Дневник Плавог Вилењака (36)

Сана је била исцрпљена, видело се, јер, бледуњаво и наборано чело одлично познајем од раније, које ми говори да је време одмору.
-Ледане, биће боље да одморимо, и,...
-Тачно сам знао да ћеш то рећи, Сана. Видим да си уморна, хајде да спавамо, проблеме ћемо сутра решавати одморни. Лези, ја ћу још мало остати будан, желим ову карту да боље погледам.
-Лаку ноћ, Ледане!
-Ноћ, Сана!
Отишла је низ ходник вероватно у своје одаје. Чудно! Сана ми ни реч једну није рекла о овом тунелу.
-Ледане, слушај, соба у којој ћеш ме наћи, прва је у левом ходнику испред кога стојим. Прва са леве стране. Ако ти затребам, знаш где можеш да ме нађеш.
-Добро, Сана!
Ја то муцам? Свашта! Па, ја сам се збунио када ми је рекла у којој је соби!
Можда ми је то рекла, јер жели да дођем у њене одаје?!
Нее, Ледане! Гледај ту карту и не маштај!
Је л ја то причам сам са собом?
Лепо, заљубио сам се!
Добро, сада је време да анализирам карту испред себе, заљубљеност нека сачека.
И, ево ме! Шта имамо овде? Признајем да је ова карта застрашујућа и иритирајућа.
Дали ме, Сана чека? Можда је и она заљубљена!
Ово не иде! Заборави, Сану и сконцентриши се на карту!
Заиста сам пролупао, не престајем да причам сам са собом.
Биће боље да и ја одморим, јер, не иде ми ово од руке вечерас.
Покупио сам ону карту и кренуо низ ходник, где сам убрзо схватио, да,...
Па, Сана ми није рекла где да одморим?!
Морам је наћи, морам пожурити док није заспала. Нашао сам собу, и, покуцао сам. Сана се није одазивала, што ми је говорило да је већ заспала. Одшкринуо сам врата, и, био сам у праву, Сана је већ у дубоком сну.
Немам другог избора, осим да, седнем на камен и спавам, по ко зна који пут до сада.
Осећао сам умор, и, брзо сам утонуо у сан, али, не било какав сан.
Сигуран сам, да сам већ писао о телепорту који често, свесно или не, ми  Вилењаци користимо. Овога пута, Радмило је учинио чудо, и, у мом не знању, телепортовао ме у свет, тачније, на планету коју називамо ,,Мидгард Земља,,.
-Ледане, дозволи да ти презентирам технику коју смо добили са ,,Плаве Звезде,,!
-Може ли пре те презентације једно питање?
-Кратко само, брате!
-Како си ме довео овде без моје дозволе?
-Знао сам да ћеш бити збуњен. Није тешко, заправо, могу да те пошаљем где год помислим, а да тамо нисам ја.
-Нема везе, Радмило, схватићу то сутра, одморан и наспаван.
Престави ми технику...
Чекај, за шта је та техника, и, зашто је толико хитна презентација исте?
-Питао си ме за једно питање, а, примећујем их више, Ледане!
-Опрости, брате, збуњен сам.
-Можеш ли, да, одвојиш мисли од збуњености, и, препустиш се анализи проблема?
-Покушаћу!
-Недовољно, Ледане!
-Добро, могу!
-Добро и пажљиво ме слушај, Ледане! ,,Мидгард,, је у опасности од тзв., Нибиру планете.
-Знам, Радмило!
-Како знаш?
-Довео си ме са планете, са које је кренуо брод са избеглицама. Сана ми је све објаснила, и, дала ми је карту са распоредом осталих бродова. Имамо среће, ти бродови су онеспособљени од стране агента са Сиријуса А.
-Одлично си обавештен, Ледане, а, знаш ли, можда, ко је агент који је бродове онеспособио?
-Не баш! Како ми је, Сана објаснила, тај научник је био веома тактичан, тако да је тачно знао када да угаси бродове.
-Желиш ли да чујеш његово име, Ледане?
-Слушам!
-Агент који је онеспособио бродове се зове...
-Знаш ли, пријатељу, да те тражим по читавом Космосу?!
-Меде?! Пријатељу мој, ти си овде?!
Уследио је пријатељски поздрав са невиђеном радошћу.
-Меде, лукава лијо, колико се радујем што те видим!
Жив си, а, то ми је најбитније!
-Коначно, Ледане, коначно смо се срели.
-Радмило, ниси ми рекао име научника, ова лукава лија нас је прекинула.
-Е, па, брате, баш та лукава лија поред тебе је тај научник.
-Како сам могао да посумњам само да то није, Мед?!
Сели смо на трен, да укратко један другом испричамо шта се важно дешавало код обојице.
-Момци, нисам сигуран да имамо толико времена. Можемо то ћаскање да одложимо, јер, брод се ближи ,,Мидгарду,,.
