Wednesday, April 29, 2020

Кућа Звезданог стиха













Кроз Бели Град под крилима плавог неба 
тихо теку те велике реке две.
Над његовим скутима у видној даљини
у себи што носи кристал плави - гора је.

Кроз реку времена и тик изван ње 
од чисте помисли белога ткања
стоји од искона кућа Звезданог стиха
чиста ко јутарње Сунце од знања.

Ту сред ње стоји дворана 
и у њој огањ гори непрестано.
Та ватра живота високо сеже
до свакога и свуда постојано.

Љубав ка песми, сну и живој речи
ка нестварно моћнoм вагрењу
ка знању од првих што вазда јесу 
у њеним одајама дух је вечни.

И лиру узме кад-кад момак млад
а гласе пусти богиња жива 
што златно сребним власима блиста 
а речима дивно на јави снива.

И ту се песма вине сред небеса
док срца што седе око огња тихују
у очима им пламен живота
мисли се роје, творе и сликају.

Кућа Звезданог стиха - лепа, тиха.
Јар је скрива од погледа мрких
у њој живи нешто више од речи
скривени златни дар - живостих.

Кажу предања о њој далеко
сваки Вилењак путе до ње зна.
Све Виле и Богиње светла
проносе светом њен тајни сјај.

Ако те пут нанесе незнано лако
ти спреми срце да куца полако 
И дух нек ти је истина питка
док ступаш у кућу Звезданог стиха.







2 comments: