Monday, June 8, 2020

Јава је сан

Оно што у теби је као искра живота, јаче је од твог незнања и свих страхота. И рађа и светли и када потонеш и умиреш - плод живота.








Ноћ тихује. 
Само је славуј стиховима својим прекине.
Замишљени Месец плови небом и хита јутру које не постоји.

Јер нема ничега, не!
На овом свету који тугом болује.
Невидљиве сузе точе кристалне судове.
Богиња Земља плаче.

Све је само трен у вихору.
Одсјај зрака вечерњег Сунца румени.
Одбегли осмех окупан сетом.
Лагани трзај срца што копни.

Све је црно у доба таме.
Она боји ли боји својом образином
хаје ни мало за песме деце светла
доноси прегршт смрти, студени, беса.

Али знај!
О ти који се будиш са ватром наде у срцу,
која и даље песмоведиш и целиваш.
Сунце не стрепи шта ради тама.

Сунце је бог и живи у нама.
Творац живота посеја небеске ливаде
и у њима Звезде сјајнице Сунца сестрице.
Да с' пробуди богињица свака и бог вазда роди у јунака.

Који више ватре воле живе 
нег' сва блага да се њима диве.

И гле!
Слете ми вилин коњиц на длан.
Свиће зора Божије деце...јава је сан.



No comments:

Post a Comment