-Опрости, Радмило! Хајде, Меде да видимо шта можемо.
-Можемо све, Ледане! Слушајте, како сам онеспособио оне бродове, тако ћу и овај, само, потребна ми је мала помоћ ,,Плаве Звезде,,. Овај брод је у покрету, за разлику од оних које сам из унутрашњости блокирао.
-Сва техника нам је на располагању, ,,Плава Звезда,, је у нашој орбити.
-Радмило, буди на вези са, Ланом!
-Повезани смо!
-Ледане, телепортуј, Нору!
-Веруј ми да нисам сигуран у тај чин, Меде, заправо, то нисам никада чинио.
-Можеш ти то, само се присети.
У кратким цртама, Радмило ми је објаснио деловање телепорта кроз друге светове, на друга бића. Није дуго потрајало, и, Нора је била поред нас.
Неки други пут ћу вам детаљније објаснити како делује тај телепорт који називају ,,Позив телепорт,,.
-Радмило, кажи, Лани да искључи видљивост, и, преусмери сателит на 223 Звезду.
-Учињено!
-Нека чека даља упуства, јер, кроз зраке са брода ,,Плава Звезда,, послаћемо вирус на брод непријатеља.
-Какав вирус, Меде?
-Створићемо илузију наше планете. Створићемо слику да је ово овде мртва планета, а да је ,,Мидгард,, на месту где је, рецимо, Марс. Када се брод приближи, и, започне евакуисање избеглица, напашћемо централни програм и угасићемо брод.
-Опет уз помоћ брода ,,Плава Звезда,,?
-Да, тако је, Ледане. Има један проблем! ,,Плава Звезда,, трпи велику штету приликом преношења вируса, и, постоји могућност уништења брода.
-Не! Не смеш то, Меде! На броду је наша сестра са посадом!
-Лана је већ обавешрена о могућој катастрофи, и заједно са посадом је у приправности да напусте брод пре уништења. Веруј ми, Ледане, није ово ,Лани први пут да учествује у спашавању неког од светова. Не заборави, Лана је најбољи капетан кога познајем.
-Радмило, принуђена сам да покренем брод! Непријатељ ме је приметио!
-Лана, не удаљавај се од наше галаксије!
-Не смем остати овде, магнетне мреже су послате на мој брод!
-Окрени брод према месецу, Лана. Енергетска поља које сателит емитује, блокирају магнете.
-Примљено, Меде!
-Биће боље да започнемо сервирање холограма!
-Нора, ти прати , Лану!
-Разумем!
-Радмило и ја манервишемо са холограмима, а, ти пријатељу ометај таласе и манервиши испред магнета!
-Разумем, Меде!
По први пут, бар колико ми сећање говори, имам посла са овако јаким непријатељом. Гигант брод, који личи на, џин планету, леди дах у грудима.
Трајали су манерви, толико, да, више ништа нисам чуо, само убрзан рад срца и пискање аларма за узбуну, који се чује са, Ланиног брода. Све бих дао, да, моја сестра буде добро!
Непријатељски брод је имао моћну технику, и, олако је, колико примећујем, очитавао, да му сервирамо холограме.
Не, ово није добра идеја! Ово ништа не ваља! Наше барикаде ништа не помажу.
И, док слуђени чинимо све да скренемо брод са путање, нисмо приметили упозорења других, нама пријатељских бродова.
-Људи!
Викнула је, Нора!
-Људи, погледајте!
Сви смо се сконцентрисали на компијутер испред, Норе.
-Ово је савршено!
-Шта, Меде?
-Сиријус А нам послао помоћ! Доносе оружје које су пантентирали, а, које сам ја украо од непријатеља. Заправо, украо сам идеју за моћно оружје!
-Лана, повлачи се!
Лана?!
Лана, чујеш ли ме?
-Боже, нема, Лане!
-Нора, како мислиш нема, Лане?!
-Нема је, Радмило! Нема ,,Плаве Звезде,,!
Шта се десило? Не очитавам их!
-Није могуће да је брод ухваћен и одвучен?!
-Не, не, не! Где је?
-Смирите се, људи! Лана је телепортом одвукла пажњу непријатељу, који се спрема за њом. Одлично! Опасна стратегија! Лепо сам рекао, није ово први пут да, Лана спашава свет.
Збунила је непријатеља, и, сада је у недоумици, да ли, да, ризикује и запоседне ,,Мидгард,, или, да, прати, Ланин брод, вда би открио дали је то извидница можда непријатељског брода!
Лана, свака част!
-Мислим да, неће кренути за, Ланом! Погледајте, напали су их наши сарадници!
-Коначно победа!
Брод се повлачи испред, Сиријуса А, јер, ма колико били технички јаки, у поређењу са, Сиријусом А ,они су равни нули!
-Заиста мислите да ће тек тако одустати?
-Познајем их, хоће, одустаће!

