Свети Вид

Веда речи Вила Горска 

свака јој је видовита. 

У слав светлу окупана

у прав свету одгајена.

Реч је жива као чедо 

Сунца сјаја она носи

убогоме ноге хитре 

а слепоме очи роси.

Веда она приповеда,

где се вазда коло игра

где са неба светло лије

Светим Видом душа мије.

Тад устаде Виде Свети

Подигао беле руке

Огња живог лако узе

и полива Србски Род.

Да с' окупа Србче свако 

живом водом огњевитом

да с' ожеже мраковито 

све што беса има семе.

Веда Вила заповеда

песми светој где ће дом

која миле вести носи

роду светом звезданом.