Ако заборавиш ко си, заборавићемо ко смо и неће се јутарња роса наших стопала нагледати.
Ако знаш ко си живећемо чудо и златно Сунце пуниће наш пехар свакодневно.
Испиј вино живота, оно није од земаљске сорте.
Никада ти нисам рекао све
што ми лежи на срцу, души и тихује.
Што ноћу снева јутро без свитања...
...и питања...
Сунце ме буди а будан јесам.
Оно ме мази ватром својом.
У њој ја певам.
Сан ми је јава а јава је прав.
Вечити путник на путу свом.
Под стопе ми сад звездани прах
мир и вид, слово и вед
разгоне светлом сваки страх.
Шта је живот без росе под ногама
без зрелих црвених трешања
у подне када јара јари те срце зари
и кад душа кроз очи пева...
Никада ти нисам рекао сне.
Сни могу постати јава
и онај дође који срце бира
и духом и ватром све покрива.
А ватра бива чудновата та,
напоји те више него вода са извора
чисти боље нег планински поток хладни,
зна та добро шта је шта.
О да...
Чек само на трен пријатељу мој,
час да скокнем до белих врхова
где се гледа цео свет.
Па ти јављам где Сунце пребива.
No comments:
Post a Comment