Наставиће се...

Светлана Рајковић

Свет у коме живим посвећен живот

Свет у којем живим живот посвећен, живот подарен животу, није сакривен а за многе није ни откривен, јесте баш овај Свет.
Често чујем неке људе како се моле да што пре оду у други живот. Где је то? Знају ли они, где је тај други живот - Свет бољи за њих?


Негда сам, сећам се, и сама ја спомињала тај живот али тада је кроз тело моје текла затрована крв незнања, обмана, лажи...
Посвећен и освешћен живот није негде тамо у непознатом, посвећен живот је до нигде другде него овде.

На готово свакој стопи ове Живе планете, наши Преци су нам оставили трагове,
да су живели, живе и живеће!
Тако је било, тако јесте, тако ће бити!
Није потребно молити се за неки други далеки, лепши живот, за који још само наслућујемо где је, нагађамо, довољно је само донети тај живот овде где јесмо, где постојимо и живети га.
Ми и јесмо овде да би живели живот о коме маштамо, кога чекамо и тражимо тамо негде у непознатом.


Ако тај живот овде не живимо, нећемо га ни тамо негде живети. Овде га усавршавамо и улепшавамо а тамо га само преносимо.
Да би у далека пространства оностраног Света пренели овај живот, морамо га улепшати и узрасти у њему, узрасти до Богова.

С. Рајковић

Толковање о Вилењацима и њиховом животу

У првом чланку овога низа о Толкиновом раду сам описао моје проналаске израза -Толковање- и како је повезан сам Професор био са нашим прастарим родом.

Овде ћу говорити о свакодневном животу Вилењака, њиховим обичајима и слично.
Мудри ће увидети колико су ове њихове особине повезане са Вед Србима и Вед Русима из прастарих времена, из времена када је свест била другачија.

Они нису напуштали овај свет као људи смрћу иако су могли бити убијени у борби.
Њихов организам је био отпоран на скоро све замисливе болести, што физичке, што психичке.
Врло су се споро развијали у односу на људе јер би пуну зрелост телесну достизали тек око стоте године. Сматрали су почетак живота од самог зачећа и уопштено Вилењаци нису имали пуно деце и при том, размак  у годинама између принова је био значајан.

Уопштено речено, били су виши од људи када су били у пуној својој снази, у зениту свога постојања. Углавном су им очи биле сиве а косе тамне или изразито светло плаве...
Њихова суштина је много боље контролисала сам свој живот него човечја. То је значило да је сваки вилењак потпуно контролисао своје нагоне и телесне прохтеве у сваком смислу.
Хранили су се попут људи али већма биљном исхраном.

Постоји и један вид њихове исхране на који су људи потпуно заборавили. То је скупљање енергије из околине, Сунца, Звезда, Месеца, Живог света око њих...или можда најбоље речено из Етра. Пошто су све потребе тела контролисали потпуно, нису имали никакве тегобе какве је имао човек.

Обично су се само једном женили и удавали и помисао на промискуитет им је била страна. Они су имали толико дарова ума, суштине, духа и душе да су стално били окупирани стварањем и обликовањем. Користили су Руне али и друге начине записивања својих мисли и песама, хроника и података. Углавном су све то штитили тако да ко не познаје технику записа, запис је скривен од непозваних очију. Веде које је наш род записивао су имале јако пуно сличности са начином записивања самих Вилењака. Звездано писмо је било такво да отвара ум ономе ко га чита.

Мушкарци Вилењаци и Жене Виле су били изузетне лепоте и обдарености.
И једни и други су били способни за све. Није било ствари које један Вилењак је могао да уради а да није могла и једна Вила. Они су се поштовали на изузетном нивоу. Разлике у полу су им служиле да најбоље изразе одређене дарове од Творца. Виле су улепшавале све чега се дотакну мислима, рукама, речима. Вилењаци су правили чудеса својим рукама и речима и делима. Рађање деце су сматрали светим чином и великом Љубави за све присутне и њихова деца се нису понашала као мали разбојници.

