Миро

 Утихло је све.

Само ритам једног срца негде

свој бат по тишини свира.

Чујем те.

Дишеш грудима пуним етра живота.

Носећи благослова, мира.

И Миро.

Оно најређе, са небеских ливада

Где роје се јата белих пчела, коња и свитаца.

Откуцај... дах, два

Одлутам

Па се вратим сред свега.

Ко да Миро злаћано пропусти

па да га Земља испусти...

Еаааа

А дојуч' се искра мазила сред недара,

да би сад ко Звезда сијала.

Сред свих храмова и олтара...

Сијамо ти и ја.

Светлост по среди нас жива.

Красива!

Такав је стих древности

Све Мир од старине.

Миро капље.

Радост божија сија.

Свевишњи види те.

Мајка Мара

 Мајка Мара...

Нико скоро не зна ко је она данас у свести Срба. Као и Мокош из предања. 

Једна птичица небеског поја ми је једном певала песму како велико платно које виси у холовима Валхале носи причу живота нашег. Она је на старом језику нашем звана Бел Хала или Светла Живог Одаја.

Сребро беле нити златкастог одсјаја су нанизане и на њима прича!

О великим делима Рода Небеског.

Песма до песме, стих до стиха о свему шта Род постиже и уради.

И намах на једном делу платно увеже па развеже. Нова се слика ствара која путује кроз време где хоће и где треба, увеже нови чвор и правац. 

И гле! Ново доба се ствара. Нова Земља. 

Прав се прелива на Слав и Јаву. Улива златну и белу енергију живота и васкрсава.

Где пустиња - ту башта Божија. 

И Мара мари. Мокош плете своје нити. 

Нит је Мара нити Мокош. Већ свебожија тајна духа - радост. Ми знамо негде у души да је о нама бринула Мајка па дадосмо Духу лик ње док плете слику света.

А Дух је Вас Дух од Творца Живота.

Живи стих...у мајци Мари осликан лик

Гле! Чудеса Божија теби капају

Златно се Миро поново точи!

Огањ на Духу

 Носи светло и на таји 

Страха немој имати

Огањ јеси и не брини 

Шта ће мрачни просити 

Ишту светла дај им пуно

Ишту душе сву им дај

Ишту искру подај спремно 

Вољом Творца и не хај

Огањ Светла у сред дана

Жишку Душе по сред Сунца

Искру Свету по сред чела

Спремно снажно вољно дај!

Извор Живи у теби је

Њих сад светло топи све

Као Сунце Вампирима 

Као Звезда неживима 

Хтели јесу твоје крви

Е па ево пијте пијте!

У њој јесте Ватра Жива

Сунца Јара богодара!

Наискап сад ватре живе!

Док не спали нечист сву

И од вас сад трулих бића

створи кашу пепелну. 

Ко шта тражи 

то ће и пронаћи.

Ко се душом у Богу огреје 

Дух Свети у њему тад све је. 

Вилењаци и Срби

Шта значи бити уметник?

Значи умети нешто.

Када неко нешто уме, то је одлично гледати и доживети а највише сфере уметности су у повезивању са духом и душом преко музике, сликања, писања, песама, вајања, клесања, прављења свега са смислом. 

Уметност је наћи смисао и низвести га у дело.

Толкин је то дивно описао у "Магији Вилењака".

Они нису себе сматрали Магичним бићима нити су се бавили магијом онако како су на њих гледали људи и остали.

Вилењаци су били најсјајнији део човечанства. Нису бивали подложни болестима, нису умирали, могли су да се самоизлече брзо ако повреда није била фатална. 

Пошто су имали склад духа и тела све што су радили је било уметност. Ако се ухвате заната, то изгледа као божански рад. Ако певају, као анђеоски, ако граде, незамисливи мајстори са дрветом и каменом свих врста. Могу да користе телепатију, виде у друге светове, виде кроз свет духа, осећају све, говоре језике са лакоћом, физички неуморни. Могу данима да трче или живе без хране. 

Виде и чују много, ако се посвете борби и знању, нема бољих ратника, ако се посвете лечењу, нема бољих лекара и травара и енергетских балансера.

