Родилиште душа, равнокраки крст и Звездана судбина освешћених

Оку које јасно види

све ће прићи, све ће доћи.

Не може се тајна скрити

сред пламена величанства.

Што и види то и веда 

преко стаза васељенских 

и богаза свих звезданих

трепере сад сва суштаства.

Јасновиђење је увек било у Звезданог Рода Срба. Свако је бар једном имао јасновиђење ако има име Србиново а они који носe живи Звездани код сред својих суштастава они врло често јасновиде.

Јасновиђење је гледање суштински кроз велове времена и простора и изван истих. Нема тајни пред јасновидцем, све је отворено и чисто као бела зора подно Дурмитора, као јутра росна пуна жив-паре сред планине Таре. 

У Роду нашему који се простире свуда по овој Земљи а нарочито у Раса (Срба и Руса) и даље бораве истине које се кад треба открију. То одлучује сама истина, независно од хтења особе. Многи је волх или жрец покушавао проникнути сред ових тајни, авај! Затворена беху врата спознаје. Само је један кључ који их отвара. Љубав која је изнад појмова људи а свеприсутна је. Ватра живота.

У једном таквом одбљеску који трајаше ни дуго ни кратко, видех јасно како се и где рађају душе. Пред извором живота горе бели пламенови усправно. Њишу се у вечном плесу живота.

Чисте прозрачне и млечно беле вагре. И онда се дешава чудо у покрету. У врхунцу који траје неизмерно дуго и кратко, сакупља се у један средишњи део или тачку сабијено знање и све утихне на трен.

Затим бљесак! Сред белог усправног пламена засија још јаче бело светло и намах се рашири водоравно или хоризонтално. У том вечном трену се роди једна душа или суштина. Она симболично уједини вертикалу са хоризонталом али и појавно у облику равнокраког крста. Затим се светло крене ширити у свим правцима из средишта. Искра живота је бљеснула безсмртно још једном и сам Извор или Творац је створио још једну суштину или душу. 

Тај безвремени призор траје још мало и онда се одједном претвори у малу белу сверу или лопту чистог светла. Тада почиње живот те суштине у појавном свету јер она обједињује вертикалу и хоризонталу, уједињује све светове и има кључеве свега. Потом креће њено путовање у разним појавним стварностима у безкрајним световима у Свемиру. 

Звездана судбина освешћених се огледа у томе што се врати сећање ко су и зашто су.

Раси или Срби то носе данас као пра сећање на свом грбу а да тога нису ни свесни. 

Фотон светла и магнетно поље носе ову слику као запис шта је основа. 

Нека би свако ко чита ове редове освестио свој Звездани код.

Песма која твори

Стихови су речи које су биране само суштином која је повезана са неким вишим сверама живота. Нема објашњења необјашњивог никоме...никоме до песнику који доби даре свете.
А он ил` она даре вољом Творца преноси свима.
Благодарно и свето је свако срце које воли песму. Она је језик Творца.






Песма је жива само када твори,
када језиком Љубави говори
ал` то није Љубав од земаљског шара
која лако чупа срце сред недара,
нит` је она што лако ромори
саниловка што омају створи,
нити она која златне везе нити
поробећи ветар мисли скрити
као верна љуба што невера је
она својим трагом у свету остаје.

Песма жива милост пројављује!
Она снове кити и дарује!
Подиже сад скуте дјеве и јунака
када падну вером која није јака,
целива ти дух сред тебе свети
и вида ти ране својом благовети.
Суштаство се тајносано буди
док рода се жар зора сад руди...
Она искива свете искре и плам
да вечно сјакти свети кристал сам.

Сваки Србин рода Звезданога
јутром везе и мисли и речи
твори и попева песме живе ватре
јер све вазда сред душе му сјакте.
Ведајући жив језиком светим
зове јутро и славује мале
да обдаре ливаде до горја
светом песмом која речи нема,
а што сваким тоном живот креће...
Сваку травку меку и зелено див дрвеће.

Песма јесте живог Рода дар!

Муња Перунова

Муња Перунова

Од људских злоба вече се мршти,

намера злих се не да скрити,

из ноћног неба енергија пршти

уз пролом Свети небо ће лити!

Тежак је удар Перуна Бога

муњом из очију на земљу пао,

спалио нечистом обадва рога

и пред њим ноћ је обасјао!

Нечисти беже, кукају , вриште

природа Перуну руке даје,

не могу наћи уточиште

док Сила небеска ноћас траје!

И огласи се јутром Световида рог

природа се поклони од земље до неба,

муњевити трагови где ходао је Бог

Перунови су дарови што делују кад треба!

Очи говоре, ко разум у души носи

повезницама тајним очи муње бивају

причају историју која неправди пркоси

те праведне очи које муње скривају!

Звездани род, суштина и човек

Светлети суштом, бити човек, знати, вредети, постојати.