Често су Виле биле неговатељице што самих Вилењака и Људи, што живог света око себе.
Пошто су црпли енергију од самог Живота, они се нису умарали као људи и могли су трчати и ходати сатима без видног знака икаквог умора.

Пошто су живели без умирања они су развијали таква знања и вештине временом да су великима међу њима дарови и знања били огромни.
Њихови мачеви се нису тупили, њихова одећа је сјала сјајем звезда, владали су моћима ума као што је телепатија и пренос живих слика. Владали су и елементима око себе, примарним материјама. Користили су звук у обликовању света око себе. Песма и музика су у њиховом случају попримале димензије и разине које данас тешко могу да се схвате.

Некада су људи који су били са њима у додиру бивали исцељени само хармонијом њихових инструмената попут харфе и фруле.

Њихова технологија је била у потпуној хармонији и миру са Творцем и животом. Неукима је то изгледало као магија а онима који знају - као чиста уметност.
Једноставно речено они су били најлепши израз Творца отеловљен на Мидгарду.

Међутим после пуно дугих миленијума њихов дух би сагоревао тело и они би прелазили у другу разину постојања бејавши невидљиви свету око себе.
Дух или суштина њихова би потпуно у себе увукла све материјалне ћелије тела, пресликавши чистом енергијом њихову матрицу у једно светлосно тело и тако би ишли на друге нивое постојања.

Они су и даље ту али већ има јако дуго како су телесно узрасли и постали невидљиви.
Могу се приказати људима ако то желе.

Јако пуно има искустава нашег рода и дан данас са Вилењацима. У својој породици имам причу из прве руке о сусретима мојих са њима. Додуше последњи такав физички сустрет је био пре око 50 година а и даље живи у сећањима као да је било јуче за моје рођаке.

Нисам ја и моји усамљени пример већ сам јако пуно тога чуо од Срба ма где били.

Нас везује нит која се не може ничим прекинути. Вед Срби, Бели Срби, Расени, Вед Руси, Дааријци, Хааријци и Светоруси носе тај Звездани запис кроз небројене векове о додирима двају родова, Вилењака и Људи. Иако тај запис спава у већини, никада не згасне јер је створен у дубинама Свемира кад је свет био млад.

И сада се буди овај запис у свакоме коме је дат преко Звезданог ДНК.
Ако ти заигра срце и сушт на ове речи, знај да запис је у теби.

Вилењаци су наш Род, најрођенији који имамо кроз све наше небројене године, планете и сазвежђа. Они сад играју улогу светог надахнућа и живе вести, мудрости, лепоте и знања.

...Јер буди се Звездани Род...

Дневник Плавог Вилењака (35)

- Сана?!

Ово није сан? Ти си истина? Ниси илузија? 

-Ледане, наравно да нисам илузија, ја сам, ја!

Дођи да те загрлим, да будем сигурна да ја не сањам.

Нисмо скривали наша осећања радости што смо опет заједно. 

-Добро, Ледане, сад идемо да не би били примећени на отвореном.

Овде нам није безбедно, и право је чудо да нас нису још открили.

-Ко то, Сана? Плаши ме тај уплашени глас.

-Гладни људи, Ледане! 

-Гладни људи?

-Тако их зовемо, а, то су заправо роботи.

У свету који припада њима, наши животи су у опасности.

-Који је ово свет, и, где смо, Сана?

-Добродошао у свет ,,Гладних људи,,!

Добродошао у будућност планете ,,Пага,, на четвртом краку наше галаксије. 

Ова планета је у свету тамних, а, најгоре је то што четврти крак пролази кроз ,,Црну масу,, пуних 100000 Земаљских година.

-,,Мидгард,, је на трећем, краћем краку, и, путања траје око 2000 година.
- Ова планета ,,Пага,, баш нема среће.

Шта је са бићима са ове планете, која су живела пре уласка у ,,Тамну масу,,?

-Већина њих је напустало ову планету пре уласка у свет таме. Њихова напредна технологија је тачно израчунала време пропадања, и, већи део бића је емигрирало на трећи крак.

-Како мислиш да су емигрирали на трећи крак, Сана?

-Ледане, отишли су са једним циљем, а, тај циљ је, преузимање ,,Мидгард Земље,,!

-Шта то причаш, Сана?

То значи да су људи у опасности?!

Чекај, када су побегли?