Шта год да пипну све тежи савршенству.

То је свима осталима изгледало као Магија. 

А они су се томе чудили јер нису сматрали себе чаробњацима већ Живом Божијом Децом.

Децом која се напаја духом Творца. Која УМЕ. која су уметници у свему чега се лате.

Која знају да баратају са енергијама.

Шта је поента?

Да је све то Човечанска природа. 

То је све део нас и треба га будити.

То је порука тог писанија Толкиновог. 

Зна се да је Вилински свет део Срба и нашег искуства. Као и скоро свих Европских земаља.

Знам лично људе који су имали искуства са њима. Заувек су промењене особе. Ко једном додирне праву уметност њихову у свему, никада ни једна ћелија њиховог бића то не заборавља. 

Они и даље живе на Земљи али скривени од погледа, себи су оградили своја имања и градове од нежељених ниских вибрација. 

Како?

Лепо. Знају како. Није магија, Већ Магија Живота.

Ти који читаш сад, мислиш да је Равијојла само прича? Она је и даље ту. И све остале и сви остали Вилењаци као део нас. 

Страшно је колико као људи незнамо. Колико се мртвило увукло. 

Међутим на крају крајева боли нас ћоше. Ми ћемо радити и бити Они који јесмо. Жива деца Свевишњега. 

Мрак и тама могу шта хоће али они се не питају. Ми се питамо јер ми имамо светло од Бога. 

"Ко умије њему двије"

Бого Човек

 Треба читати написано а ако не знаш, а ти истражуј. Истина ослобађа.

Исус Христ није био Јеврејин.

Он је послат био њима да заустави црномагијски култ на том подручју око Медитерана. Култ је имао јако присуство свуда у великим градовима од Либије, преко Египта, уз обалу где је данашњи Израел до Мале Азије (данашње Турске) и горе према Солуну и Јадрану.

Свуда су били црни свештеници или магови култа личности зване Сатана. 

То су све титуле. То нису лична имена.

Народ као народ се није звао Јеврејима већ су вукли порекло од старих остатака и огранака великог рода названог Аријевци. У питању су многе хиљаде година кад се тај велики род поделио по целој Евро Азији и од њега настали сви народи данас које знамо на том подручју.

Код нас се у делу народа и језика задржао термин Јаран који је директно везан за Аријан. Значење му је исто - Светли, Узвишени. Јара - топлота Сунца, светлост жарка, узвишена. Јаран - узвишени човек. 

Срби из Босне никада не говоре некоме Јаране олако већ кад му одају почаст. 

Дакле. Човек од јудаиста назван Месија, од Грка Христос није ни Јеврејин ни Грк него Ариј. Јаран - узвишени. 

Ко има очи нега види.

Тај је имао све моћи пробуђеног Бого Човека. 

Он је поништио црни програм уништења који је дошао из Вавилона још. Вавилон је друга тема, ускоро. За сада оволико - Израел као држава пада у ропство Вавилону и проводи неколико деценија тамо. Целокупна памет која је послата назад из ропства је добила црни програм и од тада тако делује. 

Име су променили и религију добили. Названи модерно Јеврејима. 

Народ је остао исти али црни жреци од тада делују непрекидно усмерено на цео регион тадашњег света. 

Стога Бого Човек долази и укида црни програм и будућност света добија на снази. Уништење се избегава и део народа се сећа ко су. Међутим црни не престају са борбом и они одмах обликују нову религију звану Хришћанство које потом вековима штелују и прилагођавају. Не могу искоренити истину и светло од Бого Човека и зато морају да у својим програмима Христ религије оставе зрна истине.

То је дозвољено од светлих да би свако научио да препозна истину међ лажима. Тиме показује мудрост и светлу душу. Јер обоженима не треба религија јер он Бога лично знају.

То је Бого Човек стално говорио.

Дакле, дан данас два програма се боре за твоју душу. На теби је да будеш мудар.

Буди. Живи и светли.

Уздахни вечност

 

Уз дах ни. Уздахни ваздух или вас дух или све дух из Етра или подручја одакле нам душе бдију на нас овде.

