Wednesday, December 12, 2018

Песник и Вечност Свароговог Златног Ирија


Песнику Вилењаку, Драгану Симовићу, роду мом Звезданом, вечна слава!





Кад су једном давно, давно заспале све песме и лепоте
обичај нам беше славно, да у ниске жив бисера и једноте
ставимо ми мисли свете.

Нема туге, нити сете сред срдаца Белих Срба,
вечност нам је понад нама звездан прах сад разасула
да ми њиме вид посејемо.

И да вечност донесемо свакоме што душу има
да вагримо, стихујемо и певамо сред суштаства
даривамо светим даровима.

О песниче мили роде!
У вечност се ти обуче
узлетео до слободе
и понео вед стиховље
и силнице животнице
и златнога живог праха
да пред себе пут означиш
што ти јесте и што бива
ка висини свих висина
у дворове бел белина
и сред светог поља сада
у долини на дрвету 
високом ко кула света
где жар птица гнездо свија
сред суштаства и лепоте
Свароговог Златног Ирија!








No comments:

Post a Comment

Note: Only a member of this blog may post a comment.