-Нажалост, Ледане њихови бродови су већ близу трећег крака, што говори да људима нема спаса. Кажем то, јер, људска технологија је никаква у односу на бића са ове планете.
-Морамо их зауставити!
-Шашав си ако мислиш да је то могуће, Ледане. Ниси ме пратио, поновићу још једном, њихова технологија је ненадмашна.
-Схватио сам, али, мора да постоји начин да их зауставимо.
-Као што је?!
-Сана, морамо учинити све што можемо, једноставно, морамо!
-За почетак, Ледане, уђимо у овај тунел испред нас, јер, да би и покушали спашавање,, Мидгарда,, морамо бити живи, а, ако останемо овде где смо сада, немамо никакве шансе за спашавање.
-Добро, Сана, само ми објасни молим те, од каквих се то створења кријемо?!
-Чудни су. Имају тела бића са ,,Мидгарда,, а заправо су сами монструми. Они су ловци на Светлосна Бића, у циљу да их ,,расчине,, и одвоје душе од суштина. Такве душе уништавају, а, суштине поробљавају и контролишу у телима својих хибрида.
-Слично се догађало задњих 2000 година и на ,,Мидгарду,, само што нису успели у тим експериментима. Један једини контроли експеримент који се показао успешним, јесу, вакцине које су они изумили.
-Да, Ледане, и овде их користе. Мора да су, или дорађене, или су ова бића овде нејака и неизграђена за борбу против таквог рата.
-Морамо открити шта се крије, и, морамо, Сана како знамо обавестити Бића са ,,Мидгарда,, и спречити мигранте у њиховој намери.
Знаш ли, колико бродова имају?
-Нисам се најбоље изразила, требала сам бити прецизна и рећи, да су са бродом кренули на ,,Мидгард,,.
-Један брод?
-Да, Ледане, један брод.
-Шта ће један брод учинити планети, Сана?
-Ниси ми дозволио да завршим. Један брод је кренуо у освајање, али, тај брод је, Ледане бар десет пута већи од ,,Мидгарда,,.
Застао сам!
-Нибиру?
Сана, јел то причаш о броду ,,Нибиру,,?
-Не знам како га називају негде другде, овде је ,,Брод 1,,!
-То име, заправо, тај назив ми говори, да их има још?!
-Показаћу ти, Ледане нешто. Дођи, овде су карте.
Са нестрпљењем сам чекао да, Сана нађе карту.
-Погледај! Ово је планета на којој смо ми сада.
-Добро...
-Видиш колико је мала у односу на ових девет око ње?
-Да, видим.
-Е, тих девет планета су...
-Да погађам, Сана?! Њихови бродови.
-Да, али, колико сам упућена, ови бродови су једноставно неупотребљиви за сада.
-Зашто?
-Прича иде овако: ,,Овде је живео један признат и познат научник, који је изумио моћно оружје, и, у својим испитивањима, користио је ових девет бродова. Све је ишло лако и по плану, док једног дана није дошло до грешке, где је он онеспособио свих девет бродова.
Дуго је радио на антивирусу, али, безуспешно.
-Где је он сада, Сана?
-Нестао је, и, прича се, да су га отела бића са ,, Сиријуса,,.
Признајем да, више верујем да је он био њихов, и да је овде дошао са циљем, да, уништи технологију противнику.
-Ето, дошли смо до решења, Сана!
-Каквог решења?
-Обавестићемо ,,Сиријус,, и непријатељки настројен брод који се кређе ка ,,Мидгарду,, биће заустављен.
-Ледане, да, да, да, али, како да обавестимо ,,Сиријус,,?
-Решиће се и то, Сана, само буди стрпљива.

Сети се, мила моја ко смо!
Сети се, Сана, да, никаква технологија нама не може стати на пут!
Сети се, ми смо Вилењаци!
Ми смо господари природе, а, природа је наш господар!
Ми смо Светлосне искре, а, Светлост је искра у нама!
Сети се, Сана, да, сваки свет је наш свет, створен Вилењацима, Мудрацима, створен Светлосним искрама.
Сети се, ко смо ми!

Наставиће се...

Светлана Рајковић

Песме са висине

Хтео сам написати о томе шта се дешава када се ствара једна песма...и како то обично бива у вишим сферама светла и светог надахнућа, блистави пламен се пробуди у неком песнику и он или она изнесе свете речи.

То се десило и данас са мојим драгим пријатељем, песником вилењаком Драганом Симовићем.
Ево његовог искричавог и надасве истинитог објашњења;



"Песма ми се догађа тек онда када имам потпуну и јасну визију песме.