Тај невидљиви свет нам је испред носа а тако далеко јер нам мисли лутају ободима пакла који сами нехотице стварамо.

Измакни се да не паднеш. Ево иде талас који ваља све. Вал ваља преко свега што јесте и није. Не пита за године и паралажу слике о томе ко си ти.

Свет је зрео да полуди. Он је већ луд јер га такве мисли обликоваше у ситним сатима ноћи ове. Ноћи која дуго траје већ.

Све пролази и све се мења. Све тече и промена се мрешка као крунице таласа на обали мора вечности.

Ко је луд, не буди му друг да те не одвуче вир лудила њиховог. Маске су спале а сада и жвале.
Са свих слаткоречивих усана.

Мали вук је ипак само то. Мали вук. Недорастао правом свету и томе да буде једнога дана Вук који води свој чопор.

Сваки Срб ма где био осећа звезду у себи. И мора пламен да пусти да не изгори изнутра. Жив жар сред груди усуде носи свима.


Који је твој?

Зна душа твоја. 

Охрабрење

 Хтео бих да напишем нешто добро, охрабрујуће, надахњујуће. Нешто што је једноставно и лепо а ипак без зрна патетике или лажне слике о лепом.

Све је теже јер смо потопљени негативом сваки дан. Та негатива је као подивљали пас, као дивљи вепар што кидише. Кљове су му крваве и очи црвене, тражи нову жртву. Смрди и устремљује се. Медији су од доласка интернета полако али сигурно загазили у мрачне воде. Живе од страха. Што више страха, то већи приходи власницима. 

Порнографија страха је узела толики мах, да су њене размере колосалне и почињу да попримају облик велике хоботнице која гута све. 

Људска жеђ за новим, за информацијама, за вестима је породила ову аждају. Она спремно бљује отрове и ватре вечито гладна крви. У крви је живот а она то тражи.

Она живи од таме, иако сама по себи тама није зла. Међутим у њој се лако скрива свака пошаст. Стога се она боји светла. Оног правог неугаслог светла што сија из духа и душе. Све време она покушава се нахранити тим светлом и то јој је једина прехрана. Та аждаја је творевина мрачних умова који су у ствари главни луткари. Они су ти гладни створови. Ништа им друго не утоли глад до чиста душа. 

Стога је битно то знати да би се сачувало од тога и њих. 

Једино што Човек има а што нема цену је душа и дух. Бог је то даровао Човеку као свом потомку или сину. Једино кроз душу и дух, Бог разговара са нама. Ако јој не чујемо глас, никада нећемо чути Бога. 

Све време је борба око тога. Око те искре у нама у виду душе и духа. 

Стога сам свесно одавно донео одлуку да говорим о души и духу. Све моје песме и текстови су дошли из духа и душе. Од Бога. Стога су његови али и моји. Наши. 

Они су ми дошли као дар и ја га даље дарујем да би бар неко негде некад чуо тај глас Бога у себи. Не мене - Бога. 

Када једном чујеш Бога у себи, у својој души и духу - ти више ниси глув. Ти онда приде добијеш и Вид. Са њим иде и увид. Бог ти се отвара и показује да си неизмерно вредна особа. Његово дете и сам Бог који расте.

Стога делим непрестано јер немам други избор. Дошло као дар, доћи ће и другима као дар. Стога се и не бавим продајом семинара самопомоћи. Не држим брзе курсеве ничега. Надам се само да ће се у неком дух пробудити и нови дарови њим изнићи као Секвоја под небом. 

Њој треба ватра да би порасла. Семе јој не може изаћи у плодно тле без пламена. Стога колико год да напољу урла звер, не бој се. Ватра у теби је Божанска. Тебе ће породити а звер спалити. Не бој се.

Сијај светло у себи. Сијај јер једно светло уклони мрак ма колико црн био. 

Свака врлина нека је твоја. Не бој се живети је јер ионако ништа не вреди остало ако нема искре у нама. 

Нека они мраче - Ти светли. Једна искра ако је од Бога побеђује сав мрак. Све страхове, све недаће. Постаје чудо.

Хтео сам...урадих.