Око Соколово и Вид Орла

Ко је свестан, осетио је. Тиха вода брег рони.

Погледао Соко тица чистим видом својим оком

 и видео сад дубоко, све што бива под небесјем.

 Те позвао песмом на висини 

Орла светог рода краља, да заједно сагледају. Кроза срца свег што хода дал је човек или злоба. Кроз тмину и помрчину црних руку гар велова.

 Жар'ли негде искра животница 

сред Србља под небеском капом целом.

 Погледали - закликтали! 

 Нит' је хладна нити угаснула! Већ је она свесно утихнула. У трен вечни смирај нашла, да сагледа величину и разуме позадину свег' што род звездани сада дави. 

 Мир вечити у трену без трена. 

 Ван времена и спознаја сваког који светла нема. Бљесну искра сред свег рода Звезданога!

 Те разгори ватре свете, те помаче мреже клете!

 Јара ватре пламена живота разигра се сред лепота, свих сад срца Звездорода, свега Србља које земљом хода! Раса света зове јасно! 

 Све што није а хтеде да јесте - запали се живот-пламом... Нечист плану и све тамно сажеже се свуд на јави и отправи црној јами.  Јара Јари, Род се слави, песма наде запева се. Ода једна расна света одјекује васељеном. 

 Све то виде Соко тица и Орао род му свети. 

Како расте и долази сред свих који живе свето. Време дође, на висини песма!

 Неко чу кликтаје и уклони очи уплашене. Засјакташе бљеском древним друге очи васељене. Очи свих што носе жар живота.