Пре него што ћу записати песму, ја морам јасно да је видим у својим визијама.

Свака моја песма јесте визија!

Свака моја песма јесте у живим и покретним сликама – као на филму.

Али, ни то још није довољно.

Морам да изиђем из ума, из мисли, из размишљања и, надасве, срце мора да ми буде сасма чисто и смирено.

Не смем да имам ништа ружно, прљаво и лоше у свом срцу – само чисти осећаји, само чиста осећања, само чиста љубав која превазилази и надилази све овосветовне љубави.

Када сам љут, бесан и гневан, и кад сам обхрван немирима, страховима и бригама овога света, тада песма бежи од мене, тада ме музе и виле напуштају на неко не знам које време!

Само они који не знају, умишљају да се песма рађа из ума, из главе, те да је за писање поезије најважније да познајеш матерњи језик, да си упућен у светску поезију и књижевност, да си начитан и образован, да познајеш метрику и стилистику, да си окружен речницима, лексиконима и енциклопедијама и – песма је већ ту!

Какво незнање и какве омаје!

Поезија је сан који се вековима у свету снова снева и живи, пре него што се кроз песника у свет јаве низведе!"

Он је дивним надахнутим речима све ово добро и истинито написао.

Разлог зашто сам навео његове речи овде је једна од песама која ми је дошла пре три године.

Управо у једном таквом стању свести како песник вилењак овде горе описује, ја сам дошао пред ту Божанску вибрацију, титрај и игру светла које је ван времена.

Стао сам пред тог ванвременског човека и мисаоно видео живе слике и низвео их у стихове.

Мој лични утисак који имам о њему од малена је да је он потпуно несхваћен од већине на овој планети. Од њега направише култове и секте и разне врсте религија.

Све оно што ми данас званично имамо од његових речи је записано у Новом Завету али и то је велико питање колико има заиста његових речи а колико људских наука и секташења.

Највише предњаче у овом секташењу највеће религијске деноминације или секте (секта значи отпадак од изворног учења) Ватикан и Ортодоксна црква и све њихове под варијанте, на Западу стотине протенстантских варијанти а на истоку разне Ортодоксне цркве и на крају Православне цркве.

Нико од њих се не држи истина које су записане (од овог човека) чак и у њихових властитим преводима Библије...Вековима они злоупотребљавају лик и дело онога кога зову Исус Христ. Његово име је тајна коју ће сазнати свако ко има у себи запис Звезданог Рода. Све што тамни раде у његово име, кријући се иза плашта светлости и знања, све је то политика и једна велика фирма, корпорација о којој се данас изучава на универзитетима кроз предмет - социјологија...

Да не дужим, сви знају за овог човека а мало га њих зна. Зашто је то тако? 

Зато што је он из Рода Звезданог који је послан да уради велику ствар за напредак човечанства и против себе је имао и има тамну силу. Против ње се силе светла боре од почетка стварања кроз цео Свемир, негде су битке завршене а негде бесне и даље.

Овде и сада, на овој планети коју Звездани Род назва Мидгард-Земља води се завршна битка за суштину човека. А ко је човек... па нико други до Творац који спава, који треба да се пробуди...

Већ је отворио капке и очи су почеле да сјакте...док тамни се боре да их вечно затворе...

Ево напокон, песме која ми дође:

Само звук један је ту.

Куцање на вратима, нада у тешким срцима

и облак бели развејаног бола.

Ти спаваш, душо моја...

и сањаш стотине боја

Краљевског светла...

Поноса вредног истинског стиха,

стихом ти сада зборим 

и речи истине свете говорим.

Јер небеске су двери отворене

да пунина теби сјајна дође

и разум Светог.

Нема језика на овој Земљи лепој 

да каже све и о свему

о овом Граду Светом где столује Живот сам!

Дух и невеста кажу - дођи.

Пружам ти руке душо моја

Творац ми те даде и мене теби

да светлимо вечно, да у срцима људским Звезда сија сјајно!

Ходах по води, по срцима гладним...

духа светога и љубави

и шта ће свет сада људима донети?

Јер једино је важно истински волети...

Ускрсни самном душо, оживи!

У Оцу смо једно, пламенови свети ми.

Допусти ми да кроз душу певам ти

јер тако ћеш самном вечно сневати...и видети и ведати.

Ја човек морах бити да Љубав Божја кроз мене оживи.

Нека ти се душа Охристови сва,

јер волим те душо Божја.

