Ходајући ноћу преко једне планине лети, један отац и један син су видели Вилинско Коло. Бејаше тихи, знајући да се Виле не прекидају у свом светом колу. Њихова светлост и језик песме који не разумеше им испуни срца, незнајући чиме.
Давно после су се сваки насамо, сећали онога чега су требали. И сваком је дошла у једном трену разнолика а једнолика мисао.
Мудрости која се обраћа њима посебно. Нису је открили речима никоме, већ у духу је сачувана мудрост била, те дошла вихором духа светог у своје време потомцима.
А дух казиваше у облику Човека који је видео Бога и остао жив, како се обраћа њима понаособ недуго после.
Како бих ти рекао оно што осећам?
Немам доказе у овоме свету а опет, свако ко види их увиђа.
Тебе и мене дели јаз таман толики да мислиш да је то плитак поток а довољно велики да те уплаши кад почнеш ван мостића да прелазиш.
Мала вода а живот однесе...
Да ли треба да се отвори небо да ме разумеш? Да свици почну певати људским језиком а камење проговарати древним дијалектом?
Могао бих ти рећи све и опет би било не...
Не разумеш. Не можеш. Не чујеш и не видиш а душа ти иска промену и вапи за истином.
Мала вода живот носи...
Умиј се. Испери очи и скини своју чистоћу са себе.
Јер ниси чист. Ниси ни прљав. Само - ниси.
Пуж иде брже од оних што мисле да иду а не мрдну.
Душа ти плаче сузама белих кристала.
Ти је не чујеш, не осећаш - иако без ње мреш.
Чело је важно. У њему је вид који не спава.
Али он се мора отворити водом живота.
Мора се спрати црна мрена невидљива.
Мора се додирнути срце прстом духа.
Мора се бити када ти све каже - НЕ!
Сваки дан ти умиреш. Ти си мртав.
Када ћеш живети? Волети? Бити?
То ти нико деће донети...ако не тражиш.
Бог ће ти дати увек и само оно што тражиш.
Зато ишти боље. Тражи повратак своје воље,
што је украдена давно.
Она је близнакиња води која је у потоку живом.
Сестра ватри што мисли обоји ваграма безименим.
Воља да се буде.
Ти дужан ниси ништа Мрачноме.
Теби је Бог искру дао. Оживи је.
Воли, стога и постоји.
Многе године прођоше...ветрови и даље вију где хоће као и свако од духа рођен.
Речи остају живе јер нису у камен уклесане већ у живу потку светла около.
Сети се. Није готово.

No comments:
Post a Comment