Огањ приповеда

Човек је гледао у Сунце на трен, у смирај дана посред олује што долази. Брига није у срцу његовом, већ осећај лакоће и тежине свега. 

"Ми стварамо...ја стварам своје сутра а то је у духу мом већ изведано, испевано".

"Нећу страху даха дати."

 Сунце је отворило окно и око

кроза њ светла жар зри

допиру мириси вечности духа

у души орно све ври.

Можеш речју проћи етру

крила огњених пера сјакте

одору белу од светла жива

теби Анђео бели даде.

Лакоступај и не бери бриге

већ од злата живог јабуке 

са сребрног дрвета живота 

лако слете и радо у руке.

Огањ приповеда.

Духу жедном воде даје.

Дал' је вода или јара

посве јесте вечна слава.