Воли, воли и види шта ће да се деси,

где ће дух свети да те носи,

ускрсни самном и у Љубав се обуци

а светлом Ватре Живота, свет покрени око себе.

Ко има уши нека чује!

А ти имаш више од тога...

Поново буди свој и цела,

јер у Творцу си жив и жива.

Ја победих смрт и жалац њен,

снагом с висине Животом светим.

У Творцу сам једно, Љубављу створен,

где мир влада, где му је корен.

Зваше ме именом разним...

Господ и Бог и Учитељ тад...

Ја Христ јесам на славу Свевишњем,

и син и сестра и мајка и брат...

...сваком ко Творцу верује сад.

Ускрснимо заједно и Љубав оденимо,

јер у Tворцу, ми смо једно.

Дневник Плавог Вилењака (34)

,,Ватрени,, је летео према стенама, које су личиле на напуштени град. Само су личиле, али, нису биле напуштене, јер, што смо прилазили ближе, град се мењао, и по боји, и по облику.
Погледао сам у, Лану, осетио сам да ми жели нешто рећи. Њен поглед ми је говорио, да зна шта је испред нас. Нису стене, рекла је, није ни град, то је ,,вајтмар,,!
Био сам изненађен!
Одакле ту ,,вајтмар,,? Када смо долазили, нисмо га видели, нити смо примали сигнал.
-Станите, викнуо је, Радмило!
Станите! Овај ,,вајтмар,, шаље сигнал! Чујете ли?
Стајао сам и ослушкивао.
Да, примао сам јасне сигнале послате мислима од бића са ,,вајтмара,,.
Била су то свесна бића попут нас, која су се ,,закључала,, у вајтмару јер су заражена неким непознатим вирусом, који су донели ,,непријатељи,,.
Капетан нам је пренео податке, да, вирус који је убачен у ,,вајтмар,, не сме изаћи изван њега, јер је неуништив, бар за сада.
Његови научници трагају за антивирусом, али, нажалост још нису открили лек.
-Радмило, Лана, Нора, шта нам је чинити?
,,Ватрени,, нас је повео у потрагу за, Медом, а, ми смо нашли заражен ,,вајтмар,,.
-Мислим, Ледане да смо пронашли, Меда!
-Где је? Реци нам, Нора!
-Мед је у ,,вајтмару,, и управо размењујемо податке.
-Ти и Мед контактирате сада?
-Да!
Каже, да, има лек, али да научници одбијају да прихвате.
-Који је лек, питај га, Нора?
- О, Боже!
-Нора, шта је било?
-Нећете веровати када чујете!
Постоји један лек, али га нема овде на овој планети. Најближа планета која чува лек, јесте ,,Мидгард,,.
-Враћамо се на ,,Мидгард,, само, како?!
-Вратићемо се са ,,Плавом Звездом,,!
-Добро, а, који је лек, ниси нам рекла?!
-Расловник!
-Биљка, Расковник?!
-Да, Мед нас шаље по Расковнике, и, додаје, да, свако од нас мора донети по један.
-Расковник је лек? Али, како?
-Ледане, и ја сам збуњена колико и ти, али, немамо баш избора. Морамо по Расковник!
-Чекајте!
Нора, објасни му да имамо проблем на броду са ,,успаваним,, Вилењацима.
-Да, да, одмах.
Чекали смо шта ће Мед рећи, Нори, и...
-Само читајте уназад. Ледане, Мед каже да једино ти то можеш, и, пази на цртеже, сваки од њих има по један кључ.
-Чега кључ?
-Нема га више, као да ...свашта, нестао је у трену. Чудно!
-Идемо, морамо да пожуримо!
-Чекајте! Ево чујем га опет!
Каже, да, бежимо! Непријатељ се враћа!
-Бежимо!
-Где, Лана, где ћемо?
-Трчите на брод!
И, јесмо, трчали смо колико су нас ноге носиле, само да се склонимо на брод и заштитимо од вируса. Када сам то помислио, паде ми на памет , да смо можда већ сви и заражени.
Можда је вирус напољу? Можда ни они то не знају?!
-Станите!
Где је ,,Ватрени,,?
Где су непријатељски бродови?
Ово ми је све чудно!
-Ледане,  право мислиш!
-Вратимо се, брзо!
Невероватно!
Вратили смо се на место где је био ,,вајтмар,, и, затекли смо чудо.
Нема ,,вајтмара,, а, нема ни трагова да је ту био. Нема ни стена, ни камења, ни ,,Ватреног,,!
-Омаја, илузија и лаж, Вилењаци моји!
-Ждрале?! Одкуда ти?!
-Како си ...како си дошао? Где ти је брод? Ма, нема везе, објаснићеш нам касније.
- Куда журите, Вилењаци?
-Ждрале, наш брод је тамо! Упорно сам му показивао на коју страну да идемо.
-Не журите, брод је изгубљен!
-Како то мислиш, изгубљен?!
-Негде је у СвеМирском бездању, плута, плови у ништавило, и, ко зна где ће стићи.
-Али, како је то могуће?
-Варке и опсене које господаре овим светом, чиниће чуда да вас збуне и окрену против вас самих.
-Људи, хоћу рећи, Вилењаци, шта се овде збива? Мени је све збуњујуће.
-Знам, Нора како ти је, јер, ни ја се боље не осећам.
-Ждрале, реци нам и покажи пут ...
Застао је, Радмило!
-Свако мора на своју страну, Вилењаци!
-Ако се раздвајамо, Ждрале, ослабићемо!
-Лана?! Где ћеш?
Стани, не , не чини то!
И, док смо се сви освестили после, Нориног викања, Лана је већ закорачила у отворен портал.
-Знам где ми је посада и брод!
Наставите даље, пронаћићу вас!

