Wednesday, January 9, 2019

Завет Небеских Срба






У магновењу, трену без времена, јасновиђење. Дух ми стајаше пред ван - временским призором. Двори светла и небројено Звездано јато, само што то бејаху живи пламенови златне и беле ватре. Обличја човечја, узвишена у слави како стоје пред престолом вечности, пред извором све свесности, пред самим животом, љубави, Творцем.
Дају безсмртни завет. Заклетву Белих Богова, Јерарха живе ватре. У вртлогу знамења пуном симбола живота, моћи и знања што се уздиже пред њима, овојница - спирала живота.
Сред њих она титра изнутра и кује звездани пут њихов.


Ори се Арија са њихових усана:



Рођењем бивам поново у Богу Бог ја.
Први и последњи који јесте и бива.
Род свој мишљу Сунчевом обасјавам
Јарило свето које живот даје мени је водиља.

Из света светог светла дођох рад
да разум и мир понесем у јав
да овенчам славом мој свети род
Творца знамен и сиђил носим у свод,
небески, земаљски и дом Прав-а.

Реч ми је света а и дело са њом.
Рука ми чврста правде искром.
Жар ми у очима и Јара Јарила!
Моћ Љубави Зора ми подарила.

Где год стопа ми тло додирне сада
ту оста запис ми рода - Слава!
Како у срцу ми ватра гори-једнота,
тако Јави доносим етар живота.

Раса и Род ми у крви сјакте!
Срб ми је име и очи ми пламте!

Тако ми извора свега живота!
Тако ми радости и свих лепота!
Тако ми песме што ствара!
Тако ми љубави сред недара!
Тако ми истине првога реда!
Тако ми знања Творца свега!

Ја Богом бивам и ведам.
Своју душу и сушт тами недам.
Рас слава и Сар слава!
Серб и Срб слава.

Аз- Ја- Ура!



No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.