред нас. Нису стене, рекла је, није ни град, то је ,,вајтмар,,!
Био сам изненађен!
Одакле ту ,,вајтмар,,? Када смо долазили, нисмо га видели, нити смо примали сигнал.
-Станите, викнуо је, Радмило!
Станите! Овај ,,вајтмар,, шаље сигнал! Чујете ли?
Стајао сам и ослушкивао.
Да, примао сам јасне сигнале послате мислима од бића са ,,вајтмара,,.
Била су то свесна бића попут нас, која су се ,,закључала,, у вајтмару јер су заражена неким непознатим вирусом, који су донели ,,непријатељи,,.
Капетан нам је пренео податке, да, вирус који је убачен у ,,вајтмар,, не сме изаћи изван њега, јер је неуништив, бар за сада.
Његови научници трагају за антивирусом, али, нажалост још нису открили лек.
-Радмило, Лана, Нора, шта нам је чинити?
,,Ватрени,, нас је повео у потрагу за, Медом, а, ми смо нашли заражен ,,вајтмар,,.
-Мислим, Ледане да смо пронашли, Меда!
-Где је? Реци нам, Нора!
-Мед је у ,,вајтмару,, и управо размењујемо податке.
-Ти и Мед контактирате сада?
-Да!
Каже, да, има лек, али да научници одбијају да прихвате.
-Који је лек, питај га, Нора?
- О, Боже!
-Нора, шта је било?
-Нећете веровати када чујете!
Постоји један лек, али га нема овде на овој планети. Најближа планета која чува лек, јесте ,,Мидгард,,.
-Враћамо се на ,,Мидгард,, само, како?!
-Вратићемо се са ,,Плавом Звездом,,!
-Добро, а, који је лек, ниси нам рекла?!
-Расловник!
-Биљка, Расковник?!
-Да, Мед нас шаље по Расковнике, и, додаје, да, свако од нас мора донети по један.
-Расковник је лек? Али, како?
-Ледане, и ја сам збуњена колико и ти, али, немамо баш избора. Морамо по Расковник!
-Чекајте!
Нора, објасни му да имамо проблем на броду са ,,успаваним,, Вилењацима.
-Да, да, одмах.
Чекали смо шта ће Мед рећи, Нори, и...
-Само читајте уназад. Ледане, Мед каже да једино ти то можеш, и, пази на цртеже, сваки од њих има по један кључ.
-Чега кључ?
-Нема га више, као да ...свашта, нестао је у трену. Чудно!
-Идемо, морамо да пожуримо!
-Чекајте! Ево чујем га опет!
Каже, да, бежимо! Непријатељ се враћа!
-Бежимо!
-Где, Лана, где ћемо?
-Трчите на брод!
И, јесмо, трчали смо колико су нас ноге носиле, само да се склонимо на брод и заштитимо од вируса. Када сам то помислио, паде ми на памет , да смо можда већ сви и заражени.
Можда је вирус напољу? Можда ни они то не знају?!
-Станите!
Где је ,,Ватрени,,?
Где су непријатељски бродови?
Ово ми је све чудно!
-Ледане,  право мислиш!
-Вратимо се, брзо!
Невероватно!
Вратили смо се на место где је био ,,вајтмар,, и, затекли смо чудо.
Нема ,,вајтмара,, а, нема ни трагова да је ту био. Нема ни стена, ни камења, ни ,,Ватреног,,!
-Омаја, илузија и лаж, Вилењаци моји!
-Ждрале?! Одкуда ти?!
-Како си ...како си дошао? Где ти је брод? Ма, нема везе, објаснићеш нам касније.
- Куда журите, Вилењаци?
-Ждрале, наш брод је тамо! Упорно сам му показивао на коју страну да идемо.
-Не журите, брод је изгубљен!
-Како то мислиш, изгубљен?!
-Негде је у СвеМирском бездању, плута, плови у ништавило, и, ко зна где ће стићи.
-Али, како је то могуће?
-Варке и опсене које господаре овим светом, чиниће чуда да вас збуне и окрену против вас самих.
-Људи, хоћу рећи, Вилењаци, шта се овде збива? Мени је све збуњујуће.
-Знам, Нора како ти је, јер, ни ја се боље не осећам.
-Ждрале, реци нам и покажи пут ...
Застао је, Радмило!
-Свако мора на своју страну, Вилењаци!
-Ако се раздвајамо, Ждрале, ослабићемо!
-Лана?! Где ћеш?
Стани, не , не чини то!
И, док смо се сви освестили после, Нориног викања, Лана је већ закорачила у отворен портал.
-Знам где ми је посада и брод!
Наставите даље, пронаћићу вас!

Настала је тишина, неми погледи у правцу где је био отворен портал и, уздаси.
-Где је отишла, то ти сигурно знаш, Ждрале?
-Већ је на ,,Мидгарду,, тражи ,,расковник,, биљку, и, брод. Брод је испод Артња, а ,,расковник,, на Артњу.
-Ледане, Радмило, ја идем по, Меда!
-Нора, није то најбоља идеја. Сама не би смела да...
-Нико није рекао да идем сама!
Кроз смех је то рекла и ,,ускочила,, у отворен пролаз у неки свет.
-Нора!!
-Отишла је, Ледане!
-Ждрале, шта се ово догађа? Како се то изненада отварају портали, и, сваки ,Вилењак зна да је за њега?
-Окрени се, Ледане, и, добићеш одговоре!
Иза мене је отворен пролаз, а, иза се виде јасне слике. Са друге стране видим...
-Ледане, где ћеш?
То је све што је, Радмило стигао да ми каже, јер, после мог пролаза, капија се у трену затворила.

Осећам благу језу, због које размишљам, дали да се окренем и видим свет у ком сам, или, да останем довека овде зурећи у место где је портал био отворен?!

-Само се окрени, Ледане, и, уживај у чаролији коју нам снег даје. Ако останеш , убрзо ћеш постати снешко белић!

Дали ме то уши варају, или, ја чујем, неког мени посебно драгог?!

Наставиће се...

Светлана Рајковић



Нема коментара:

Постави коментар