Настала је тишина, неми погледи у правцу где је био отворен портал и, уздаси.
-Где је отишла, то ти сигурно знаш, Ждрале?
-Већ је на ,,Мидгарду,, тражи ,,расковник,, биљку, и, брод. Брод је испод Артња, а ,,расковник,, на Артњу.
-Ледане, Радмило, ја идем по, Меда!
-Нора, није то најбоља идеја. Сама не би смела да...
-Нико није рекао да идем сама!
Кроз смех је то рекла и ,,ускочила,, у отворен пролаз у неки свет.
-Нора!!
-Отишла је, Ледане!
-Ждрале, шта се ово догађа? Како се то изненада отварају портали, и, сваки ,Вилењак зна да је за њега?
-Окрени се, Ледане, и, добићеш одговоре!
Иза мене је отворен пролаз, а, иза се виде јасне слике. Са друге стране видим...
-Ледане, где ћеш?
То је све што је, Радмило стигао да ми каже, јер, после мог пролаза, капија се у трену затворила.

Осећам благу језу, због које размишљам, дали да се окренем и видим свет у ком сам, или, да останем довека овде зурећи у место где је портал био отворен?!

-Само се окрени, Ледане, и, уживај у чаролији коју нам снег даје. Ако останеш , убрзо ћеш постати снешко белић!

Дали ме то уши варају, или, ја чујем, неког мени посебно драгог?!

Наставиће се...

Светлана Рајковић

Еукатастрофа - Толкинова кованица

Професор Толкин је у својим делима приказао нешто што одише посебно лепотом и дубљим смислом и привлачи многе на целој Земљи.

У неколико предходних чланака писао сам (а и у будућности ћу) о дубљем смислу његових дела и његовој повезаности са нашим исконским Родом.
Данас пишем о једом изразу који је он смислио (сковао, свароговао, сварио - игре речима нису само игре...).

Израз је - Eucatastrophy или Еукатастрофа.

Он је то објаснио следећим низом - ситуација и догађаји, дешавања иду неумољиво ка једном исходу. Најчешће ми то опажамо као неизбежно зло које све уништава.
Његов плес је смртоносан и све коси пред собом, нада нестаје, сви виде крај, нема моћи да заустави плиму зла...

...и онда се у последњем часу деси потпуни преокрет! Када нико није видео, осетио и знао (сем самих наших суштина) долази потпуни преокрет и плима зла се распадне, стане и нестане.

Мимо свих надања и овосветског знања...

Еукатастрофа.

То је рецимо трен када на дверима и стени усуда на пламен планини Фродо уместо да баци прстен и уништи зло и заврши причу, он одустане и каже да је прстен његов. Наравно све је у том часу изгубљено јер је Фродо поклекао, пао.
И све би се трагично завршило да није скочио Голум у похлепи и бесу (Фродо савладан злом постаје зло, Голум је већ био зло) и отео му прстен и потом пао у Лаву.

Дакле зло се само-уништило.

Еукатастрофа.
Нико то није очекивао. Нико. Али ипак постоји сила која је изнад свега а њу нико не види сем чистих срца.
Фродо је спашен касније али је доживотно носио ожиљак терета и пада на крају.



Немојте мислити да је данас другачије...Ништа није како изгледа и какве хаљине носи...
Срца чувајте и суштину у себи слушајте, душа зна.

Eucatastrophy

Еукатастрофа