Дизајнирани заборав

Шта ти вреди да добијеш цео свет а изгубиш себе? Питање у овом или сличном облику приписано Христу. Ко год да је стварно изрекао је друга тема али суштина је погођена овим.

 Дизајнирани заборав је ако не и главно оружје непријатеља. Када човек не зна или не памти онда његов живот се своди на тренутне надражаје пуке садашњости. Истина је да се не живи у прошлости а ни у будућности већ у непрестаној садашњости али ако се не зна где се било, неће се ни знати, разумети и ценити садашњи тренутак, стога ако се он не цени - будућност је хаотично настројена. 

Шта онда неко жели постићи да нам стално нуди цели свет? Зашто је увек цена нечија душа? Зато што је немерљива вредност исте. Дизајнирани заборав је управо покушај да човек забразди у заборав и та стога незнајући о вредности духа и душе их лако преда.

Коме? 

Већ сам писао ко су ти што траже дух и душу. Није згорег поновити да човек има посла са безтелесним обличјима негативне интелигенције. Са животним облицима који немају тело али имају потребу за преживљавањем. Само једно их држи у животу - непроцењива жива енергија духа и душе. Твој живот није за њих. Они су прокоцкали свој.

Ти ниси рођен као храна за њих. Твоја суштина се храни искључиво животодајном светлошћу са Извора живота. Ти си оваплоћење самог Творца и на крају твој живот је твој. Зато како народ мудро кратко и јасно каже: "Памет у главу."