Све су то радње које обликују и осликавају узвишеност свакога ко носи Свето име Србиново.
Чежња за неизрецивим, за славом која не бледи а која често носи сузу у оку у овом времену... дух који вечито враћа своју мисао у првотну постојбину. А она је међ звездама.

Та сета и необјашњиво сећање сваког Звезданог Србина и Србкиње о слави ван времена је само по себи успавано чудо. Оно чека да се пробуди и зна да сања и спава и зна да ће се пробудити. Дивота!

Али и сета. Поглед у очима који народе на овом свету види као несташну децу која никако да одрасту. Који оком брижног родитеља гледа на своје раскалашне синове и кћери што блуде по свету називајући се именима разним и стидећи се светог имена Србског.

Али кон свети не затаји никада. Звездани код расут по човечанству је жив и даје своје плодове у виду живих светаца по свим народима. Треба осетити ову истину у сржи својој.

Споља, никакве везе а изнутра чист Звездани ген и кон и код Србинов.

Ова земаљска Србија је тешка земља. Пуна контрадикције и омаја. Пуно једа и прљавштине ума која се пресликава на земаљски изглед државе и народа. Лаж, превара и убиство владају. Не-култ-ура, простаклук и смрад прљаве земље владају.

А опет у њој таквој каква је живе скривени од свих Звездани Срби. Народ Звезда који својим присуством чини ову планету живом.

Они су тихи.  Они чине чуда а да јавно о томе не говоре. Они поје Вилинске песме природи и ткају стихове љубави. Само због њих потка Земље Мидгард и даље сјакти у етру вечности.

Ти тихи и живи свеци су неприметно ту. Славу проносе и Творца живи печат пламена живота носе. То су они које наше срце зна.

Срби, отворите очи за светост око вас. Она неприметно оку -које је у хаосу- живи.

Земаљска Србија и Звездана Србија. Две разине, тло и небо.Звездани род нам је сачувао истинско знање о узвишеним суштасвима који су у народу остали у сећању као нека врста архетипова, пра узрока неке узвишености бар овде на овој планети. Звани су Бели Богови. Бели Богови су Бели јер сјакте живим пламеном Творца.
Сјакте као Јарило, као Перунов гром, као искра Сварогова са Алатир камена, као Муња Теслина, као светлост Видова, као Снага Рода,као милост Ладина, као лепота Веснина, као Љубав Творчева.

Онај кога зваше Христ је говорио о Творцу док му речи нису искривили. Али никад није пропустио да каже да је син човечији.

Србине, да постао би човек, ти крени путем Вилинских посвећених стаза, ту ћеш наћи Звезда род који се обукао у неприметност.

Погледај баку стару која ти срцем нуди парче хлеба и јабуку, ђеда који смирено објашњава како и где наћи траве лечилице, момка који без питања све остави и помогне ти у потреби, дјеву која присуством својим те посвети и пролепша, децу која те невиношћу подсете ко је Творац...

И шта је моћ...

Ако осетиш ово све, знај да у теби човек рађа се.

Значењска вредност гласова

Да ли неки гласови могу сами по себи сугерисати неко значење, врло је спорно и о томе се доста расправљало.

У Платоновом дијалогу '' Кратил '', Сократ приписује гласовима одређену гласовну вредност, па је по њему глас Р, инструмент за изражавање кретања. Едгар Алан По говори у ''Филозофији композиције'', да је Е најважнији самогласник, а Р најбогатији сугласник. Рембо је у свом сонету ''Самогласници'', сваком вокалу приписао одређену колористичку вредност, па је тако: А црно, Е бело, И црвено, О плаво, У зелено. Научници , почев од Де Сосира, сматрају да је веза између звука и значења произвољна.
У песничком језику значајну улогу имају говорни елементи (гласови, гласовни састави), помоћу којих се дочаравају слике, звуци и покрети у природи. Ослушните речи као што су: брз, мрк, жубор, шумор ... и осетићете неку оштрину или рескост у њима. Све се то највише крије у истакнутом гласу Р, који у прве две речи има функцију вокалног Р. Насупрот томе речи као што су: леп, бол...су нежне, меке, осећајне, а свему томе доприносе дужина вокала О и Е и сугласник Л.

Слично томе и одређени самогласници ниских и високих тонова утичу на наша стања и расположења. Речи са вокалима А или У изражавају тупа, суморна стања ( бука, мука...). То су вокали ниских тонова. Супротно томе, вокали Е и О уводе нас у весело расположење ( ведро, небо, звезде...). То су вокали високих тонова.
Освестите у говору, а посебно у писаној комуникацији којим гласовима ћете давати предност и на којим вибрацијама душе. Све постаје запис који происходи из мисли, мисао из идеје, идеја од Творца у суштинској хармонији стварања.

