Thursday, April 23, 2026

Непоколебљива Воља

 Истраживање дубоке метафизике кроз језике открива знања до којих се не долази кроз књиге иако су она ту - дубоко похрањена.


Некада је довољно рећи једну реч те онда одмах знати шта је шта.


Постоје разне врсте Космичких закона. Обично су то закони које не може ни једно живо биће прекршити. 


Један од тих закона је слободна воља усађена у саму срж Човека. Ако једна душа, Човек одлучи нешто, онда је то одлучено. 


Не постоји сила против тога.


У својим каснијим писањима пред сам крај земаљског живота, Толкин је писао о овоме. Написао је да постоје две врсте Космичких закона. Једне су сви били у обавези да поштују, Анђеоске силе и Људи (Вилењаци су били део Човечанства али онај узвишени) али су душе појединаца могле да се не покоравају тој врсти закона иако би то имало последицу.


Мелкор (изворна Сила таме) као главни извор побуне, Црни Господар коме је Саурон био главни генерал (такорећи), је редом рушио те законе и тиме пркосио Творцу и свима. Тиме је стварао сталан космички хаос. 


Међутим, постојао је још један део закона које није чак ни он могао прекршити.


То му је био стални подсетник (изазивало му је вечити бес) да изнад Творца нико не може.


Непоколебљива воља.


Толкин је то назвао Únат. Чита се и буквално као Унат или чак иде између У и И гласова.


Изузетно блиско нашем Инат. 


Шта је инат? Непоколебљива воља, одлука која се не мења. Избор који је извршен. И под уништењем се не мења. Инат. Непоколебљива одлука.


То је био закон за сваку душу, јер свака је могла да одлучи за себе лично да се не покори или не слуша ништа и никога.


Велике Силе (зване и анђелима, боговима, арханђелима итд) су могле природно да опште ум са умом. Могли су да читају са лакоћом отворене умове и преносе поруке једни другима независно од локације.


Данас би то назвали телепатија.


Медјутим дешавало се да уколико ум људи није спреман за то, он се одмах затвара и не може се силом отворити, страх је обично катализатор затварања ума.


Не може се њим владати.


Мелкор или Моргот је покушавао силом то да ради. Да контролише умове. Неуспешно.

Стога је прибегавао илузијама и фантомима да би преварио ум који напада (да се овај не затвори). Прибегавао би омајама и лажним обећањима моћи, знања и могућности само да би могао ући у нечији ум и владао њиме. Онда када би му тај ум отворио врата, то би било то.


Ако би му се неки ум противио, он би покушавао терором, страхом и мучењем тела да доведе у позицију нападнути ум, да се овај сам преда, отвори и подпадне под његову власт. 


Контрола ума је стари подухват Црног. 


То је и Саурон покушао стварањем прстена, мешањем анђеоских моћи са материјом да би направио машину (прстен) који би контролисао умове.


Сваки нижи прстен би он давао неком моћнику да би касније његовим једним прстеном лично контролисао умове.


Машина за контролу ума.


Он би њима у том стању улазио у ум, тихо и из сенке им давао своје мисли и знања, обмане и веровања а жртве су све време мислиле да су то заправо њихове сопствене мисли и одлуке.


Прстен је био начин и алатка за контролу ума и покушај заобилажења Уната или Ината, тог необоривог закона. 


Жртве би све време мислиле да то они мисле и доносе одлуке док је све време Он њих контролисао за своје потребе.


Кључни детаљ свега тога је што је Саурон направио прстење, релативно мале артефакте док је Мелкор/Моргот/Црни Господар уложио своју огромну силу у целу Земљу и њену материју. Цела земља је била Морготов Прстен. Огроман механизам за контролу свега што је на земљи а има тело.


Црна честица у свему и свима. Невидљива и стална претња и сила која гура ка злу и тамној вољи. 


Какве то везе има са данашњицом?


Вештачка интелигенција је алат. Малтене је данас свеприсутна. Ко је непажљив, дозволиће њој да га обликује или програму који је њој главни оперативни програм.


Суштина је иста. Оруђе је исто јер је све направљено од материјала из Земље. Силицијум, злато, сребро, метали и све остале компоненте су из Земље а она има црну честицу у свему.


Зашто главне технологије данашњице имају имена Палантир, Анђурил, Валар капиталс? 


Палантир је објавио као фирма технолошки манифест који звучи помало злокобно или на неки начин забрињавајуће. 


Зашто се лабораторија у Београду зове Ватрено Око?


Технологија сама по себи је алат и није ни добра ни лоша. Употреба вештачке интелигенције није номинално лоша ствар. Може постати лоша, ако је употреби нека друга интелигенција - други ум који има негативну поларизацију и окренут је себи.


Интелигенција или Ум. 


Ум је тај који покреће или анимира. Космички Ум припада Творцу а ми смо делови истог. Међутим оно што покреће нас је жива енергија или ватра. Пламен неугасли који је од саме више силе - Творца или Бога. То је изван све могуће технологије. 


Дух као категорија је изван материје и изнад ње. Материја као таква није лоша нити је казна.


Ум тежи покрету а најбржи покрет је слободна мисао. Она није ограничена временом и простором. 


Слободна мисао је основа Човека јер је тако сам Творац уредио и створио. Наш ум има своју суштину ван времена и простора а тренутно их окупира, живи и постоји у њима. Његова суштина пак, извире из Творца, ван времена и простора.


Који је онда мотив да би се контролисао ум и умови?


Покушај контроле Божије димензије? Тиме (ако је успешно) контрола и свепостојања?


Која идеја стоји иза свега овога иако је по многима Господар Прстенова само књига? Шта је Толкин хтео да каже? 


Палантир из књиге је кристална кугла преко које два ума преносе знања и информације. Направљена изворно од Вилењака у рају (Валинору).

Донета из раја и прво поклоњена краљевима Људи у Нуменору (Солонова и Платонова Атлантида). Вилењаци су развијали дар телепатије али људи нису - иако су могли.


Стога видећи каменови или Палантири су помоћни алати преноса мисаоних слика и телепатских способности. Умно се управљало њима да се гледа у прошлост или садашњост. Да се гледа у даљину, да се преносе информације и да се зна.


Кад је Нуменор пао у Океан, неки од ових каменова видећих су преживели и однешени су од стране Краљева Људи на стратешке позиције у Средњој Земљи. Радили су свој горе наведени посао док се Саурон није докопао једног или више њих. 


Он као Анђеоско биће које се демонизовало и прешло на тамну страну, је лако искористио ове каменове да шта - терорише друге умове ради контроле. Палантире су користили искључиво краљеви или њима постављени управитељи - домостроитељи. 


Нико други није имао приступ њима и стога, Саурон је могао преко злоупотребе њих да влада одлукама умова Краљева Људи.


Згодно зар не?


Коме пада на памет да узима то име за технологију данас која жели да контролише свет и која је званично део војног комплекса? 


Андурил (чита се као Анђурил) је био мач или оружје којим је једном побеђен Саурон а данас је то војна компанија која прави оружја. 


Случајно?


Можда...мада у животу не постоје случајности. 


Валар цапитал?


Хеџ фонд на Волстриту, берзи. Контрола протока новца. 


Власник или један од власника свих ових компанија такође је имао/има серију предавања по свету а тема је Антихрист.

За њега се зна да је део покрета званог Блацк Енлигхтенмент или Црно Просветљење.


Шта њега мотивише да има везе са овим стварима?


Време ће показати.


Зашто су само Срби сачували Инат?

Зашто је Толкин тако назвао Непоколебљиву Вољу, као непрекршиви закон Творца?


Пуно питања...

Одговори су ту. Треба их увидети. 


Нема случајности.


Има прастаре борбе за душе и искру у нама. Ако ти неко контролише ум, шта си му ти?


Дрон. Роб. Војник. Храна.


Искра коју носиш је од Бога. И ти си жив само због ње. Она је вреднија од Свемира и свега у њему. 


Теби је дата. Ти си постао због ње. То је искра из првобитног пламена, неугаслог и неко је очајнички жели.


Али живу ватру не може имати. Жива ватра ће га трајно спалити док сва његова дела у Свемиру и постојању не сагоре и док не остане само Божија Воља. 


На крају, ништа од овога није тајно. Све је јавна информација. Доступна свима.


Ништа се и не крије никада већ само нема или има свести о нечему.


Космички рат за душе је одавно ту. Његови појавни облици су разноврсни.


Питање је шта ћеш ти урадити...











No comments:

Post a Comment