Градитељи свемира на земљи

Подстакнут једним кратким интервјуом у коме један научник који није оптерећен догмама говори о прецизности изградње пирамида., пишем овај текст. Наиме он је споменуо да је математичка основа усаглашена са параметрима планете Земље у толикој мери и са њеном осом која се мења како се она креће око Сунца - да је апсолутно немогућа верзија о робовима који су их градили и да он стога каже да као научник мора да прихвати тезу да је део историје избрисан о напредним цивилизацијама прошлих времена.

Наравно да је много тога сакривено јер се сила која стоји иза тренутног светског поретка таме не интересује за добробит човечанства већ као и сваки паразит - за исисавање животних сокова планете и самог човека као главне награде овим космичким вампирима.

Сакривено је на пример како је наш свети Звездани род градио. А то је можда од суштинског значаја да би се разумела напредна технологија расе са Звезда, потпуно других принципа од тога шта се данас сматра напредним. Да би се сазнало више о овоме, мора се добити информација или знање директно са извора, из нашег ДНК. ДНК има светлосни запис у сваком од нас који је кодиран и отвара се само у ретким случајевима када дух, тело, суштина и душа делују усаображено.

Ретки су такви тренуци у данашњици због огромног притиска раздвојености ових сфера у човеку. Човек је растрзан и не може стога да се бави читањем онога што носи у себи. Ипак, у тренуцима када се хармонија деси, догоде се мала или велика чуда и добије се готова информација о нечему.

Овај пут о градњи.

Наиме, Род свети - Звездани - је увек био у хармонији и увек јесте у АРмонији или ЈАРмонији - Звезданом суштом знању и стога употребљава силе око себе ради стварања. Звездани род зна да су честице онога што наш Звездани род Тесла називаше Етром - свуда. Са њима се разговара и даје им се упутство у који облик, сврху и положај да се наместе када се нешто намерава створити.

Кућа или направа или било шта је увек било свесно дело. Свест је покретала етарске честице.

На пример некоме треба склониште од елемената у виду куће или зграде. Мислима се покрећу честице и говори им се колику температуру да стварају и одржавају у зидовима стално, које енергетско поље да створе око куће као заштиту, коју фреквенцију да имају ради уништења свих потенцијалних вируса... листа је дугачка. Оне постану део материјала којим се кућа гради и докле год је неимар те куће свестан (а то је увек) кућа живи са укућанима и чини их здравим у свим разинама.

Исто је и са свим осталим направама, од алата до космичких бродова.
То све носимо у нама, све знање Звезданог рода. Да ли ћемо га икада овде употребити зависи од нас и хармоније.

Музика сфера јесте у нама јер ми јесмо Звездани род...додуше већина спава сном без снова...али пламен живота се никада не може угасити и кад пожели, живо ће се објавити.

Пази, ослушкуј... можда се сред тебе баш пробуди.

Промена се никад не мења

Каже се да је једина ствар или појава која је увек константна - промена.
То је "кон" или "закон" постојања.

Промена или још прецизније речено - кретање.
Све око тебе се креће, све око мене се креће. Унутра и споља, мало и велико. Атом и Галаксија.

Спирала живота, овојница која се оваја или увија око своје осе али никада на истом нивоу већ увек навише. Чак и када се чини да све пропада, овојница се креће.

То је неминовност живота. Никада не стаје и нема краја. Парадокс може постојати само у умовима који још нису досегли тај праг знања али чак и они који теже уништењу живота су део истог.

Сама чињеница да су живи говори истину. Ништа никада не нестаје. Само оде на виши ниво...а ту га онда не види онај ко није на том нивоу.

Зар нисмо у основној школи учили да енергија не може да нестане него само да промени стање? Зар се не сећамо основе?

А она је свеприсутна стварност.
Ако неко оде од нас било где и на било које време, ми више не видимо ту особу.
Али она није нестала. Када се врати она доноси нове квалитативне информације или још суштаственије речено, она доноси нове разине искуства у ма којој сфери.

Никада нико није исти. То је ток живота.

Као цивилизација, ми идемо одређеним путем. Као појединци такође. Планета иде својим космичким стазама као и све око ње.

Наш род такође иде путем напретка и развија се ка слави неизрецивој у космичким размерама. То се не види ако се гледа на овом нивоу. Али ко има очи да види следећи ниво изнад, увиђа где неминовно иде Род.

Ово није разлог ни за тугу ни за радост. Нити изливе емоција. Овде су потребна осећања тананих титраја свег живота око нас.
Говора звезда кроз песме и стихове светих душа. Поема удаљених ројева Звезда и планета...
Љуљушкања Љиљана на поветарцу и хука Брезиног лишћа док плеше са ветром.

Суза свих који пате и који се смеју...

Ово је разлог за свети мир који превазилази тренутни разум и схватање.

Свако од нас бар на један трен у животу осети у себи тај тренутак вечности...Када гледа очима Творца. Тада је све јасно. Тада је мир и радост. Тада се воли.

И тада се разуме зашто се промена никада не мења а увек је новорођена.